Stari Grci su u periodu oko 14. februara obeležavali svetost braka Here i Zevsa. U starom veku, u antičkom Rimu, to je bio period kada se pare ptice. Sveti Valentin, episkop koji je tajno venčavao vojnike, pogubljen je 14. februara 269. godine uprkos zabrani kralja Klaudija II, a u doba prosvetiteljstva kralj Henri VII je zvanično proglasio taj datum za praznik Svetog Valentina. To je romantična i delimično tačna istorija nastanka praznovanja 14. februara.
Foto: Unsplash
Uprkos spornom, simboličnom nastanku ranohrišćanskih svetaca, ovaj praznik se proširio i van katoličke i protestantske crkve, te ga od druge polovine 20. veka proslavljaju širom sveta.
Moderan rasprostranjen doživljaj u vezi sa ovim datumom jeste potreba da se nikako ne bude sam, da nasmejana lica dočekuju druga nasmejana lica, da se maksimalno posvetimo jedni drugima kao da sutra, ili nekog drugog datuma, to ne možemo uraditi. Razmenjuju se divni pokloni, na sve strane pojavljuju se srca, beli medvedi sa crvenim mašnama, čokolade zapakovane u svilu i til, posečeno cveće fino složeno u romantične bukete. I da želite, od toga ne možete da pobegnete. Na taj dan svet izgleda kao da ga posmatramo „kroz ružičaste naočare“.
Zvuči kao romantična komedija. Šta fali romantičnoj komediji?
Fali joj
realnost, fali joj svakodnevne
nevolje i fali joj
nesavršenost.
Zašto je to važno?
14. februar ne mora biti dan kada ćete nužno otići na romantičnu večeru, iskazivati emocije, otići na prvi dejt ili morati da čestitate nekome ovaj praznik. Imate svako pravo da se osećate dobro ako tome ne želite da se povinujete. To može biti dan za neke nove odluke i rešenost da preuredite svoj život, pogotovo ako ste već zaboravili na listu sa novogodišnjim odlukama.
Ovaj dan može biti idealan da počnete da brinete o svojim emocijama i psihi, da udovoljavate svojim potrebama i naučite kako da vam ne bude dosadno kada ste sami. Tako će svaki sledeći dan Svetog Valentina (Dana zaljubljenih) biti isključivo ono što biste vi želeli da bude.
Rešite se tereta prošlosti
Sve uvrede koje smo iskusili ostavljaju trag, utiču na naše buduće veze i odnose i sprečavaju nas da kao odrasli ljudi ostvarimo svoje potencijale. „Unutrašnje dete“ je zbir svega onog što je u detinjstvu ostavilo snažan pečat u nama, posredstvom naših roditelja ili drugih osoba u našem životu. „
Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj“ je svetski bestseler u oblasti psihologije koji će vam pomoći da raščistite sa traumama iz prošlosti, da pronađete zavičaj u unutrašnjem i spoljašnjem svetu. Sveobuhvatan program za praktičan rad sa „unutrašnjim detetom“, kao i brojne vežbe opisane u ovoj knjizi (a tu je i
radna sveska), pomoći će nam da se oslobodimo usvojenih obrazaca koji nas stalno dovode u sukobe sa nama samima i našom okolinom.
Sredite taj emotivan prtljag
Nezdrava osećanja predstavljaju teret s kojima se često ide kroz život, dok nas borba sa lošim osećanjima čini napetim, anksioznim i nesrećnim.
Vivijan Ditmar, stručnjak za pitanja ljudskih osećanja i emocionalne inteligencije, u knjizi „
Emocionalni prtljag“ pokazuje nam kako da se inteligentno nosimo sa svakodnevnim izazovima jer naš emocionalni prtljag nipošto ne mora biti suvišan teret koji izaziva isključivo negativne misli. Naprotiv, prepun je blaga koja čekaju da ih razotkrijemo. Svako životno iskustvo, bez obzira na to koliko je teško, u sebi krije i poklon. A ključ koji vodi ka tom poklonu možemo da pronađemo upravo u sopstvenom emocionalnom prtljagu.
Šta se dešava kada prestaneš da budeš dobra
Žene čitav život teže da budu dobre – nekome majke, supruge, drugarice, verenice; važno je da uz nju uvek ide pridev
dobra. Međutim, koliko sreće ta reč donosi ženi? Koliko ona mora da žrtvuje radosti zarad toga da svima bude dobra?
Glenon Dojl je u knjizi „
Neukroćena“ opisala šta se desilo kada je prestala da misli o tome šta drugi očekuju i počela da prihvata samu sebe, da okolini pokazuje kako se živi punim plućima... Ovo je priča o tome kako se miri, uvažava, prašta, samospoznaje i naposletku kako se stiče prava vera u sebe.
Ono što je zaista važno jeste dobar san
Za srećan i uspešan život osnovna postavka je da odmorni dočekamo svaki novi dan, što je u 21. veku postalo luksuz. U samom mozgu spavanje obogaćuje razne funkcije, uključujući našu sposobnost za učenje, pamćenje i donošenje logičkih odluka. Ono „podešava“ naše emocije, obnavlja imunološki sistem, fino usklađuje rad našeg metabolizma i reguliše apetit. Sanjarenje stvara prostor virtuelne realnosti u kojem mozak spaja prošlo i sadašnje znanje, čime nadahnjuje našu kreativnost.
Metju Voker u knjizi „
Zašto spavamo“ nam ujedno daje i praktične savete o tome kako bolje spavati noću – i to svake noći.
Budite kreativni
Najbolji lek protiv stresa i nervoze svakako je kreativnost! Zato se ne ustručavajte i odvojite vreme za sebe gde ćete se posvetiti bojenju – zabavnom vidu antistres terapije. Uz „
Kreativno bojenje za odrasle“ osetite nadahnuće i opustite se dok stvarate vaša umetnička dela!
Cveće za dušu
Učenje na tuđim greškama je jedan promišljen način da dođete do što bolje i srećnije verzije sebe, zato je knjiga „
Kupi sebi te proklete ljiljane“ savršena autobiografija za takav poduhvat. Ispunjen biserima mudrosti, ovaj dnevnik uspona i padova pun je pogodak. Pored toga, ovaj duhovni vodič će vam predstaviti ono čemu svi težimo – kako da vodimo svoj život na najbolji način.
Nove veštine
Učenje nove veštine izuzetno je korisno, ali isto tako može biti od pomoći da se istovremeno razvijate i na drugim nivoima. Teorija i praksa nisu isto, zato zamislite da imate pomoć da naučite da baš sami nešto novo uradite! Sjajni priručnici i kuvari vam mogu otvoriti neki potpuno novi svet u kojem ćete naučiti razne stvari, a istovremeno poboljšati svoje psihičko i emocionalno stanje. Knjiga „
Šivenje“ autorke
Sinamon Majls odličan je početak da se konačno latite prepravke te stare garderobe koju toliko volite, ali joj treba to nešto malo da opet bude u nosivom stanju.
„
Pravilna linija ishrane – Zvanični kuvar“ vam može pomoći da naučite da kuvate a istovremeno se adaptirate na zdrav život pomoću brojnih saveta i iskustava. Možda je taj novi hobi samo privremen, ili postane vaša nova strast kojoj ćete se više posvetiti – kako god da odlučite, važno je da se zabavljate!
Šta je, naposletku, taj Dan zaljubljenih?
Po Gregorijanskom kalendaru 45. dan od početka Nove godine i 320. dan do njenog završetka – to je 14. februar objektivno, a subjektivno – savršen datum da se posvetite svojim unutrašnjih kvalitetima i rešite sve ono što vas sprečava da postanete najbolja moguća verzija sebe.
Autor: Aleksandra Obradović