Jedno vreme su nam govorili da će knjige postati stvar prošlosti. Došao je novi vek, sve u našim životima počelo je da se digitalizuje i više nije bilo razloga da sa sobom vučemo presovanu srž mrtvog drveća. Pa ipak, u proteklih deset godina, očigledno je da je „izumiranje“ knjige zaista preuveličano. Kako se približavamo 2020. godini, postoji puno razloga za proslavu ponovnog oživljavanja knjige – istovremeno priznajući da se pojavljuju i drugi načini pripovedanja, ne samo na tržištu, nego i u glavama čitalaca. Činjenica da provodimo sve više vremena onlajn, može značiti da smo sve više ometeni kada je čitanje u pitanju... ali takođe može značiti da čitaoci imaju više načina da pronađu priče koje im trebaju i koje ih zanimaju.
Slobodno sudite knjizi po koricama
Kada ljudi odlože svoje uređaje, traže lepe knjige: izdavači shvataju da su ljudi spremni da plate nešto posebno. Pogledajmo, na primer, izdavačku kuću
Visual Editions koja je sa radom počela 2010. godine. Prvi put sam se upoznala sa njihovim radom kada sam naišla na drugu knjigu koju su objavili „Tree of Codes“, američkog autora Džonatana Safrana Fora. „Tree of Codes“ je izvanredna knjiga. Tekst je adaptiran iz knjige „Street of Crocodiles“, poljskog pisca Bruna Šulca: u samom papiru, na stranicama, pažljivo su isečeni neki Šulcovi delovi iz knjige, kako bi se napravila Forova priča. Odštampana predivno, u crvenoj i crnoj boji, u isto vreme prestavlja i umetničko delo i književni tekst: fascinanto i za držanje i za čitanje. Tradicionalniji izdavači prepoznali su da čitaoci žele da osećaju da su deo nečeg posebnog: 2015, izdavačka kuća
Faber & Faber počela je da proizvodi specijalna izdanja za „Faber članove“. Njihovo prvo specijalno izdanje bio je roman „Zakopani džin“, Kazua Išigura. Nekoliko godina kasnije, raskošno izdanje knjige „The Lost Words“ Roberta Mekfarlana i Džeki Moris, koji veliča prirodni svet kroz reči i slike, postao je tiha senzacija, sa neplaniranim donacijama, kako bi se knjiga čitala u školama u regionu.
Čitanje između redova
Ako smo naučili nešto u proteklih deset godina, to je da postoji dosta ozbiljnih čitalaca. Prva knjiga koju je izdavačka kuća
Visual Editions objavila bila je „The Life and Opinions of Tristram Shandy, Gentleman“ Lorensa Sterna, koja je originalno bila objavljena u devet tomova, u periodu od 1759. do 1767. Kako se čini, roman je inspirisao osnivanje
Goldensmit nagrade 2013. godine. Nagrada je osnovana kako bi se odalo priznanje britanskoj i irskoj fikciji, u cilju podsticanja drugačijih oblika romana, kao što je to, u svoje vreme, učinio Stern ovim romanom. Prva knjiga koja je dobila tu nagradu bila je „A Girl is a Half-formed Thing“ Imar Mekbrajd. Autorka se godinama mučilada pronađe izdavača; a nakon ove nagrade, knjiga se prodala u desetinama hiljada primeraka, i osvojila i druge nagrade. To je dokaz da su čitaoci jednako smeli i hrabri kao i najbolji pisci, samo moraju da znaju da postoji baš takvo delo kakvo žele da čitaju.
Pronalaženje ličnog izraza
I čitaoci pronalaze nove načine da se domognu tekstova. Nikome nije promakao dramatičan porast prodaje audio knjiga.
Audible, prodavac i izdavač audio knjiga, u Velikoj Britaniji, povećao je svoj prihod za 38 odsto 2018. godine. Godinu dana ranije, kompanija je ostvarila povećanje prodaje od 47 odsto. Istraživanje govori da će, najverovatnije, 2020. u Velikoj Britaniji, prodaja audio knjiga nadmašiti prodaju e-knjiga. Slušanje knjige može biti fascinantno, upotpunjeno iskustvo, iako se radi o knjizi koju ste voleli da čitate. Knjiga autora Džordža Sondersa „Linkoln u Bardu“ koja je osvojila Bukerovu nagradu 2017. godine ispričana je u više od stotinu lica – duhovi koji nastanjuju groblje u kojem je sahranjen Vili, jedanaestogodišnji sin Abrahama Linkolna. Tako da je i audio knjigu čitalo više od stotinu glasova: slušajte Suzan Sarandon, Bredlija Vitforda, Dona Čidla, Bila Hejdera... lista je dugačka. Možda volite krimi fikciju norveškog autora Jua Nesbea. Zašto onda ne biste slušali „Krv na sngeu“, koju je čitala Peti Smit? Sigurna sam da je jedan od razloga za sve veću popularnost audio knjiga to što digitalizacija i preuzimanje preko interneta olakšavaju
Instapoezija
Naravno, možda više volite nešto kratko i slatko. U tom slučaju,
Instagram poezija je stvar za vas. U toj oblasti je možda najpoznatija indijska pesnikinja iz Kanade, Rupi Kaur, koja na platformi ima skoro 4 miliona pratilaca. Njena prva knjiga „Med i mleko“, koju je sama objavila, skoro dve godine je bila prva na bestseler listi
Njujork tajmsa. Njene pesme su jasne, osećajne, istinite: izjavila je da je
Instagram „demokratizovao poeziju“. Društvene mreže su piscima poput Kaur omogućile da pronađu vid ličnog izražavanja, kao i svoju publiku, bez posredovanja tradicionalnih izdavača. Ovo je, zasigno, najveća promena koju smo videli u poslednjih deset godina.
Direktan pristup
Ono što smo videli u tih deset godina jeste tržište koje autorima pruža mnoge mogućnosti, ali to ne predstavlja manji izazov. Ogromna onlajn kompanija
Amazon objavila je informaciju da je u Sjedinjenim Američkim Državama 2017. godine preko 1.000 nezavisnih autora, koji su svoja dela objavili na
Kindle platformi, zaradilo više od 100.000 dolara autorskih honorara. Jedan od najvećih izdavačkih uspeha u protekloj deceniji, ma kakvo vaše mišljenje bilo o tome, jeste knjiga „Pedeset nijansi. Siva“, autorke E.L. Džejms, koja je prvo samostalno objavljena kao fan fikcija, pre nego što ju je preuzela poznata izdavačka kuća. Do početka 2014, prvi deo trilogije, koji se pojavio 2011, prodao se u više od 100 milona primeraka širom sveta.
Teška vremena
Nije baš sve tako ružičasto: većini autora je sve teže i teže da zarade za život. Istraživanje koje je sprovelo britanski Udruženje autora (Authors’ Licensing and Collecting Society /ALCS), pokazalo je da je srednji prihod zaposlenih autora u Velikoj Britaniji smanjen za 42 odsto, od 2005. Godine.
Kada se, posle svega ovog navedenog, osvrnem i pogledam književni pejzaž, osećam se nadahnuto i ohrabreno. Neke stvari se, uprkos brzom okretanju sveta, ne menjaju:
Shakespeare & Company, fenomenalna knjižara sa knjigama na engleskom, koja se nalazi na levoj obali Pariza, upravo je proslavila svoj stoti rođendan. Sa novim kafeom i nedeljnim događajima na temu određenih autora, to je mesto koje spaja ono najbolje od starog i novog sveta. To je mesto hodočašća i za čitaoce i za pisce, mesto na kome plamti strast prema knjigama.
Autor: Erika Vagner
Izvor: bbc.com
Prevod: Lidija Janjić