Postoji ta jedna teorija da alternativni univerzumi postoje, i da za svakog od nas, postoji bezbroj alternativnih univerzuma, zavisno od toga kakve smo odluke donosili. Svaki alternativni univerzum je drugačiji, i svaki od njih rađa bar dva nova. Posmatrajte to kao drvo koji predstavlja Vaš život, dok su grane sve stvarnosti koje se nisu desile jer ste izabrali odluke koje su Vas dovele baš u ovu stvarnost. E, roman „Život posle života‟ se bavi baš ovom tematikom, s tim što je spisateljica Kejt Atkinson odlučila da junaknji romana, Ursuli Tod, da više od jednog života, za razliku od nas običnih smrtnika. Kako je spisateljica sve to uspela da ubaci u ovaj roman koji je osvojio Kosta nagradu za najbolji roman i pokupio sve najpozitivnije kritike?
Dilan Tomas, Velški pesnik je nekada davno napisao da posle prve smrti, druga ne postoji. Ipak, ovo nije slučaj u novom romanu Kejt Atkinson, „Život posle života‟. Heroina romana, Ursula Tod, umire, pa ponovo umire, i onda umire još jednom. Ona umire na svom rođenju, hladne noći 1910. godine. Kasnije, ona izvršava samoubistvo. Treći put biva ubijena u Drugom svetskom ratu. Svaki put kada Ursula umre, Kejt Atkinson je vrati među žive i poput pijuna u nekoj igrici, „spušta‟ je na jedan od njenih alternativnih univerzuma koji bi mogao biti njen pravi da je, u toku života, izabrala putanju koja bi je dovela tu.
„Šta ukoliko bi imali šansu da ponovimo sve iznova i iznova… dok ne bude onako kako smo zamislili?‟ je pitanje koje se postavlja negde pred kraj romana. Život posle života pruža takvu šansu. Roman počinje u 1930. godini, kada Ursula ulazi u kafić u Nemačkoj i ubija čoveka koga naziva „Führer‟ (Firer). Scena se završava rečima „Zavlada tama‟. Onda bivamo prebačeni u 1910. godinu, za vreme rođenja jedne male devojčice koja umire čim se rodi. Ponovo iste reči – „Zavlada tama‟. Epizoda se ponavlja, ali ovoga puta doktor stiže na vreme i uspeva da spase malu devojčicu od smrti. Mala Ursula preživljavala do svog petog rođendana, dok se slučajno ne udavi u moru. Zavlada tama opet, i čitalac se ponovo šalje u 1910. godinu. Shvatate li ideju? U ovoj, sledećoj šansi, pisac Ursulu spase od talasa, ali tama će ponovo zavladati u kasnijim godinama, i ponovo ćemo biti poslati u 1910. godinu.
„Život posle života‟ nije samo roman o tome koliko je naša sudbina pod znakom pitanja i koliko nam se život može promeniti (i završiti) svakog trenutka. Ovo je takođe roman o tome koliku moć ima pisac, i šta on sve može. Da ubije lika, da ga vrati. Da započne rat, i da ga završi. Da bombarduje London ili uništi Berlin. Kada bolje razmislimo o svim ovim pitanjima, ovo je roman koji bi može da se posmatra kao marketinška strategija za pisce – zar ne želimo svi mi da napravimo neki naš univerzum u kom imamo svu moć? Da napravimo savršenu Utopiju gde je sve čarobno, ili da zamislimo Distopiju gde ćemo strpati likove koji bi bili zasnovani na osobama koje ne volimo?
Sudeći po svemu napisanom, „Život posle života‟ ima veoma snažnu poruku. Što se romana tiče, on je defitinivno preporuka za sve. Iako malo podugačak, i ni malo „limunada”, ovaj roman je zaista preporuka za sve ljubitelje kako kvalitetne književnosti tako i književnosti koji će nam učiniti da nam moždane vijuge prorade i počnemo da razmišljamo više o apstraktnijim stvarima kao što su život, sudbina i smrt.
Autor: Marko Kovačević
Izvor: bukmarkic.com