Laguna - Bukmarker - Jovan Ristić: Živimo u civilizaciji laži i dezinformacija - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Jovan Ristić: Živimo u civilizaciji laži i dezinformacija

Prva verzija romana nastala je dve godine posle novele, ali nisam mogao da nađem izdavača za njega. Uoči pandemije, kada sam stupio u kontakt sa Lagunom, dobio sam od urednika nekoliko korisnih saveta. A pandemija je uradila ono što prethodne godine nisu – podarila mi je uvid u uzroke širenja teorija zavere i podarila mi paralelnu radnju koja je unapredila rukopis.

Rekao je ovo za Glas Srpske književnik, novinar i prevodilac Jovan Ristić, autor romana „Poplavljeni um“, koji se u formi napetog psihološkog trilera, na krajnje zanimljiv i autentičan način bavi tzv. teorijama zavjere, objašnjavajući kako je od početne ideje, preko novele „HAARP i druge priče“, nakon sedam godina stigao do romana „Poplavljeni um“. Kritike njegovog ostvarenja su pozitivne, a on vjeruje da njegovi čitaoci mogu razlučiti granicu između književne fikcije i stvaranog ulaska na teritoriju teorije zavjera.

„Raduje me što u radnji i likovima nešto nalaze za sebe i protivnici i pobornici teorija zavere, ali i zastupnici raznih srpskih podela. Svako ono što se dešava u knjizi analizira na svoj način, iz svog ugla. A ja ne volim da crtam poente. Puštam publiku da sama donosi zaključke na osnovu onog što prikazujem. Verujem u njenu inteligenciju“, jasan je pisac.

U opisima „Poplavljenog uma“ često se koriste riječi triler, misterija, fantastika, ali sudeći po samom djelu, maštovitost stvarnosti je po ko zna koji put nadmašila fantastiku, posebno kada se uzme u obzir da je sama priča na početku proistekla iz novinarskog zadatka „provjere djelovanja HAARPA u Beljini“?

Ja sam smatrao da sam novinarski zadatak obavio objavljivanjem članka o suludoj peticiji „Uklonimo HAARP sa srpske zemlje“. Bio je u skladu sa činjenicama koje sam utvrdio i u skladu sa zdravim razumom. Kako je jedan deo kolega bio sumnjičav, uputio sam se samoinicijativno na teren, i kao novinar i kao pisac – suštinski radi provere zdravog razuma. Znao sam da u selu Beljina, na 50 kilometara od Beograda, nema nikakvog HAARPA, ali sam otišao da vidim čega tamo stvarno ima i da popričam sa stanovnicima. Dobio sam provod svoga života. I književnu inspiraciju.

Citirate Krisa Kartera („Dosije iks“) na početku knjige „da je istina negdje tamo“, ali sudeći po svijetu u kojem se kreću Vaši junaci, a koji je čini nam se prilično jasan odraz naše realnosti, istine više nema nigdje, makar tako djeluje blagim uvidom u naslove medija i društvene mreže?

Stvara se utisak da je nema nigde, da je postala žrtva propagandističkog stila izveštavanja oficijelnih medija i bombardovanja ljudi svakojakim „informacijama“. Kad se istina pojavi – mi joj ne verujemo, jer smo s razlogom sumnjičavi pa po principu „malo odavde, malo odande“, u skladu sa onim što nam se sviđa, sklapamo sopstvene, neretko bizarne istine od parčića svega i svačega što se može naći na društvenim mrežama, kao „alternativnim izvorima informacija“. A to je već recept za savršenu oluju na civilizacijskom nivou. I nisu žrtve samo neobrazovani, kako mnogi to vole da veruju. Žrtve smo svi. Doba vladavine razuma i prosvećenosti zamenjeno je dobom vladavine klovnova i iracionalnosti.

Paradoksalno je da u svijetu nikad modernije tehnologije i nikad pristupačnijih informacija nikad manje nismo bili informisani i nikad više podložni vjerovanju u laž i propagandu. Neka vrsta modernog mračnog srednjeg vijeka je na djelu?

U ovo doba globalne informatičke umreženosti informacije se prenose trenutno. Kad je internet nastao, mislili smo da će se preko njega prenositi znanja. A sada vidimo da se preko njega prenose i laži, i poluistine, i propagandni otrov. Toliko toga ima da ne stižemo da proverimo. I ne marimo za to. Verujemo u gluposti zato što više ne verujemo „sistemu“, „establišmentu“ i „elitama“. A nepoverenje nam se pothranjuje igrom na naše emocije i marketinškim praćenjem naših navika. Dobijamo „ono što želimo“. Postajemo tehno-pagani. Neko se šalio, plasiravši teoriju zavere da „ptice nisu stvarne“, ali mnogi su poverovali.

Sam roman bez obzira na pravo bogatstvo ideja i mašte, sa druge strane odlikuje vrlo jednostavan, ali i vrlo efikasan i upečatljiv prozni stil. Koliko je Vaše dugogodišnje bavljenje novinarstvom uticalo na Vas kao pisca i gdje možemo tražiti korijene Vaše proze?

Bio sam agencijski novinar, a tamo vladaju hladnoća i sažetost izraza, sa oslanjanjem na faktografiju. Od književnih uticaja Robert Silverberg i Ričard Metison su na prvom mestu. Majstori su psihologije. Silverberg ukršta percepcije likova, kao i ja. Metison, inače pisac i scenarista, naučio me je da pasus može biti dugačak, ali da se može sastojati i iz jedne kratke rečenice. Stvar naglaska, stvar ritma. A Stiven King me je navukao na dijalog svesnog i nesvesnog, na prikaze probijanja nesvesnog u svesno.

Dugo ste u vodama fantastike, kao novinar, urednik, prevodilac i autor, sa velikim iskustvom, od fanzina „Emitor“ preko rada na Festivalu srpskog filma fantastike, do samostalnih poduhvata. Kako danas vidite mjesto fantastike, kako u srpskoj kulturi tako i ostatku svijeta?

Fantastike danas ima svuda. To važi i za srpsku književnost. Ona je sada deo mejnstrima. Više se niko ne može žaliti da je neko ignoriše ili, ne daj bože, suzbija.

„Poplavljeni um“, i generalno Vašu prozu, odlikuje atmosfera filmičnosti, kao stvorena za ekranizaciju. Da li biste voljeli da vidite adaptaciju svog romana i pod kojim uslovima biste pristali na to?

Svakako bih voleo, jer je film važan izvor inspiracije u mom pisanju. U „Poplavljenom umu“ ćete prepoznati motive iz nekoliko filmova, npr. iz Šijanovog „Ko to tamo peva“, Karpenterovog „U čeljustima ludila“ i Parkerovog „Anđeoskog srca“. A kad pišem, razmišljam montažno. Volim kad ritmična interakcija između dešavanja u spoljnom svetu i unutrašnjim svetovima likova stvara dramu i tenziju. Pristao bih na filmsku adaptaciju, ako bi bila luđa od onog što sam stavio u roman.

Sa druge strane diplomirani ste pravnik pa možete li nam objasniti gdje se krije tajna veza jednog poziva sklonog realnosti činjenica i strogih zakonskih normi sa svijetom fantastike sklonog mašti i kreativnoj slobodi?

Moje pravničko obrazovanje i agencijsko novinarstvo susreću se u mojoj ljubavi prema hladnom prikazu činjenica koje govore za sebe. A to je, uveren sam, najbolji način da u prozi potaknete emocije. One se nalaze između redova. Ne morate ih eksplikacijama ukucavati čitaocima u čelo.

Autor: Branislav Predojević
Izvor: Glas Srpske
Foto: Matija Krstić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme knjižara delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika laguna knjige Radno vreme knjižara Delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika
25.12.2024.
Obaveštavamo Vas da su 1, 2. i 7. januar neradni dani pa nećemo vršiti obradu i slanje porudžbina u tom periodu, već prvog sledećeg radnog dana. Porudžbine napravljene nakon 8. januara će biti ...
više
nova izdanja domaćih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih autora
25.12.2024.
Uskoro će se na knjižarskim policama naći treće izdanje romana „Zmajeva žena“ Ane Atanasković, romansirana biografija Jelene Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića. Nakon Angorske bitke 1402. g...
više
strastveni i očaravajući ljubavni triler moć žene nataše turkalj u prodaji od 26 decembra laguna knjige Strastveni i očaravajući ljubavni triler: „Moć žene“ Nataše Turkalj u prodaji od 26. decembra
25.12.2024.
Ko izlazi kao pobednik u sukobu osećanja i obaveza? Saznaćete čitajući „Moć žene“ Nataše Turkalj, zanimljivu, erotsku i tajnovitu ljubavnu priču, prepunu strasti. Helena je uspešna policijska inspe...
više
koje knjige je čitala slavna merlinka  laguna knjige Koje knjige je čitala slavna Merlinka?
24.12.2024.
Merilin Monro, slavna glumica koja je decenijama sinonim za glamur, šarm i kontroverzu, od skora je i glavna junakinja romana „Platinasta prašina“ Tatjane de Rone. Njeno lice krasi brojne postere, a n...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.