Kao bibliotekar u srednjoj školi, svakodnevno čujem ponekog tinejdžera kako kaže da je „čitanje dosadno“ ili da „mrzi da čita“. To nije lepo čuti, ali se dešava. Važno je zapamtiti da, ma koliko zastrašujuće zvučalo, možda ima ljudi koji jednostavno uopšte ne uživaju u čitanju. Međutim, naša je dužnost kao bibliotekara da pokušamo i nađemo onu jednu knjigu koja će ih možda trajno privući. Kada čujem „mrzim da čitam“, moj um se trudi da shvati zašto, ali, što je mnogo važnije, da pronađe knjigu koja će promeniti mišljenje.
Prva reakcija mi je da ih pitam za filmove ili serije koje vole. Želim tako da shvatim koji će ih žanr privući. Garantujem da nisu svesni da sigurno postoje knjige u biblioteci koje pripadaju žanru koji ih fascinira, ali samo u drugoj formi. Tako sam jednom naišao na tinejdžera koji je želeo da razgovara isključivo o garažnim bendovima i muzici uopšte. Pokazalo se kao veoma zahtevan poduhvat pronaći knjige o toj temi, ali i one postoje, a kada ih se jednom dočepaju, klinci ih sa strašću čitaju. Organizovali smo i svojevrsnu „degustaciju knjiga o muzici“ o kojoj se, čak i nekoliko godina kasnije, i dalje priča. Zato postoji niz koraka koje uvek preduzimam nakon što čujem te užasne reči.
Pokušajte sa drugim medijima
Kada mi neki tinejdžer kaže da mrzi da čita, to ponekad znači da je nailazio isključivo na knjige koje su ga toliko plašile da se ne bi ni usudio da ih čita. To i sam doživljavam kada me autori ili izdavači (srećom) zamole da pročitam neku knjigu i ponekad me sama prilika obimnog toma na polici odbija, ne zato što mi se knjiga neće svideti, već zbog mentalne blokade (kakvu, pretpostavljam, imaju i mnogi drugi).
Zato stalno pišem o stripovima i njihovom značaju za školske biblioteke. Tinejdžeri često zaboravljaju stripove ili ne shvataju koliko su sjajni. Postoji mnoštvo sjajnih stripova za tinejdžere, kakva god da su njihova interesovanja. Stalno zagovaram stripove među tinejdžerima kako bih im skrenuo pažnju na mnoge sjajne naslove. Stripovi predstavljaju i sjajnu „ulaznicu“ u svet čitanja.
Nemam ništa protiv toga da se drže stripova do kraja života. I dalje je posredi čitanje, i dalje će zabavljati njihove umove na neki novi način. A mange su još jedna sjajna stvar! One prosto same od sebe nestaju sa polica.
Učenici često nisu sigurni šta je u pitanju niti kako da im pristupe, pošto se čitaju na drugačiji način nego „zapadnjačke“ knjige. Ovo obično nije preveliki problem kada su u pitanju tinejdžeri, pošto oni koji se razumeju u mange obično nemaju ništa protiv toga da ostalima pokažu kako se čitaju.
Čitajte naglas
„Ali čitanje naglas je za osnovce!“ Ni slučajno! Makar ja tvrdim da je tako. Čitam naglas tinejdžerima skoro svakoga dana i sa sigurnošću tvrdim da daje željene rezultate. Mnogo je pokazatelja toga da čitanje naglas ima nekoliko pozitivnih posledica kada su u pitanju tinejdžeri, kako za onoga ko čita tako i za same tinejdžere.
Čitanje naglas učenicima približava nove žanrove i autore, pomaže razvoju njihovog rečnika i oživljava knjige. Tinejdžeri se možda ponašaju kao da ne vole kada se u njihovoj blizini čita naglas, ali na osnovu svog iskustva mogu samo da kažem da stvarno uživaju u tome.
Otkrijte im nove žanrove koje će zavoleti
Kako to postići? Formirajte klubove! U našoj školi postoje filmski i manga klub, koji cvetaju, a svake nedelje u biblioteku dovode sve više tinejdžera. Filmovi koji su zasnovani na knjigama pomažu u pokretanju diskusije i razvijanju ljubavi prema čitanju. Manga klub vodim već osam godina. U tome i pomažu stariji tinejdžeri. Formiranje zajednice oko tema koje ih već interesuju značajno doprinosi porastu interesovanja tinejdžera za čitanje.
Ima nekoliko sjajnih načina na koje možete odreagovati kada čujete da neko „mrzi čitanje“. Samo se nadam da ovaj tekst predstavlja koristan priručnik za razgovor o čitanju sa tinejdžerima, koji će dati pozitivnih rezultata.
Autor: Lukas Maksvel
Izvor: bookriot.com
Prevod: Milan Radovanović