„Druga zdesna, pa pravo do jutra“: ima li nekoga ko nije čuo za ovaj čuveni put do začarane, izmišljene zemlje Nedođije? Priča o Petru Panu – „dečaku koji nije želeo da odraste“ – napisana je pre nešto više od 100 godina, a ipak je svrstavamo u bezvremene klasike književnosti za decu u kojima uživa i staro i mlado već generacijama.
Tvorac Petra Pana,
Džejms Bari, jedan od desetoro dece, rođen je u Škotskoj. Još od malih nogu želeo je da postane pisac. Kada mu je bilo šest, doživeo je tragediju kada mu je stariji brat, Dejvid, stradao u nezgodi na klizanju, i od tada je on, još tako mali, pokušavao da popuni prazninu u majčinom srcu koja je nastala posle bratovljeve pogibije. Nakon studija na Univerzitetu u Edinburgu i kratkog perioda bavljenja novinarstvom, preselio se u London gde je doživeo izvestan uspeh kao dramski pisac.
Godine 1897, dok je šetao svog bernardinca (kojeg je kasnije u priči nazvao Nana) kroz Kensingtonski park, upoznao se sa porodicom Luelin Dejvis, Arturom, Silvijom i njihova tri dečaka. Za Barija, koji nije imao dece, ovo je bio sudbonosni susret koji će se kasnije razviti u iskreno prijateljstvo i poslužiti kao inspiracija za likove u njegovom najpoznatijem delu, pogotovo za dečaka sa magičnim moćima koji se prvi put pojavio u njegovom romanu iz 1902, „Bela ptičica“.
Bio je to početak niza fantazijskih radova u kojima jedan dečak postaje glavni lik u pozorišnoj predstavi „Petar Pan ili dečak koji nije želeo da odraste“, koja je dve godine kasnije, 1904, odigrana u Pozorištu Vojvode od Jorka u Londonu. Ogroman uspeh predstave ohrabrio je Barija da napiše dve dečje priče na osnovu nje: „Petar Pan u Kensingtonskom parku“ (1906) i „Petar i Vendi“ (1911).
Uletevši u živote miliona mladih čitalaca kao kovitlac vilinskog praha, zaveštanje Džejmsa Barija posvećeno deci bilo je veće od obične književnosti; ispostavilo se i kao krajnje humanitarno. Iako nije umeo da leti kao Petar Pan, prvi put je metaforički raširio svoja zaštitnička krila kao anđeo čuvar dece iz porodice Luelin, koja su ostala siročići nakon prevremene smrti Artura 1907. i Silvije 1910, tako što im je finansijski pomagao.
A onda je 1929. godine ustupio autorska prava i zaradu od „
Petra Pana“, u svim oblicima, dečjoj bolnici Great Ormond Street. Kada su autorska prava istekla 1987, britanski Parlament je doneo leks specijalis koji je bolnici omogućio uživanje autorskih prava na neograničeno vreme.
Obožavaoce Barijevog magičnog sveta će još više očarati njegovo delo kada ga budu čitali u njegovom rukopisu, i dok to čine, neka ne zaborave: „Snovi se ostvaruju, samo ako dovoljno snažno poželimo.“
Izvor: lithub.com
Prevod: Borivoje Dožudić