Kako da se ne smarate: Intervju sa Garijem Džonom Bišopom

Gari Džon Bišop, autor knjige „Daj, ne smaraj se: izađi iz svojih misli i zakorači u život“, svoju karijeru je započeo kao viši menadžer u kompaniji za profesionalni razvoj, a nakon toga je postao trener za sportiste i rukovodioce.

Ono što Garija izdvaja, a ovu knjigu čini fantastičnim i štivom, jeste njegova iskrenost i manjak poštovanja koji ukazuje „urbanoj filozofiji“. Za Garija ne postoji jedna ključna stvar i zasigurno ništa ne „uvija u oblande“. On jednostavno kaže šta je to što je potrebno kako biste ponovo našli svoj put – i izašli iz svojih misli – i živeli svoj život u skladu sa svojim punim potencijalom. Ovo je knjiga koju svako treba da pročita, bez obzira ne to da li misli da mu je pomoć potrebna ili ne.

Uživala sam u čitanju vaše knjige, hvala Vam što ste je napisali. Šta vas je inspirisalo da je napišete?

Hvala vam što ste je pročitali! Poenta je u tome što se u radu sa ljudima trudim da napravim opipljivu razliku, razliku zbog koje će oni sutradan postupiti drugačije u odnosu na juče i zbog koje će u svoj život krenuti novim pravcem koji će ih ispuniti. Ono što je meni najviše pažnje privuklo dok sam pretraživao kategoriju „samopomoći“ bio je spisak knjiga koje su u većini slučajeva bile tanušnog obima i o „korporativnoj psihologiji“, ili su, pak, zahtevale od ljudi da ostvare svoje snove i manifestuju ih ili da promene svoje načine razmišljanja i fokusiraju se na izobilje, a sve to je mene, da budem iskren, pomalo podsećalo na vudu magiju i u suštini je odvraćalo ljude od onoga što je zaista bilo neophodno da učine kako bi napravili merljivu razliku u svom životu. Želeo sam da napišem knjigu koja će te naterati da se zamisliš i da prihvatiš odgovornost za život koji živiš, ali koja bi ti istovremeno pružila mogućnost da prestaneš da ideš pogrešnim putem.

Da li ste oduvek želeli da se bavite profesionalnim razvojem i podučavanjem? Ukoliko je odgovor negativan, kako je došlo do toga, a ako je odgovor potvrdan, zašto?

Nikada to zaista nije bio predmet mog interesovanja ili polje koje me je posebno zanimalo. Sve mi je to izgledalo kao brbljanje koje se stvorilo iznenada jer je ljudima bila potrebna pomoć koju nikako nisu pronalazili. Kada pogledam unazad, ta vrsta aroganicije je poticala od mog maglovitog razmišljanja. Tek kada sam i sâm iskusio krizne periode, odlučio sam da sve uzmem u svoje ruke i posvetim se ličnom rastu i otkrivanju sopstva. Nakon svega toga, počele su da se javljaju pukotine u mojoj aroganciji. Nadam se da će se taj proces nastaviti do kraja mog života, jer uvek postoji prostor za napredak. Tek sam kasnije u određenom trenutku svog životnog razvoja shvatio da postoji mogućnost da to podelim sa drugima. U poslednjih desetak godina upravo je to ono čime se bavim.

Kako ste došli do tvrdnji na kojima zasnivate svoju knjigu? Da li je bilo materijala koji niste iskoristili i, ako jeste, zašto to niste uradili?

Ja sam sȃm sebi zamorče kada je istraživanje u pitanju. Tokom tog istraživanja shvatio sam na čemu je treba da radim kako bih poboljšao svoj život, i o svim tim tehnikama sam pisao u knjizi. Jedan od najvažnijih činilaca ove knjige jeste mogućnost da dopustite sebi da istražujete. Važno je isprobati sve te tvrdnje i navode u stvarnom životu kada se desi određeni zastoj ili ste zaglavljeni ili patite. Jednostavno dopustite sebi da vas obuzmu i da vas inspirišu. Ako to možete da uradite, onda je vaš život bunar neograničenog potencijala. Na taj način ćete sami sebi pružiti najvažniju lekciju koju ste ikada mogli da naučite. Vi to zaista možete da uradite. Baš sve što zamislite.

Koju od tvrdnji iznetih u knjizi najviše volite? Sa kojom od njih vaši klijenti imaju najviše problema?

Moja omiljena rečenica je „Spreman sam“. Ta izjava je najsvojstvenija vašem biću, a istovremeno i najodvažnija, jer je potrebno imati hrabrosti da sagledate životne odluke i trenutnu situaciju i odlučiti se na korak koji će sve to promeniti. Volja je magično stanje i, nažalost, za većinu ljudi, nešto na šta su u potpunosti zaboravili. Čini mi se da im najveći izazov predstavlja ideja koja glasi: „Ne očekujem ništa i prihvatam sve“. Mi toliko vremena i životne energije trošimo odupirući se i boreći se, jer se čini da ne možemo da prihvatimo određene ljudi i stvari onakvima kakvi zaista jesu. Ta nemogućnost prihvatanja je ono što nas drži zarobljene u mestu, dok u slučajevima kada prihvatamo nešto, menja se i sam naš pristup, a to je način na koji treba da funkcionišemo kao ljudska bića. Sve dokle se mi nečemu opiremo, to će opstajati baš zbog našeg odupiranja. Stvari koje uspevamo autentično da prihvatimo ne mogu nam naškoditi, a to nam omogućava da usmerimo našu pažnju na ono što je zaista važno za naše živote. Izazov leži u otkrivanju šta prihvatanje može doneti.

U poslednjem poglavlju u knjizi, vi nakratko spominjete da postoji univerzalna tema koja spaja sve prethodne. Da li, molim vas, možete to detaljnije pojasniti?

Sva poglavlja su o nama samima. Sve počinje od nas – svaka emocija, svako iskustvo, svaka misao, svaka strategija, ali i svaki neuspeh. Počeli smo da krivimo mašine, naše poslove, partnere, roditelje, verenike, obrazovanje ili čak i sebe, a da ni jedan od tih „krivaca“ zaista ne doprinosi razlici u kvalitetu ili dostignućima u našim životima u kojima možemo da uživamo. To je jedan od načina na koji možemo da živimo svoj život, ali u svakom trenutku moramo da budemo svesni da svaki put sebe viktimizujemo ukoliko tražimo krivca za ono što nam se dešava. Pravo dostignuće, pravi uspeh i ispunjenje počinju onda kad prihvatimo posledice svojih postupaka, a da ne osećamo potrebu da bilo šta objašnjavamo. Zašto ste tu gde jeste u potpunosti je irelevantno. Pravo pitanje koje treba da postavite sebi jeste – šta je to što ćete preduzeti povodom toga gde se sada nalazite?

Budući da smo danas svi ljudi od akcije, koja se dobro uklapa u vaše „pravilo“ da ne treba da dopustimo našim mislima da nas definišu, koja je to jedna akcija koju treba da preduzmemo kako bismo „izašli iz svojih misli i zakoračili u život“?

Jednostavno je. Dajte sebi obećanje i potrudite se da ga ispunite. Neka se vaše delanje poklopi sa onim što se sebi obećali. Nebitno je da li je to obećanje sebi da ćete ustati ranije ili da ćete otići u teretanu ili ćete ograničiti svoje nedeljne troškove na sedamdeset pet dolara nedeljno, važno je da ih ispunjavate i samo ćete na taj način biti u mogućnosti da kasnije ispunite i mnoga veća obećanja. Vaš uspeh je gotovo isključivo povezan sa stepenom ispunjavanja obećanja koja ste sebi dali.

Autor: Karina Mikli
Izvor: actionablebooks.com
Prevod: Nataša Đuričić