Kako razmišljaju knjigoholičari

Svi mi imamo barem jednog prijatelja koji nas je otkačio u petak uveče pred izlazak jer je morao da završi neku uzbudljivu knjigu. Ljudi koji mnogo čitaju drugačije razmišljaju. I svako ko se pronalazi u terminu „knjigoholičar“ će se složiti – koliko god se trudili, ne možemo se odupreti dobroj knjizi. (Mada nisam baš sigurna koliko se u stvari trudimo.) Da li je to zbog svih tih izmišljenih svetova u kojima se izgubimo ili posledica udisanja mastila na papiru, činjenica je da knjigoholičari nisu kao drugi ljudi – a čitanje utiče pozitivnije na mozak nego  mnoge druge aktivnosti.

Sa naučne strane, ojačavate belu moždanu masu, a svakako vas čitanje čini kvalitetnijim ljudskim bićem, (mada dobro, takođe ste i manje pouzdani) tako da redovno upijanje pisane reči ne samo da menja način na koji vaš mozak fukncioniše već vam stvara dublju povezanost sa svetom oko sebe.



Evo kako razmišljaju knjigoholičari:

Imaju više bele moždane mase

Hajde da počnemo od naučnih činjenica – čitanje poboljšava zdravlje vašeg mozga. Univerzitet Karnegi Melon je sproveo šestomesečno istraživanje u kojem je dokazano da svakodnevno čitanje povećava belu moždanu masu (masa koja prenosi nervne impulse neuronima) u centru za jezik u vašem mozgu. Istraživači na univerzitetu Stenford su došli do zaključka da čitanjem vežbamo kompleksne kognitivne funkcije i povećavamo cirkulaciju krvi u različitim delovima mozga – sve su to pozitivne stvari. Pored toliko treninga koje dobija mozak nije ni čudo što kažu da ljudi koji čitaju mnogo knjiga drugačije razmišljaju od ostalih. 

Saosećajnost na kub

Pored svega što smo gore naveli, knjigoholičari takođe pokazuju veću empatiju i razumevanje za ljude i situacije. Sociolozi u SAD-u su otkrili da čitanje romana koji nose snažne socijalne poruke pomaže da čovek bolje razume osećanja i iskustva drugih ljudi. Ako ste se ikada uneli u neki roman toliko da vam likovi deluju stvarno, ovo vam nije strano. Svaki put kada zakoračite u tuđe svetove i iskustva, vaša sposobnost da saosećate se povećava, čak i kada je u pitanju samo fikcija.

Knjigoholičari imaju duži raspon pažnje

Istraživanja su pokazala da struktura priče (misli se na klasičan redosled početak-sredina-kraj) podstiče mozak da isto tako razmišlja i uči ga da traži uzročno-posledične veze. Kada mnogo čitate, vaš mozak razvija sposobnost da obrađuje veću količinu informacija, i samim tim vam se povećava raspon pažnje i možete duže da se koncentrišete. Što znači da ćete moći duže i da čitate, a meni to deluje kao dobitna kombinacija.



Šira slika i strpljenje

Ovo jeste povezano sa izraženom empatijom koju smo već spomenuli. Za knjigoholičare je veća verovatnoća da će situacije stavljati u kontekst i da će gledati širu sliku pre nego što osude nekoga. (Ovaj zaključak je zasnovan na neformalnom istraživanju koje sam ja sprovela među svojim prijateljima koji vole da čitaju.) Kada provedete mnogo vremena u izmišljenim svetovima, gde imate privilegiju da pristupite nečijim najskrivenijim osećanjima i mislima, shvatite da uvek postoji neka priča koja se krije u pozadini i šira slika koju treba sagledati. Zato smo ponekad preterano radoznali jer želimo da dokučimo svaku sitnicu o psihologiji ponašanja neke osobe ali zato možemo biti i veoma strpljivi jer znamo da se sigurno nešto krije iza određenog ponašanja. Strpljivost je veoma korisna ako vas zadesi gužva u saobraćaju, ogroman red u pošti ili ako čekate da prođete carinu na aerodromu.

Knjige ili drugi planovi: večita dilema

Ovde ćemo stati sa statistikama koje pruža nauka i preći na situacije u kojima smo se svi našli ali još uvek niko nije sproveo istraživanje o tome (barem ja ne znam ni za jedno). Ako imate knjigoholičara u svom životu (ili ste to vi) onda ste svesni da će on otkazati sve planove ako se ukaže prilika da pročita zanimljivu knjigu. Ovo se uglavnom odnosi na sledeće situacije: bilo kakvi planovi sa prijateljima/boljom polovinom, sastanci zakazani preko Tindera, mature, posete zubaru, odlazak u prodavnicu, venčanja, krštenja, kancelarijske zabave, posete terapeutu, lekaru, i bilo koja druga aktivnost za koju je potrebno potvrditi dolazak. Mada kada kažem da je večita dilema izabrati između dobre knjige i drugih planova, ono što u stvari mislim jeste – nije dilema, samo ne znam kako da ti saopštim da biram knjigu pre svega. Tu stvarno nema dileme. Svi budući planovi se otkazuju kada ruka posegne ka polici sa knjigama.

Uvek se nađe novca za knjige

Nemojte se praviti da niste i sami proveli subotu veče pred ekranom kompjutera (jer ste sve planove otkazali zbog čitanja) i gledali u prepunu korpu na sajtu vaše omiljene internet knjižare, dok u frižideru stoje svega dve jabuke i limenka soka. U ovoj bici knjige pobede svaki put, bez izuzetka. Savet profesionalca: Vodite računa da platite barem račun za struju, čitanje uz sveću je tako staromodno.



Svi putevi vode ka knjigama

Da citiram repliku najdraže knjižarke Meg Rajan iz filma „Stigla vam je pošta“: „Sve što vidim me podseti na nešto što sam pročitala u knjizi, a trebalo bi da bude obrnuto, zar ne?“ Za ljude koji vole mnogo da čitaju sve se vrti oko knjiga – ono što vidimo, mesta na koja putujemo, ljudi koji nas privlače, kako trošimo vreme i novac, da li će biti mesta za sve knjige u garsonjeri koju merkamo, apsolutno sve je povezano sa knjigama. Zato sledeći put kada neko (ili čak vi!) uradi nešto pomalo neobično, samo se opustite i recite: „Ne brini, on je samo knjigoholičar.“
  
Autor: E. Miler
Izvor: bustle.com