Kako se stiče bitkoin i da li je on mehur od sapunice?

Vrednost digitalne valute je porasla od nule do 120 milijardi dolara u toku devet godina. „Digitalno zlato“ Natanijela Popera nam govori da najznačajnije banke razmatraju mogućnosti njegove decentralizovane mreže.

Do sada smo objavili dva dela intervjua sa Natanijelom Poperom, autorom ove izuzetno aktuelne i zanimljive knjige. Objasnio je kako je i kada stvoren bitkoin, a u ovom segmentu razgovora ćete saznati kako se bitkoini stiču i održavaju.

Govorimo o bitkoinu, digitalnoj valuti koja je stvorena 2008. Iako su njeni koreni u idealima i liberalizmu, prvi put je počela široko da se koristi za kupovinu na dark vebu, na internetovom crnom tržištu koje prodaje narkotike i seks. Ali ova valuta se sad koristi više za uobičajene nabavke. Velike banke počinju da pronalaze načine da iskoriste neke od inovativnih struktura bitkoin sistema. Moj gost, Natanijel Poper, reporter je iz oblasti tehnologije za „Njujork tajms“. Napisao je knjigu o bitkoinu pod naslovom „Digitalno zlato“.

Dakle kada je bitkoin prvi put pušten u svet, određeno je  koliko će bitkoina biti na ovom svetu kako  bi se osiguralo da i on, poput zlata, zadrži svoju vrednost. Tako da je to jedna vrsta komplikovanog procesa kako je bitkoin stvoren i kako je lansiran. Da li biste mogli, laičkim rečima, da nam objasnite kako je bitkoin lansiran?

To je opasno pitanje, i teško je na njega dati jednostavan odgovor jer bi trebalo istovremeno objasniti i njegovo unutrašnje funkcionisanje i zašto je preživeo toliko dugo. U osnovi, jedan bitkoin se pušta  u mrežu svakih deset minuta. I ovo je počelo prvog dana. Tog prvog dana, bilo je nula bitkoina na svetu. A nakon deset minuta – nakon otprilike 10 minuta, 50 bitkoina je pušteno na jedan od računara koji je bio zakačen na mrežu, koja je u tom trenutku bila sačinjena od računara Satošija Nakamota.  Oni su bili gotovo jedini kompjuteri koji su u tom trenutku bili u mreži. Dakle, softver je odlučivao kako će ti bitkoini biti puštani i distribuirani ljudima.

I prva stvar koju je Satoši Nakamoto uradio bila je da ohrabri ljude da se pridruže mreži. Mogli ste da dobijete besplatan bitkoin ako se pridružite mreži. I tako je to pokrenulo ljude da se pridružuju mreži. Druga stvar koju je uradio je da ovi računari počnu da beleže podatke za mrežu. Tako da ako hoćete da dobijete ove bitkoine, treba da počnete da radite kao knjigovođa za mrežu i registrujete sve nove transakcije koje dolaze. I ako to radite – što više računara dodate da pomažu i služe kao knjigovođe za mrežu, imate bolje šanse da osvojite bitkoine. I to je otprilike način na koji se čuvaju podaci pridobijaju ljudi koji dobrovoljno čuvaju podatke. Dajete im nove bitkoine. Tako je, tokom vremena, ovaj podsticajan sistem stvorio ogromnu mrežu.

Sada postoji oko 13.000 tačaka ili računara zakačenih na mrežu koji pomažu da se ovi podaci vode. I mnogi od njih su lansirani i pokušavaju da osvoje ove nove bitkoine. Tako je ovaj komplikovani  ekonomski sistem pokrenut, podstičući ljude da učestvuju i da na neki način stvore osnovu za ovu decentralizovanu mrežu da obrađuje i čuva sve ove podatke.



To je interesantan proces. Vi se, u stvari, takmičite sa drugim ljudima koji takođe žele da stvore novi bitkoin? Dakle šta tu onda dešava? Da li se onda mnogo računara takmiče jedni sa drugima? I u čemu se sastoji to takmičenje?

Budimo sigurni da ne idemo suviše duboko u podatke jer su oni bazirani na kriptografiji i enkripciji, koje predstavljaju težak matematički problem. Ali najjednostavnije je reći da kompjuteri pokušavaju da procesuiraju sve transakcije koje dolaze u bitkoin mrežu što je brže moguće. I što to činite brže, to ste efikasniji, i veće su vam šanse da osvojite bitkoin. Postoji element sreće u tome. Pomalo je nalik lutriji, a osoba koja najbolje poznaje rad za računarom ima najbolje šanse da pobedi u toj lutriji.

I tako postoje serveri po čitavom svetu – u unutrašnjoj Mongoliji, Tibetu, na Islandu. Bilo gde gde možete da dođete do jeftine struje koja pokreće računare vrlo brzo, ljudi su postavili servere, zgrade ispunjene kompjuterima koji pokušavaju da otključaju ove nove bitkoine ali takođe služe i kao kičma ove mreže. I što se više računara pridružuje to je mreža sigurnija, teže je napasti je. U Kini, na primer, koja je lansirala najviše bitkoina po celoj zemlji, zgrade načičkane kompjuterima stoje odmah do hidroelektronske brane i kraj termoelektrana na ugalj…

Znam da ste posetili server na Islandu. Da li ste posetili jedani  u Kini?

Posetio sam jedan u Kini pre nekoliko godina. Postali su mnogo veći i sofisticiraniji od tada. Tamo su gradovi bukvalno sagrađeni oko njih, i u tim gradovima žive ljudi koji se bave samo lansiranjem – oni su neka vrsta čuvara. Najveći broj njih zapravo nema pojma šta se zaista dešava ili kako sistem funkcioniše. Ali to je i stvorilo ovu celu ekonomiju.



Dakle, bitkoin se koristi kao sredstvo za investiranje u SAD. Koristi se za investiranje, za špekulacije. Kako se to ovde sve odigrava?

Za ljude koji su u tome od početka – vrlo dobro. Bitkoin je ove nedelje vredeo nešto oko 7.500$. Pre samo godinu dana vredeo je manje od 1000$. I to je privuklo ljude širom sveta. Veliki broj investicionih fondova ulazi u igru, a neki se i osnivaju samo u te svrhe: osnovano je stotinak takvih fondova zarad investiranja ekskluzivno u virtuelnu valutu, kako u bitkoin, tako i u rivalske koje su počele da niču.

Ako je sve ovo mehur od sapunice, šta će se onda desiti? Cena bitkoina vrtoglavo raste, ali stvari koje se uspinju nekada i padaju…

Ako pogledate grafikon cene bitkoina od kada je nastao, to je samo niz vrhova a potom padova, a potom vrhova i onda padova. I tokom vremena imate vrh, a onda pad koji je i dalje generalno viši od ranijih vrhova, mada niži od poslednjeg  vrha. Mislim da se mnogo ljudi pita koliko to dugo može da traje. Brojni CEO banaka izjavljuju da to nije izdrživo; da je u pitanju mehur; da će se survati.

I mislim da nema sumnje da će ovde doći do nekog preračunavanja jer situacija odgovara mnogim definicijama mehura. Ljudi spekulišu da će ovo imati više namena u budućnosti no što ima danas. I klade se – mnogo ljudi se kladi da će cena rasti iako ne znaju ništa o tome.  A to su u velikoj meri odlike mehura.

Kontraargument za ovo jeste da prvi put imamo vredan digitalni resurs. Stvari nisu vredne na internetu, a bitkoin je kroz ovaj čudan, komplikovan sistem podsticaja, prvi put stvorio vrednu digitalnu imovinu.

Zbog toga mnogo ljudi sada razmišlja o bitkoinu kao o digitalnom zlatu. To je mesto gde možete čuvati vaš novac jer će količina uvek biti ograničena, i sistem radi, i na neki način je bolji od zlata jer zlato ne možete krišom preneti preko granice. A i teško je putovati sa zlatom. Bitkoin – sve dok imate šifru, možete ići bilo gde gde postoji internet pristup i vi ćete imati pristup svome novcu. To je teza na kojoj se ovo zasniva.



Dakle maksimalno će biti pušteno 21 milion bitkoina do – kad ono beše – do 2040. godine?

Do 2140. godine.

Dakle koliko je bitkoina do sada pušteno?

Približavamo se 17 miliona. Tako da nagrada za ljude koji pomažu održavanju mreže opada za pola svake četiri godine. Tako je, na početku, to bilo 50, potom 25 i sada smo na 12 i ½, i ona će nastaviti da pada na taj način dok ne dostigne nulu. I ja mislim, očigledno, da je deo zamisli, da će vredeti više, tako da je 12 i ½ koji su pušteni sada zapravo vredno mnogo više nego 25 koliko ste dobijali pre godinu dana.

Poslednji deo intervjua ćemo objaviti za nedelju dana.

Ukoliko ste propustili prvi i drugi deo intervjua, možete ih pročitati ovde i ovde:
 
Izvor: npr.org