Kako bismo pregurali ovaj period, najbolje je potražiti mudrost u knjigama napisanim u izolaciji

Pomislili biste da će nekome poput mene, ko je proveo decenije nosa zabodenog u knjige, lako pasti radikalna izolacija – dan za danom, u samoći. Ovih poslednjih nekoliko nedelja mi je, zapravo, baš teško palo. Dozvolite mi da vas preduhitrim – ne toliko teško i stresno koliko je to našim bolničarkama, lekarima i doktorima. Oni su pravi heroji i heroine ovog košmara koji nas je zadesio. Moj najstariji sin je jedan od njih i mnogo se brinem za njega.



Kako ne napuštam svoj dom (ono što bi svako od nas trebalo da praktikuje), potražio sam privremeni predah od svoje anksioznosti u reorganizaciji garaže i hrpe knjiga koju nazivam svojom ličnom bibliotekom. Ipak, svako veče hvatam sebe kako razmatram da li da pređem na sledeće pivo, dok ne zastanem i pomislim: „Zašto stati na jednom?“ Noću, dok ležim u mraku, često mi u misli naviru prijatelji, kolege i rođaci koje dugo nisam video. Bez mnogo truda postajem iznenađujuće emotivan.

Pored toga, priznajem da počinjem da gajim naročito saosećanje prema roditeljima koji su trenutno zarobljeni u kućama sa svojom mlađanom decom. Ovi nekada sposobni i uravnoteženi odrasli ljudi verovatno postepeno lude. Uskraćena odlaskom u školu ili na druženje kod drugara, čak i deca koja se pristojno ponašaju ubrzo će postati zlovoljna, zatim nestrpljiva, i konačno, pre nego što i osetite, pomahnitala poput divljih pasa, podivljala kao junaci iz „Gospodara muva“.

Paskal kaže da sav naš jad i patnja proističu iz nesposobnosti da mirujemo – sami sa sobom. „Sav naš jad i patnja“ je možda preterivanje, ali nema sumnje da su ljudska bića u dubini duše društvena. Uživamo u proslavama. Hitamo ka sportskim i koncertnim dvoranama. Prisustvujemo čak i političkim mitinzima, koliko god to bilo neobjašnjivo. Zato ne čudi što se delo Čarlsa Makeja Extraordinary Popular Delusions and the Madness of Crowds (Neverovatne opšte zablude i ludilo mase) objavljuje više od 150 godina.

Ipak, zar ne postoje knjige koje bi mogle da nam pomognu da se izborimo sa izolacijom i dugim periodom samoće provedenim u karantinu, koje bi nam pomogle da napredujemo, ako ne samo da preživimo period tokom kojeg smo prinuđeni da se ponašamo kao isposnici?

Bez mnogo razmišljanja, prvo delo na koje ćemo pomisliti jeste „Robinzon Kruso“ Danijela Defoa (biblija o preživljavanju), a potom na klasičnu polarnu avanturu „Sam“ Ričarda I. Berda (zapis petomesečnog života provedenog u šatoru na Antarktiku) i naposletku na Castaway (Brodolomac) autorke Lusi Irvin (vrtoglavo emotivno svedočenje o životu na zabačenom tropskom ostrvu iz 1983. godine). „Valden“ Dejvida Henrija Toroa dovešće u pitanje užurbanost društva koje nas odvlači od zaista bitnih stvari u životu: „Otišao sam u šumu jer sam želeo da živim svrsishodno, da se susretnem samo sa osnovnim činjenicama u životu, i vidim da li mogu da naučim ono što me one imaju naučiti, a ne da kada mi dođe vreme da umrem, otkrijem da nisam ni živeo.“

Ta misao o istraživanju sebe samog i o obnavljanju duše prožima široki spektar književnih dela koja govore na temu zatočeništva. Osvrnimo se na Džona Banjana, koji je započeo rad na svom delu „Put hrišćanina“ tokom dvanaestogodišnje zatvorske kazne, ili na Žana Ženea i njegovo revolucionarno remek-delo „Gospa od cveća“, koje je napisao iza rešetaka. Utamničen u kaznenom zatvoru u Masačusetsu, Malkolm Litl je svoj put preobraćenja kroz učenje i veru zabeležio u „Autobiografiji Malkolma X“. Džek London u svom delu The Star Rover (Zvezdana lutalica) piše o osuđeniku na smrt koji pronalazi način da oslobodi svoju dušu i pošalje je u potragu za prethodnim inkarnacijama.

Neke od najpopularnijih knjiga za decu govore o mladim junacima koji su prinuđeni da se brinu o sebi. Skot O'Del je 1961. godine nagrađen za roman koji se danas smatra klasikom – „Ostrvo plavih delfina“, koji govori o indijanskoj devojčici Karani koja živi na ostrvu u Tihom okeanu. Geri Polsen je 1986. godine nagrađen za roman o trinaestogodišnjem dečaku koji se suočava sa kanadskom divljinom imajući uz sebe jedino alatku koja će dati naziv ovom uzbudljivom delu – Hatchet (Sekirica). Jedna od najboljih slikovnica Vilijama Stajga Abel's Island (Ejbelovo ostrvo) govori o avanturama jednog miša kog je zadesila sudbina Robinzona Krusoa, na glodarski način.

Ograničenja, protivno opšteprihvaćenom mišljenju, često oslobađaju maštu. U maestralnom delu „Kći vremena“ Džozefine Ti, inspektor Skotland Jarda preispituje slučaj Ričarda III koji je ubio dva sina Edvarda IV, slučaj Prinčeva iz Tauera, kako bi prekratio lečenje u bolnici. Zatvoren u svojim odajama nakon dvoboja, Ksavije de Metr je 1794. godine napisao parodiju u vidu vodiča pod nazivom „Putovanje po mojoj sobi“ (Voyage autor de ma chambre), u kom nas vodi u „posetu“ svom nameštaju, umetninama i biblioteci, kao da su popularne turističke destinacije u stilu Grand tura.

Ipak, u ekstremnom ušuškavanju leže i velike opasnosti. U kratkoj priči E. M. Forstera „Kada mašina stane“, koja je prvi put objavljena 1909. godine, ljudi žive u zasebnim odajama nalik saću duboko pod zemljom i za komunikaciju se skoro u potpunosti oslanjaju na ekrane. Ogromna, nevidljiva mašinerija uslišava svačije potrebe. Međutim, kada mašinerija počne da se kvari, ubrzo nastupa haos zato što su ljudi počeli da zavise od tehnologije.

Kako je Žan-Pol Sartr zaključio u svom komadu „Iza zatvorenih vrata“ – „Pakao – to su drugi.“ Možda upravo zato mistici, monasi i mudraci – oni najvatreniji i najistrajniji u potrazi za rajem – provode toliko vremena u samoći, molitvi, u divljini ili meditaciji na planinskim vrhovima. U Floberovom romanu „Iskušenje svetog Antonija“, asketski isposnik se bori sa teološkim sumnjama i putenim zanosom kraljice Šibe: „Nisam ja žena, ja sam svet... Posedovanje najmanjeg dela mog tela će vas ispuniti radošću većom od pokoravanja carstva.“

Časni pustinjak će odlučno odbaciti ova izuzetno privlačna, premda đavolska nagovaranja. Upravo taj vid čelične volje se gradi nakon nekoliko decenija provedenih u osami, daleko od ljudi i gungule. Kako se ispostavlja, Antonije je svetac kome je poverena zaštita od zaraznih bolesti. Sada bi nam njegova pomoć svakako dobro došla.

Autor: Majkl Dirda
Izvor: washingtonpost.com
Prevod: Aleksandra Branković