Kako odgajati knjigoljupca: Sve počinje od vas – 3. deo

Neka vaša porodica bude čitalačka porodica! Pošto se lako smetne s uma, zbog gomile drugih zahteva koje roditeljstvo nameće, ponovićemo jednu izuzetno bitnu stvar: ako želite da vaše dete bude strastveni čitalac, to morate biti i vi. Ove dragocene godine dok vaše dete živi sa vama, i posmatra vaš način života, odlično su vreme da poboljšate i sopstvene čitalačke navike.


Evo nekoliko ideja kako da čitanje postane porodična aktivnost:

Čitanje i nakon „čitalačkog dnevnika“. Mnogi učenici moraju da vode „čitalačke dnevnike“ i u osnovnoj i u srednjoj školi, što je dobronamerna, ali donekle problematična stvar zbog koje čitanje može da se pretvori u obavezu. Ako vaše dete već mora da ga vodi, nemojte ga gnjaviti da svake večeri otvori knjigu i čita, ukoliko vi to sami ne radite. Ako vas dete vidi da svojevoljno uzimate nešto da čitate, to mu može pomoći da lakše pristupi obaveznoj lektiri.

Pretvorite čitanje u grupnu aktivnost. Kao što mlađa deca mogu u istoj prostoriji u isto vreme da se igraju različitim stvarima, tako i starija deca mogu tako da čitaju. A čitanje u društvu je divan način da provedete vreme zajedno sa nekim. Isprobajte ovo: Umesto da provodite porodično slobodno vreme gledajući TV ili filmove ili igrajući video-igrice, organizujte vreme za porodično čitanje. Kada vaša deca počnu sama da biraju svoje knjige i da čitaju samostalno, možda će biti manje sklona da razgovaraju s vama o tome što čitaju. Ali, ako čitaju pored vas, čućete ih kako se smeju, uzvikuju ili reaguju na neki drugi način na knjigu, što vam može dati povod za pokretanje razgovora.

Negujte samostalno čitanje sa razumevanjem

Izbegavajte da svom detetu date elektronski čitač u ruke. Studije su pokazale da ljudi, a posebno deca, bolje upijaju i zadržavaju priče u glavi kada ih čitaju u štampanom obliku. Dakle, postoji dobar pedagoški razlog da podstičete svoju decu da se drže papira. Poznato je i da oni koji provode više vremena noću ispred ekrana imaju problem da zaspe (zbog ometanja ciklusa melatonina).

Knjige treba da se nalaze svuda. Čak i osoba kod koje je sve pod konac treba da napravi izuzetak za knjige. Stvorite svom detetu improvizovane prilike za čitanje tako što ćete ostavljati knjige na mestima gde ih ono može lako primetiti i uzeti u momentima dokolice. Odlična knjiga o fotografijama ili knjiga o gušterima, koju su pronašli na stočiću, može dugo da zaokupi pažnju dece. Velika, vizuelna knjiga, bogata informacijama, kao što je „Velika knjiga o ljudskom telu“ može biti stalna razonoda za decu svih uzrasta. Ali nemojte stati na tome. Ostavite knjige sa mekim koricama i časopise u kupatilu (da, svi možete da ih čitate) ili bilo gde drugde, gde bi mladi čitaoci mogli da ih opaze.

Pridružite se zajedničkom čitalačkom klubu (ili ga započnite). Ovo je sjajan način da poboljšate odnos vašeg deteta prema čitanju – ali i odnos sa vama. To što ste zajedno u čitalačkom klubu vam pruža mogućnost da započnete razgovore o knjigama, što može dovesti i do dubljih razgovora o drugim temama.

Od knjiga do filmova. Filmska adaptacija romana koji vaše dete voli je odličan način da se ponovo pozabavite nekom knjigom, otvarajući razgovor o tome kako se priča može ispričati na različite načine. Ohrabrite dete da pročita knjigu pre nego što se filmska adaptacija pojavi na ekranima. Razmislite o uspostavljanju porodičnog pravila: niko ne gleda film dok svi ne pročitaju knjigu.

Neka nove knjige dolaze (i odlaze)

Pustite dete da napravi sopstvenu kolekciju knjiga. Deca vole da sakupljaju stvari. Neka kolekcija knjiga vašeg deteta bude odraz njegovog identiteta i neka bude ponosno na nju. Svako dete treba da ima posebnu policu za knjige. Planirajte neko mesto za dugoročno smeštanje najboljih knjiga iz ove kolekcije. Kada vaša deca odrastu i otkriju da još uvek imate knjige koje su im toliko značile u detinjstvu, ona će to ceniti (a i vi zajedno sa njima!).

Prosledite knjige dalje. Nećete svaku knjigu koju vaše dete poseduje zadržati u trajnoj kolekciji. Redovno razgovarajte o tome koje knjige je vaše dete spremno da prosledi mlađoj braći ili sestrama, rođacima ili prijateljima. Neke knjige možete pokloniti svratištu, lekarskim ordinacijama, školama ili bibliotekama, ili ih možete dati da se prodaju u dobrotvorne svrhe.

Razmislite o rođendanskoj zabavi sa razmenom knjiga. Dok je vaše dete u fazi čitanja slikovnica, zamolite goste da donesu upakovanu knjigu umesto poklona i neka svi uzmu po jednu kada budu odlazili. (Ne zaboravite da priložite i jednu knjigu od slavljenika – a on će moći prvi da izabere knjigu za sebe iz gomile!) Ovo je mnogo lepše od kesa punih slatkiša ili plastičnih igračaka, a deca na taj način uče da su knjige nešto posebno. Ukoliko su u pitanju starija deca, neka gosti donesu neupakovane knjige, i neka onda izaberu onu koju žele. Odredite redosled dece izvlačenjem brojeva iz šešira ili putem neke igre ili takmičenja.

Nemojte dozvoliti da vam visoka cena knjiga stane na put. Idite redovno u biblioteku (možete i porodično) kako biste stalno imali nove i intrigantne knjige u kući. Mnoge lokalne biblioteke više nemaju ograničenja u pogledu broja knjiga koje možete pozajmiti u isto vreme. Ukoliko imate što raznovrsnije knjige pri ruci, time ćete izložiti svoju decu različitim temama, formatima i žanrovima, i tako izazivati njihovu radoznalost.

Lokalne biblioteke su nezaobilazni resursi. One često u ponudi imaju:

• Pričanje priča
• Posete autora
• Različite događaje za celu porodicu
• Besplatan pristup računarima sa igricama prilagođenim deci

Neka vaša deca postanu članovi biblioteke čim budu imala dovoljno godina za to. Dobijanje prve dečje članske karte za biblioteku je obred inicijacije, i to je često i prva zvanična članska karta deteta u njegovom životu. Naučite svoju decu da je članstvo u biblioteci privilegija i odgovornost. Većina dece zaista ceni svoje bibliotečke članske karte, sa dobrim razlogom. To nije samo put ka sjajnim knjigama nego i životna prekretnica.

---

Prvi deo teksta možete pročitati ovde.
Drugi deo teksta možete pročitati ovde.

Autori: Pamela Pol i Marija Ruso
Izvor: nytimes.com
Prevod: Kristijan Vekonj