Izdavačka kuća Laguna iz Beograda je nedavno objavila roman norveške spisateljice Karin Fosum, pod imenom „Nevesta iz Mumbaja“ (u originalu „Elskede Poona“). Karin Fosum nazivaju i „norveškom kraljicom trilera“ – objavila je preko 15 romana i dobila veći broj nagrada. Najveći deo njenih knjiga pripada ciklusu „Seyer mysteries“, koji nosi naziv po glavnom junaku, inspektoru Konradu Sejeru. Ovi naslovi su bili prilično popularni u Norveškoj ali i van nje - neke od knjiga su pretočene u filmove, a postoje i dve televizijske mini – serije o inspektoru Sejeru. „Nevesta iz Mumbaja“ je upravo jedan od naslova iz ovog ciklusa.
Budući da nisam imao priliku da se ranije upoznam sa knjigama Karin Fosum, ali uzevši u obzir i činjenicu da „Nevesta iz Mumbaja“ nije prva knjiga u ciklusu (već peta), plašio sam se da možda neću biti u stanju da pohvatam sve konce i dešavanja. Ali, za tim nije bilo potrebe – ova knjiga se može bez problema posmatrati kao samostalna celina i nema razloga da se plašite da ste propustili neki važan događaj bez kojeg je nemoguće pratiti dešavanja.
Gunder, povučen muškarac srednjih godina, odlazi u posetu Indiji, kako bi svoj inače prilično miran i pomalo dosadan život obogatio nečim novim. U Indiji Gunder upoznaje ženu u koju se zaljubljuje. Stvari se vrlo brzo razvijaju i njih dvoje se venčavaju, a Gunder predlaže svojoj nevesti da živi sa njim u Norveškoj, što ona prihvata. I, tu stvari kreću nizbrdo. Istog dana kada njegova supruga treba da doputuje iz Indije, Gunderova sestra doživljava težak udes. Gunder odlučuje da bude uz sestru i angažuje prijatelja da doveze njegovu ženu kući. Ali, prijatelj ga obaveštava da nije bio u stanju da je pronađe. Narednog dana, nedaleko od Gunderove kuće, prolaznik pronalazi leš nepoznate žene, prilično surovo ubijene.
Fosum čitavu radnju romana smešta u malo, mirno mesto, gde se ne događa mnogo toga. Nema mnogo stanovnika, svako zna svakoga i prilično brzo se sazna za svako dešavanje, a posebno za događaj poput ubistva. Atmosfera jedne ovakve sredine prilično je dobro prikazana; poseban detalj su reakcije stanovnika na ubistvo – govorkanja, sumnje, ogovaranja, neverica, itd.
Fosum ima lep, jednostavan stil, koji vam omogućava da se „ušuškate“ i brzo napredujete kroz događaje. Ritam je spor, ali autorka prilično uspešno održava tenziju tokom čitave knjige, čineći je jednostavnom i zanimljivom istovremeno. Navodim „prilično uspešno“ jer neke stvari prilično negativno deluju na ritam. Ovde pre svega mislim na delove koji se odnose na Gundera (sasvim korektno napisane) – njihova prava svrha (ako uopšte postoji) mi nije potpuno jasna. Fosum posvećuje mnogo pažnje Gunderovoj perspektivi i njegovom poimanju celog dodgađaja – ali on nije centralna ličnost romana. Na ovaj način, kod čitaoca se stvara utisak da je Gunder bitan za tok priče – a zatim se ispostavlja upravo suprotno, što za rezultat ima samo frustraciju. Istovremeno, ovi delovi knjige su vrlo statični i posle nekog vremena, predstavljaju prilično ozbiljan udarac za čitav ritam. Gunderova naivnost, tako jasno opisana na početku knjige, nekim čitaocima može biti teško razumljiva – zašto ide u Indiju i zašto radi neke od stvari koje radi. S druge strane, inspektor Konrad Sejer i njegov pomoćnik Jakob Skare imaju jednak udeo u istrazi, tako da čitalac baš i nema utisak da je Sejer glavni junak – u pitanju je više 30/30/30 misks koji čine Sejer, Skare i Gunder (s tim što je Gunder uljez) a ostalih 10 procenata predstavljaju segmenti u kojima se situacija sagledava iz perspektive nekih drugih likova. Ovakva struktura deluje pomalo čudno i zbunjujuće.
Na Internetu se mogu naći kritike u kojima se navodi kako knjiga „nema kraj“. Ignorišite ove izjave, knjiga i te kako ima kraj, samo što se on neće dopasti čitaocima koji su navikli na klasičnu završnicu. U većini žanrovskih dela – bilo da su u pitanju knjige, filmovi ili serije – navikli smo da vidimo istragu, par obrta i konačni sukob. Međutim, ovde stvari stoje malo drugačije. Kraj knjige je antiklimaks, koji ne daje odgovore na baš sva pitanja i koji je prilično mračan. Moram priznati da je ovakva završnica na mene ostavila vrlo dobar utisak – s tim što je Fosum odlučila da nakon takve završnice ubaci i krajnje nepotreban epilog sa (pogađate) Gunderom.
„Nevesta iz Mumbaja“ ipak na kraju ipak dobija preporuku, jer je, pre svega, u pitanju jedan korektno napisan i vođen triler, koji se brzo čita. Dodatni plus je solidna atmosfera i dobra završnica. Ali, da nema opisanih mana - utisak bi bio znatno bolji. U svakom slulčaju, „Nevesta iz Mumbaja“ je dobar izbor ukoliko tažite knjigu koja će vam pomoći da pregurate ove snežne dane – čita vam se triler.
Napomena: kada je u pitanju izdanje knjige na engleskom, u opticaju je više naslova: „Calling Out For You“ i „The Indian Bride“.
Autor: Miroslav Lazović