Kako da unesete smisao u svoju čitalačku praksu

Ljudi čitaju na različite načine i iz više različitih razloga. Čitaju da bi upotpunili svoj život boljim razumevanjem krupnih tema poput uspostavljanja kvalitetnijeg kontakta sa drugima, izgradnje lične moralnosti, definisanja vrednosti, promovisanja različitih glasova i iskustava, odgovornog ljudskog ponašanja i slično. Čitaju da bi bolje razumeli svet; za neke to podrazumeva autodidaktičko iskustvo otkrivanja novih informacija, za druge čitanje zarad ostvarivanja dublje veze sa pričama.

Nije slučajnost što se pripovedanje ubraja u najstarije tradicije čovečanstva. Priče nam omogućavaju da proživimo tuđa iskustva, naučimo korisne lekcije, preispitamo sopstvena uverenja i pronađemo načine da prevaziđemo životne prepreke. Knjige nude nadu, kontakt sa drugim čitaocima i preko potrebnu zabavu u neprijatnim i teškim okolnostima. Knjige spasavaju živote. Ako čitate ovo, sigurna sam da se slažete sa mnom.

Za mnoge čitaoce čitanje je potraga za prosvetljenjem: oni čitaju da bi razumeli svet u kome žive, dubine ljudskog iskustva i važne teme koje dominiraju našim životom, kao što su ljubav, prijateljstvo, prihvatanje i prevazilaženje razlika, rat, zlo, etika itd.

Kako da unesete više smisla u svoju čitalačku praksu? Pokušajte da odgovorite na ovih šest pitanja:

1. Zašto čitate?

Ovo je najprostije, ali verovatno i najkomplikovanije od svih pitanja. Odgovorite, dakle, zašto čitate. U svetu koji vam nudi bezbroj različitih sadržaja i altrenativnih aktivnosti, zašto birate čitanje? Šta vam ono nudi?
Šta je to što dobijate od ovog iskustva?

2. Šta tražite u knjigama?

Šta želite da vas knjige nauče? Neki čitaju kako bi saznali nove informacije. Knjige im pružaju mogućnost da istraže nove oblasti znanja. Za njih čitanje predstavlja edukativni proces, koji dopunjuje, zasenjuje ili nadomešćuje formalno obrazovanje. Pokušaću to da objasnim na sopstvenom primeru. Iako sebe smatram velikim ljubiteljem knjige, veoma dugo sam se plašila čitanja publicistike. Godinama sam mislila da nisam „dovoljno pametna“ da bih zapamtila informacije koje se u takvim knjigama nalaze. Ali onda sam pročitala nekoliko sjajnih dela narativne publicistike i najednom se sve promenilo. Publicistiku čitam kako bih proširila poglede, naučila nešto novo i malo bolje razumela svet.

Isto pitanje važi i za fikciju: čitajući tu vrstu literature, mi posredno proživljavamo ono što se događa junacima. Šta želite da naučite iz pripovedanja?

3. Kakve ciljeve ste postavili pred sebe?

Kao što je duhovna praksa orijentisana na ispunjenje određenih ciljeva na putu ka prosvetljenju, tako i vi možete postaviti sebi ciljeve u svojoj čitalačkoj praksi. Kakve ciljeve biste postavili sebi na svom čitalačkom putovanju? Možete početi od najjednostavnijeg: zadajte sebi čitalački zadatak za celu godinu. Nije bitno da li ćete pročitati 12, 50 ili 100 knjiga za godinu dana, važno je da vas ovaj zadatak natera da čitate više. Nije li to ono što svi želimo? Možete sebi postaviti i dodatne ciljeve: na primer, da pročitate određeni broj knjiga nekog konkretnog žanra, ili da učestvujete u nekom od izazova koje postavljaju mnogi sajtovi posvećeni knjigama i čitanju.

Kada odgovarate na ovo pitanje, razmislite o kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim ciljevima. Primera radi, kratkoročni cilj bi mogao biti da ovog meseca pročitate osam knjiga, srednjoročni bi bio da ispunite svoj godišnji zadatak, a dugoročni – da postepeno proširujete svoje čitalačke vidike.

4. Kako ćete dokumentovati svoje čitalačko putovanje?

Ako ne pronađete način da dokumentujete svoja čitalačka iskustva, ona će se pretvoriti u običnu gomilu podataka koji će vam s vremenom izvetriti iz glave. Da se to ne bi dogodilo, iskoristite usluge sajtova kao što su Goodreads, StoryGraph ili LibraryThing, koji će vam omogućiti da napravite spiskove nepročitanih knjiga, pročitane knjige označite i razvrstate u kategorije, smestite ih na virtuelne police i slično. A ako vam to nije dovoljno, mogli biste da se posvetite pisanju prikaza pročitanih knjiga, započnete blog ili napravite tabele koje će vam olakšati vođenje evidencije. Od koristi može biti i običan čitalački dnevnik – sveska u koju ćete beležiti osnovne podatke i svoja zapažanja i reakcije.

5. Kako će vam knjige pomoći da proširite interesovanja i vidike?

Ovo je jedno od najvažnijih pitanja. Kako ćete proširiti svoje znanje, izložiti se novim i jedinstvenim iskustvima, naučiti da ispoljavate više saosećanja prema onima koji se od vas na neki način razlikuju? Jednostavno: tako što ćete čitati raznovrsniju literaturu. Kakva god da su vaša pitanja, odgovore ćete naći u knjigama. Veoma je, na primer, važno čitati autore koji pišu o svom životu i identitetu, kako bismo bolje razumeli iskustva onih čije se životne okolnosti razlikuju od naših. Knjige nam pomažu da upoznamo raznolikost našeg sveta.

6. Kako ćete se povezati sa drugim čitaocima?

Stupanje u kontakt sa drugim čitaocima predstavlja prilično važan deo čitalačkog iskustva. Pre interneta i društvenih medija nije bilo tako lako upoznati ostale knjigoljupce, ali danas to možete učiniti za tren oka tako što ćete se pridružiti čitalačkoj zajednici na internetu (možete, recimo, početi od Bukstagrama na Instagramu ili BukToka na TikToku). Osim toga, možete se učlaniti u čitalački klub (u virtuelnom ili stvarnom svetu) ili započeti sopstveni blog o knjigama i upoznati se sa ostalim blogerima. Poenta je u tome da čitanje više ne mora biti aktivnost koju ćete obavljati u izolaciji. Uživajte u druženju i razmeni mišljenja sa ljudima koji dele vaša interesovanja.

Autor: Sara S. Dejvis
Izvor: bookriot.com
Prevod: Jelena Tanasković