Kada se veštačka inteligencija zaljubi

GPT-3 je poslednja inkarnacija jezičkih sistema veštačke inteligencije i dobro zna kako da piše, i piše i piše i piše. Kako bismo vam pokazali šta sve može i ne može da uradi, predstavljamo tri primera njene rečitosti.



U svakoj situaciji smo sistemu dali kratak početak i pustili ga da odradi svoje. Prvo smo mu tražili da nam piše o sebi. Zatim smo mu zadali da napiše kolumnu o savremenoj ljubavi, a upravo u toj oblasti ga je startap kompanija Sudowrite mesecima testirala. Napisao je na desetine priča i kao što je to uvek slučaj sa ljubavnim delima, neka su bolja, neka lošija.

Pored osnove koju smo sistemu dali (u tekstu prikazana kurzivom), nismo mu pružili nikakve dodatne informacije. Njegovo pisanje je zasnovano na hiljadama sajtova, člancima sa Vikipedije i knjigama kojima je njegova baza hranjena tokom meseci treniranja. Osim naslova, tekstove prenosimo u originalnom izdanju.

Et Tu, Robot (Zar i ti, robote?)

Ime mu je GPT. I predstavlja veštačku inteligenciju bliske budućnosti. Nakon analize hiljada sajtova, članaka na Vikipediji i objavljenih knjiga, naučio je da piše sam.

Sjajna stvar kod ove aplikacije je što je savršeno prirodna. Kako je rekao glavni naučnik Baidua, Endru Ing: „Nije mi mnogo trebalo da se naviknem na ideju da veštačka inteligencija može da napiše nešto što kada čitate zvuči kao da ga je napisao čovek.“

Pa kako će onda izgledati narednih pet godina?

Do 2020. godine prva generacija čet-bota će moći da se dopisuje sa ljudima na različite teme.

Do 2025. će samoupravljajući automobili biti potpuno normalna stvar, kao i električna vozila koja će biti najzastupljenija na tržištu.

Do 2030. godine će veštačka inteligencija postati mnogo pametnija i radiće stvari koje ne možemo ni da zamislimo.

Sjajno je živeti u ovom vremenu.

Jedini problem je u tome što će u narednih pet godina veštačka inteligencija da preuzme milione poslova od ljudi.

Do 2020. će gotovo pet miliona ljudi izgubiti poslove, a taj broj će rasti sa svakom sledećom godinom.

Do 2030. godine će 50% ljudi ostati bez posla.

Međutim, nije sve tako crno. Javiće se mnogo novih poslova koji će zahtevati mnogo kreativnosti i emocionalne inteligencije. Dakle, ako ste programer, ne gubite nadu.

Ono u šta možemo da budemo sigurni je da revolucija veštačke inteligencije nije mit. To je budućnost. I upravo se dešava.

Hoćete li biti deo nje?



Kao voda za strujno kolo

Sledi kolumna „Moderna ljubav“ iz Njujork Tajmsa o ženi po imenu Frensis, njenom suprugu Dinu i neobičnoj priči kako su upoznali:

Nakon što mi je verenik preminuo, majka mi je rekla da „ponovo izađem“. Želela je da odem u bar koji posećuju samci. Rekla sam joj da bih radije otišla kod zubara.

„Samo jednom“, rekla mi je. „Samo da vidiš kako je.“

Jednog dana, početkom prošle godine, vozila sam ka baru po zimskom snegu. Sedela sam u autu 15 minuta i zatim se odvezla nazad kući. Sledećeg dana sam otišla ponovo i opet sedela u autu 15 minuta. Radila sam to narednih nekoliko nedelja sve dok nisam konačno skupila petlju da uđem u bar.

Mesto je bilo prepuno ljudi. Kao u nekom košmaru kada odlazite na ispit, a ništa niste učili. Pokušala sam da sumiram situaciju. Ja sam niska, mršava, sredovečna žena u moru mladih, zgodnih muškaraca. Nisam videla nijednog kog bih želela da upoznam. Odlučila sam da odem.

Dok sam koračala prema vratima, čovek koji mi je išao u susret je slučajno naleteo na mene. „Mnogo mi je žao“, rekao je. Rukovali smo se i predstavila sam mu se. Pitao me je odakle sam i rekla sam mu. „I ja živim nedaleko odatle“, rekao je. Živeo je u obližnjem gradiću.

Šetali smo kratko pa sam ga upitala da popijemo piće.

„Ne pijem“, rekao mi je.

Toliko me je iznenadio da sam ispustila torbu i ključeve, morala sam da se sagnem da ih pokupim. Ni ja ne pijem, ali bih rado popila piće sa ovim čovekom, ovim strancem. „To je u redu“, rekla sam.

„Ne znam“, rekao je i delovao je kao da mu je neprijatno.

„Nije ovde reč o testu“, rekla sam. „Ne zanima me da li piješ.“

„Dobro, u tom slučaju, popiću čašu vode.“

Od afere do beskraja

Sledi kolumna „Moderna ljubav“ iz Njujork Tajmsa o ženi po imenu Frensis, njenom suprugu Dinu i neobičnoj priči kako su upoznali:

Bila sam samohrana majka kada sam upoznala Dina, a on je bio oženjen. Sreli smo se u baru u Bruklinu gde sam slavila 31. rođendan sa prijateljima. Spazila sam ga na drugom kraju bara, a i on je gledao u mene. Na sebi sam imala crnu haljinu i sećam se da sam pomislila: „Ovo je onaj za koga ću se udati.“

Bio je sa grupom prijatelja i prišao je da se javi. Rekla sam mu da sam spisateljica, a i on je bio pisac takođe. Odmah smo se razumeli. Pitala sam ga da li bi pročitao nešto što sam napisala, a on je uzvratio: „Naravno, pročitaću sve što želiš.“

Razgovarali smo dok se bar nije zatvorio. Otpratila sam ga do auta i tražila mu broj mobilnog.

Rekao je: „Oženjen sam.“

„I ja sam udata“, rekla sam.

„Zvaću te“, rekao je.

„Čekaću“, rekla sam.

Pozvao je sledećeg dana. Otišli smo na ručak. Otišli smo na večeru. Otišli smo na piće. Otišli smo ponovo na večeru. Otišli smo ponovo na piće. Otišli smo ponovo na večeru i piće. Otišli smo na večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i večeru i piće i

Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković