Najteže je započeti razgovor u šarolikom društvu u kom nemate izgleda da dominirate. Ali ako ste čitali Montefjoreova „
Pisma koja su promenila svet“, brzo izvucite nešto iz rukava poput: znate li kakvo je pismo pisao Tito 1948. Staljinu? Imate njihovu pažnju, zar ne? Ako je pak politički ambijent okupljenih delikatan, blatiti Trampa, naročito sada kada više nije na vlasti, zahvalno je u gotovo svakom društvu, te predlažem da razvezete: Tramp je verovao da njegova diplomatija tokom susreta na najvišem nivou može da dovede do sporazuma nedostižnih za konvencionalnije političare; pa je tako Kim Džong Unu 2018. da bi rešili nezgodno pitanje južnokorejskog nuklearnog arsenala napisao staromodno diplomatsko pismo. A ono je ispalo, nekako... Pa traljavo trampovski. Umesto diskretnog i suptilnog pisma on je prosto rekao – da su Korejci puni gneva i otvorenog neprijateljstva, a što se tiče nuklearnog naoružanja... Pa sve se svelo na to čije je veće. Ako ovo ne upali, pomenite tek nešto suptilnije pismo koje je Čerčil poslao Ruzveltu tokom meseci očaja 1940. Čerčil traži od američkog predsednika Ruzvelta da mu proda pedeset ratnih brodova koji bi pomogli odbrani zemlje, ali zatim saznaje da američki ambasador u Londonu Džozef Kenedi, zloglasni pristalica nacista, lobira protiv Britanaca. U to ime je napisao jedno prkosno pismo koje prevazilazi uzuse engleskog uglađenog izražavanja uobičajenog za političke korespodencije.
Čerčil je uvek zgodna meta, pa ako ovo upali, možete odmah krenuti da pucate dalje... O njegovim intimnim i političkim trzavicama tokom najdelikatnijeg trenutka bombardovanja Britanije 1940–1941, iz knjige Erika Larsona „Splendid and the vile“, koju vam uskoro pripremamo. Sigurno želite tu i tamo da ispadnete duhoviti i da pomenete i noćni provod Čerčilove ljupke ćerke Meri noć uoči bombarodovanja. Meri je bila ljupka, pristupala je svetu s nesalomivim elanom jagnjeta, s bezazlenošću koju je Keti Hariman, gošća iz Amerike, smatrala sladunjavom. O njoj su govorili da je toliko naivna da to boli, a pomalo su joj se zbog toga i rugali. Dok je Hitler sejao smrt i nesreću među milionima stanovnika Holandije, Belgije i Luksemburga, Meri je izašla s prijateljima i provodila se kao nikad; dakle to jutro Čerčil je morao da brine o nastupajućem bombardovanju, ali i tome gde je njegova ćerka bila prošle noći. Ovo je prava rečenica da neutrališete visokoparnu diskusiju zgodnom partijom trača.
Naravno, ne želite da ispadnete knjiški moljac i neko ko se razmeće istorijskim činjenicama... Te je pravo vreme da se prisetite svih teorija koje relativizuju poznata naravoučenija i teorije zavere „
2030“. Ako se već malo popilo, ništa bolje o naklapanju o utopijskim idejama o budućnosti. Idemo redom. Nova stvarnost čvrsto će se ukoreniti najkasnije do 2030, a u njoj će na svetu biti više deda i baba nego unučadi, srednja klasa u Aziji i podsaharskoj Africi će brojem nadmašiti američku i evropsku zajedno, veća količina svetskog bogatstva nalaziće se u rukama žena nego muškaraca, na svetu će biti više robota nego ljudske radne snage i više kompjutera nego ljudskih mozgova. Hoćete li biti spremni za ono što sledi? Ovo bi trebalo da ih dobro podgreje, naročito ako je društvo mešovito i već vladaju klasne trzavice, pa slobodno krenite da ih bombardujete pitanjima iz knjige: hoće li tokeni dokrajčiti bankarstvo? Da li postoji „digitalno zajedničko dobro“, tj. da li je moguće klasni sistem zameniti nekim novim oblikom zajedničkog dobra? O istorijskim korenima klasne nejednakosti i ishodištu kooperativne ekonomije možete i do ujutru, kada je već vreme za tešku artiljeriju: „
Svet u depresiji 1929-1939“ čuvenog Čarlsa Kindlbergera: o slabljenju Britanske imperije i okretanju država sebi, procvatu nacionalizma i mogućnosti izbijanja međunarodnih konflikata u osvit pijanog delirijuma! Mora da ćete svima zvučati kao potpuni genije.
Ako pak ne volite da solirate, i rado raspirujete žustre rasprave, samo pomenite jedan paragraf iz „
2030“: „U Rusiji vlada pomanjkanje mladih muškaraca jer mnogi umiru preuranjeno, uglavnom od opijanja. Problem je, po svemu sudeći, toliki da je u nekim delovima Sibira malobrojnost muškaraca raspoloživih za brak navela žene da lobiraju kod vlasti da se ozakoni poligamija.“ Poligamija u mešovitom muško-ženskom društvu? Pažnja vam je zagarantovana.
A da malo zatalasate masu, samo krenite da prosipate informacije iz „
Nevidljivih žena“: žene u Velikoj Britaniji imaju 50 posto veću verovatnoću da im se pogrešno dijagnostikuje srčani udar jer se za određivanje parametara srčane aktivnosti koriste muškarci. S druge strane, postoji 50 lekova za srčana oboljenja koja se percipiraju kao muško oboljenje i samo jedan za žene koje pate od slabih kontrakcija prilikom porođaja, zbog čega se godišnje u Velikoj Britaniji obavi 100.000 carskih rezova – i taj jedan lek je slab i nedovoljno ispitan. Ogroman je nedostatak naučnih istraživanja koja se bave ženskim reproduktivnim zdravljem, a sve brine reproduktivno zdravlje... Ili možda da potegnete još jedno pitanje iz „
2030“: ustanovljeno je da su odrasli Amerikanci početkom druge decenije XXI veka imali seksualne odnose oko devet puta manje u toku godine nego u poslednjoj deceniji XX veka. Da li zbog novčanih briga ili pretežno novijih izvora zabave, posle ovoga rasprava će trajati do jutra. A mi imamo dovoljno knjiga ovog tipa da briljirate 1001 noć!
Autorka teksta: Nevena Milojević
Foto: Toa Heftiba / Unsplash