Kako se setiti svega što ste ikad pročitali

Ljudski mozak nije napravljen tako da zapamti sve sa čime se susretne. Ukoliko niste jedna od onih retkih osoba koje imaju fotografsko pamćenje, verovatno da detalji sadržaja koje primate brzo blede.



Koliko često vam se dešava da se sećate da ste čitali neki članak, ali se ne sećate o čemu je govorio? Da li vam se desilo da prepoznate naslov nekog filma, ali ne možete da se setite zapleta? Ako često zaboravljate ono što ste čitali ili filmove koje ste gledali, niste sami.

Setite se šta ste juče jeli za ručak ili šta ste radili prošlog vikenda. Ta sećanja su verovatno nejasna, jer nisu od presudnog značaja za vaš opstanak. Naš mozak ima kapacitet od oko 8 GB za skladištenje informacija kojih ćemo se momentalno setiti, i samo one najznačajnije će se tu naći. Zbog toga nam manje važne informacije mogu biti nejasne. Ljudski mozak nije stvoren da vam pomogne da se nosite sa velikim količinama podataka. Svakodnevno nas bombarduju stimulansi. Ako bismo procesuirali i pamtili sve, verovatno bi nam bilo veoma teško da funkcionišemo. Naš mozak pravi selekciju svih naših iskustava da odvoji značajna od nebitnih.

Prvi put kada nešto čitamo, jedini cilj nam je da to završimo

Nije važno koliko ste se radovali gledanju nekog filma ili čitanju knjige. Ukoliko sadržaj nije povezan sa vašim opstankom, velike su šanse da ćete brzo zaboraviti šta ste gledali ili čitali.

Ovo se dešava, između ostalog, zato što je vaš primarni cilj bio pogledate film ili pročitate knjigu. Ako nešto niste nikad gledali, poriv da završite priču je vaša glavna preokupacija. Nakon što zadovoljite ovu potrebu, verovatno ćete zaboraviti šta ste videli. Završavanje filma ili knjige nije isto što i pamćenje svih detalja.

Ljudska bića skladište sećanja procesom koji se naziva kodiranje. Naš mozak je bolji u kodiranju informacija kada može da ih poveže sa već postojećim iskustvima.

Prvi put kada se susretnemo sa nekom informacijom to liči na mimoilaženje sa nepoznatim osobama na ulici. Vaši neuroni registruju da ste susreli nekoga, ali tu je kraj. Nema nikakvog prepoznavanja, i čim izađete iz te situacje, verovatno se nećete sećati koga ste videli.

Ipak, neki ljudi se sećaju šta su videli. Zašto?

Možda ćete se osetiti isfrustrirano ako ne možete da se setite onoga što ste upravo videli, ali ćete se sigurno razbesneti kada naiđete na nekoga ko sve upija. Kao što je prijatelj koji citira detalje iz filma koje ste gledali pre više meseci. Iz vašeg uma su uveliko isparile skrivene poruke nekog teksta, a oni o tome još uvek razmišljaju. Kako im to polazi za rukom?

Ovi ljudi nemaju izuzetne memorije. Oni samo informaciju primaju aktivno. Pošto informaciju procesuiraju aktivno, oni imaju mogućnost da iskuse detalje knjige ili scene iz filma neprekidno ih ponavljajući u kratkom vremenskom intervalu. Oni prerađuju i sintetišu informaciju i na taj  način je usvajaju.

To je kao da svakog dana idete istim putem i srećete iste ljude. Počinjete da prepoznajete ljude i primećujete više stvari o njima, jer su vam već postali poznati. Na isti način, vaši neuroni će lako napraviti nove veze ako im se omogući da se vraćaju na novu informaciju i analiziraju je, umesto da je samo pasivno posmatraju.



Ključ je, dakle: videti, povezati i onda ponoviti

Što se više angažujete oko sadržaja koji primate, to ćete ga lakše i spremnije zapamtiti. Kako se vaši neuroni iznova i iznova vraćaju na isti predmet, lakše će napraviti nove veze.   

Razmišljajte o tome na sledeći način: izašli ste u šetnju po šumi. U početku ne postoji staza, ali ako svakog dana pratite isti pravac vremenom ćete ostaviti trag. Moći ćete da se krećete brzo i lako na mestima na kojima ste kretali polako. Vaš mozak na isti način formira sećanja. Treba da dobro utabate put za vaše neurone.

Nemojte se oslanjati na prvobitno sećanje

Prvi put kada nešto prelazite, verovatno ćete zaboraviti mnoge detalje. Učiniće vas se teško da upijete detalje, jer dobijate mnogo  novih informacija. Kada gledate filmove ili čitate knjige, opsednuti ste razmišljanjem šta će se desiti sledeće. Vaš cilj je samo da stignete do kraja.

Od pomoći je da se vratimo na sadržaj i po nekoliko puta. A onda kada već znate šta će se desiti, možete da obraćate pažnju na detalje.

Ponovno gledanje ili čitanje nije dovoljno

Možete se vraćati na neku informaciju iznova i iznova, ali to ne znači da će na taj način ostati u vašoj glavi. Učenje napamet (memorisanje ponavljanjem) vam ne dozvoljava da stvorite smisaone veze sa onim što vidite.

Da biste nešto zapamtili morate to i da primenite. Umesto da pasivno primate informaciju ili da aktivno pokušavate da je zapamtite ponavljajući je, najvažnije je da stvarate veze. Ukoliko možete da primenite ono što ste naučili, pa na to dobijete povratnu informaciju, i onda ponovo primenite sve zajedno, velika je verovatnoća da će se to zadržati (u vašem mozgu).



Na primer, ako samo pročitate recept, to ne znači da ćete znati da kuvate. Kuvanje obroka, i dobijanje povratne informacije u vidu doživljaja vašeg čula ukusa i komentara drugih, će se zadržati u vašem umu.

Kada u svom životu primenite neki pojam ili neku aktivnost, postaje mnogo lakše da se informacija prihvati. Setite se prvog puta kada ste odlazili na posao i uporedite sa današnjim odlaskom. U početku ste morali da razmišljate o trasi, a sada ne morate o tome uopšte da mislite. Upravo ta kombinacija ponavljanja i primene učvršćuje veze između neurona.

Držite u malom mozgu pitanje pre nego što počnete da čitate/gledate

Kada izaberete knjigu ili sednete da gledate film, morate imati neku svrhu na umu. Ako je nemate, po pravilu će vaš cilj biti samo to da dođete do kraja filma ili knjige. Pre nego što počnete postavite sebi pitanje na koje ćete potražiti odgovor.

Na primer, čitanje knjige „Moć navike“ bez svrhe, neće biti od velike pomoći. To će biti besmisleno za svakog ko nije spreman da radi na svojim navikama, bez obzira na to koliko je knjiga dobra. S druge strane, ako razmišljate o nekoj lošoj navici koju želite da iskorenite, pre nego što počnete da čitate, momentalno ćete povezivati ono što čitate sa sopstvenim životom.

Kada uočite srodna poglavlja ili ideje u knjigama, pronađite način da ih povežete. Podvucite ih, izvucite beleške, ili isecite delove koji su povezani. Ispisivanje beležaka rukom je naročito koristan način koji pomaže da zapamtimo važne pojmove.

Ljudi koji gledaju puno filmova ili čitaju mnogo knjiga, a ne pamte ih, gube mnogo vremena. Oni nisu usvojili nijednu informaciju koja bi zapravo mogla da im pomogne. Da biste izbegli zaboravljanje svega što vidite, primenite to odmah nakon što vidite i vraćajte se na to često.

Velika je verovatnoća da ćete do sutra zaboraviti šta ste pročitali u ovom članku, osim ukoliko ga ne sačuvate, podvučete neke delove, i ne povežete sa nečim bitnim u vašem životu. Obeležite ovaj članak u pretraživaču i vratite se na njega da biste zapamtili šta je potrebno da radite da biste bolje iskorišćavali medijske sadržaje.

Iskoristite najviše od svega što gledate i čitate tako što ćete pronaći načine da se unesete u sadržaj. Pomislite na to šta ćete propustiti ako dozvolite da vas ove šanse da nešto naučite mimoiđu.    

Autor: Leon Ho
Izvor: lifehack.org