Kada špijuni pišu knjige za decu

Činjenica da je mnogo nekadašnjih špijuna prešlo u pisce nije iznenađujuća: obe profesije koriste laži da bi izrekle istinu. Međutim, neočekivano je što je književnost za decu privukla toliki broj bivših špijuna jer je njihova profesija jedna od najpragmatičnijih i teško je zamisliti da špijunaža koristi neke od tehnika koje su potrebne za stvaranje knjiga namenjenih deci.

„Nevinost uvek nemo poziva na zaštitu u trenutku kada bi bilo pametnije da se branimo od nje“, napisao je Grejam Grin, špijun iz Drugog svetskog rata, u svom čuvenom romanu „Mirni Amerikanac“. Grin je poznat i kao autor knjiga za decu: The Little Train (1946), The Little Fire Engine (1950), The Little Horse Bus (1952) i The Little Steamroller (1953), u kojima su glavni junaci mašine sa ljudskim osobinama. Knjige je napisao u saradnji sa svojom ljubavnicom Doroti Glover, pozorišnom kostimografkinjom iz Londona, koja je potpisana kao ilustratorka Doroti Krejg.

Reizdanje knjige The Little Train 1952. godine je na korici sadržalo rečenicu: „Sada možemo da otkrijemo da je Grejam Grin ne samo autor knjige već i njen glavni junak.“ Grin je dugo zahtevao da se u svakom novom izdanju nađu ilustracije Doroti Glover kako bi ona nastavila da dobija tantijeme od prodaje knjiga. Tek nakon njene smrti tokom sedamdesetih autor je dozvolio popularnom ilustratoru Edvardu Ardizonu da iznova nacrta slike koje će krasiti buduća reizdanja. Kasnije je utvrđeno da je Gloverova verovatno mnogo više učestvovala u radu na Grinovim knjigama nego što je autor to priznavao, uključujući još dve za decu i jednu tinejdžersku naučnofantastičnu knjigu.

Roald Dal, voljeni autor romana poput „Čarli i fabrika čokolade“, počeo je da piše dok je radio za britansku obaveštajnu službu u Vašingtonu tokom Drugog svetskog rata. Dal je bio drugačiji od ostalih britanskih diplomata jer su mu mladost i sjajan smisao za humor otvarali vrata tako da je bio pozvan na neke od najekskluzivnijih zabava koje su se odvijale u glavnom gradu Sjedinjenih Država. Amerikanci su u to vreme bili podeljeni u vezi sa tim da li da ulaze u „još jedan evropski rat“, a Dal je bio tu da čuje sve o čemu se govorilo. Takođe, postoje izveštaji da su ga zvali „Romeo špijun“ jer je jedan od malobrojnih Britanaca koji su praktikovali nešto što se zvalo „seksšpijunaža“ – Dal je koristio svoju visinu i izuzetnu privlačnost u uniformi.

U to vreme Dal je počeo i svoju karijeru pisca. Saturdej ivning post je 1. avgusta 1942. godine objavio priču „Oboren iznad Libije“ u kojoj se pilot seća svojih ratnih dana. Priča nije potpisana, samo je stajala urednička rečenica: „Autor ovog izveštaja o borbi iznad Libije je pilot RAF-a koji živi u ovoj zemlji iz medicinskih razloga.“ Istina je da Dal nikada nije oboren već je pilotirao avionom, za šta nije adekvatno obučen i na kraju se izgubio iznad pustinje. Povredio se prilikom sletanja, ali do dolaska u Vašington se potpuno oporavio.

Među manje poznatim Dalovim spisateljskim podvizima je i rad na scenariju sa drugim piscem špijunom Ijanom Flemingom pri ekranizaciji romana Chitty Chitty Bang Bang. Fleming je već tada bio poznat svetu kao autor romana o Bondu, ali je ovaj izlet u drugi žanr napisao u želji da ispriča priču svom malom sinu. Roman je pretočen u mjuzikl u kom je glumio Dik van Dajk.

Alan Aleksander Miln, autor knjiga o Viniju Puu, radio je u propagandnoj službi tokom Prvog svetskog rata nakon što je na ratištu oboleo od rovovske groznice. Regrutovala ga je tajnovita MI7b služba 1916. godine kako bi učestvovao u stvaranju priča koje prikazuju pozitivnu stranu rata, optimistične vesti sa fronta i blate Nemce. Ova jedinica je rasformirana 1918. godine i verovalo se da je sav materijal uništen, ali je veći deo ipak pronađen 2013. godine.

Još jedna zanimljiva književna epizoda koja je potekla iz špijunaže vezana je za Vitakera Čejmbersa, sovjetskog špijuna koji je prvi sa nemačkog preveo knjigu za decu „Bambi: jedan život u šumi“ Feliksa Saltena. Na osnovu ovog prevoda, Dizni je 1942. godine napravio čuveni animirani film. Razočaran komunizmom, Čejmbers je napustio pokret tokom tridesetih i počeo da radi za magazin Tajm, ali se kasnije našao u centru oluje kada je optužio Algera Hisa i druge da su sovjetski špijuni.

Svi navedeni autori su veoma vrednovali književnost za decu i njihov doprinos u ovoj oblasti je izuzetno značajan. Kako sam Grejam Grin navodi u svom eseju „Izgubljeno detinjstvo“: „Možda samo knjige koje pročitamo u detinjstvu imaju dubok uticaj na naše živote. Kasnije tokom života cenimo, zabavljaju nas i možda menjamo neke stavove koje već imamo, ali najverovatnije ćemo u knjigama naći samo potvrdu onoga što nam je već na umu: kao i u ljubavnim odnosima, samo sopstvene osobine vidimo kako se laskavo reflektuju... Šta danas dobijamo iz čitanja što može da se meri sa uzbuđenjem i otkrićima koja imamo u tih prvih petnaest godina?”

Prevod: Dragan Matković