Mnogi roditelji žele da znaju kada deca počinju da čitaju. Postoji, naravno, odgovor koji je generalno tačan, a zatim nijanse koje pitanje dodatno komplikuju, a potom i, konačno, razrešavaju. Razumevanje osnovnog ritma i prepoznavanje trenutaka kada bi trebalo ostvariti očekivani napredak može biti koliko podsticajno toliko i stresno. Koliko god da je privlačno znati tačno kada bi dete „trebalo da nešto zna da radi“, period u kome stvari moraju doći na svoje mesto je ogroman, da čak i oni koji se profesionalno bave razvojem dece ponekad počnu da paniče kada su u pitanju njihova deca. Ni period u kome će deca početi da čitaju nije izuzetak od ovog pravila.
Da biste razumeli kada deca počinju da čitaju, morate razumeti šta je čitanje. Opšteprihvaćeno objašnjenje jeste da je u pitanju pravilno iščitavanje reči, ali je čitanje ipak nešto više od toga.
Reading Rockets, ugledni sajt koji se bavi istraživanjem čitanja, kaže da je čitanje „sagledavanje smisla iz štampane reči“. Ovako sveobuhvatna definicija omogućava nam da angažujemo decu i aktivno ih uključimo u izgradnju sopstvenog čitalačkog iskustva. U nastavku ću direktno odgovoriti na pitanje kada deca počinju da čitaju, dajući pri tome savete o tome kako pronaći ravnotežu između, ponekad zamornog, procesa izgradnje veštine čitanja i izazova koji predstavlja pretvaranje čitanja u nešto u čemu se uživa i čime se ispunjava slobodno vreme.
Stvaranje značenja za decu koja još uvek nisu naučila da čitaju
Da li deca starosti od 2 do 4 godine mogu da čitaju? Pa – da. Ovaj je uzrast od relativno malog značaja kada je u pitanju celina čitalačkog iskustva deteta i, stoga, odličan trenutak za usvajanje čitanja kao svakodnevne aktivnosti koja donosi radost. Kada čitate priče sa decom, možete im pomoći da ih osmisle tako što ćete sa njima razgovarati o ilustracijama.
Ako postavljate pitanja naglas, a vaše dete na njih daje odgovore („Gde je nestalo dete? / Evo ga, iza drveta!“), može doprineti tome da vaše dete razume šta se dešava u priči. Pri tome ih učite da procenjuju priču dok je slušaju ili o njoj razgovaraju. Predviđanje, poistovećivanje sa likovima i prisećanje određenih delova priče predstavljaju značajne aspekte ranog razvoja pismenosti. Vežbanje ovih veština u detinjstvu detetu kasnije može mnogo značiti. Istovremeno bi bilo dobro početi sa socijalno-emocionalnim učenjem. Istaknite likove sa srećnim ili tužnim izrazima lica i povežite osećanja sa dešavanjima u knjizi. Čak i sasvim mali komentar može značajno doprineti doživljaju pročitanog kod deteta, posle čega će i sami početi da ponavljaju ovakvo ponašanje.
Tehnikalije
Ovde svet pročitanog postaje stvaran, zbog čega se mogu javiti problemi. Čitanje je kombinacija sposobnosti korišćenja fonetike kako bi se dešifrovale određene reči (jer reči su kombinacija zvukova) i znanja o tome da određene reči ne poštuju pravila fonetike (npr. kao što je slučaj u engleskom jeziku). Pomoću fonetskog pristupa dete će naučiti zvuke, povezati zvuke u reči, a reči povezati u rečenice.
Problem u ovoj fazi čitalačkog doživljaja jeste taj što ljudi godinama idu u školu kako bi razumeli proces fonetskog obrazovanja. To što zna da čita ne znači da će čitalac-početnik znati da prepozna koje reči imaju fonetske komponente koje još uvek nije naučio, a koje reči se uopšte ne povinuju pravilima fonetike. Dodatnu zabunu unosi to što su neki čitaoci sposobni da dešifruju reči relativno lako, ne oslanjajući se previše na pravila fonetike, dok se drugi značajno oslanjaju na fonetska pravila kako bi savladali čitanje. Iskustvo svakog čitaoca je drugačije i daleko od jednostavnog.
Čitati tečno
Tečno čitanje je sledeći korak u razvoju veštine čitanja. Tečnost u čitanju podrazumeva brzinu, preciznost i izražajnost. Najznačajnija komponenta u radu na tečnom čitanju je ponavljanje – čitaoci-početnici moraju iznova i iznova čitati isti tekst, radeći na samopouzdanju i upoznajući se sa tekstom. Brzina i preciznost rastu kako dete biva sigurnije u konkretne reči koje iznova čita. Izražajnost dolazi iz razumevanja onoga što se dešava u tekstu.
Kada čitate nekom drugom, značajno se poboljšava tečnost u čitanju. Vraćamo se na definiciju čitanja koja se odnosi na „stvaranje smisla“. Možda ćete uspeti da dešifrujete reč ili izgovorite rečenicu, ali bez razumevanja toga što se dešava (veština razumevanja, na koju se razvijanje veštine čitanja u potpunosti svodi posle trećeg razreda), nećete znati kakvom intonacijom da izrazite ono što naglas čitate. U mojoj kući je vrlo popularno slušati audio-knjige. Čak i kada se deca muče sa različitim tehnikama čitanja, šokirana sam time koliko izražajno čitaju, dok se ne setim da su ovu veštinu stekli oponašanjem onoga što im je predočavano dok su odrastali.
Dakle, kada deca počinju da čitaju?
U principu, deca počinju da dešifruju i razumeju napisane reči između četvrte i sedme godine života, odnosno između predškolskog uzrasta i drugog razreda. Međutim, mnogo je faktora koji će dovesti do toga da se veština čitanja kod dece razvija različitom brzinom. Ono što porodica može učiniti da bi podržala detetovu ljubav prema čitanju počinje mnogo pre dotičnog perioda, a na njih se može uticati i dugo nakon što taj period prođe. Dobar savet, bez obzira na to na kom je nivou čitalac-početnik, jeste – negujte pozitivnu asocijaciju na čitanje tako što ćete zajedno uživati u iščitavanju naslova, čitajući im naglas ili zajedno sa njima.
Nadam se da vam je ovo pomoglo. Učenje veštine čitanja i pružanje podrške čitaocima-početnicima ni u kom slučaju nije jednostavan proces. Najbolji savet koji vam mogu dati jeste stalno insistiranje na povezanosti. Bez obzira na uzrast čitaoca, ukoliko zajedničko čitanje postane stresno, napravite pauzu i pročitajte im naglas neki od njihovih omiljenih naslova. Pozitivne asocijacije kada je u pitanju čitanje detetu će MNOGO značiti.
Autor: Ešli Sviker
Izvor: bookriot.com
Prevod: Milan Radovanović