Jelena Bačić Alimpić, jedna od najpopularnijih srpskih autorki, u najnovijem romanu „
Kletva“ uzbudljivo i nadahnuto ispisuje emotivnu i jaku priču o neizmernoj ljubavi, hrabrosti i odanosti.
Romani Lagunine bestseler autorke Jelene Bačić Alimpić željno se iščekuju. „Kletva“, dvanaesti roman, donosi nam snažnu priču o porodici Stanimirović, čiji će se idiličan život iz korena promeniti kad njihovo mirno banatsko selo zahvati vihor Drugog svetskog rata. Otac Jovan moraće da napusti porodicu kako bi se pridružio borbi protiv okupatora, a njegova najstarija kćer Dušanka učiniće sve da sačuva majku i tri mlađe sestre. U tome će joj pomoći baba Radojka, nadaleko čuvena po svojim moćima i napicima.
Na svoj način, emotivno i nadahnuto, Jelena Bačić Alimpić ispisuje priču o ljubavi, hrabrosti i odanosti, podsećajući na to da se upornošću i istrajnošću mogu prevazići i najveće strahote i stradanja.
Radnja prethodnog romana „Nisam kriva“ dešavala se u sadašnjosti u Americi. Ovoga puta ste se vratili na naše područje, Vaši junaci žive u malom mestu između Pančeva i Vršca, i smestili ste ih u prošlost, tačnije u period Drugog svetskog rata. Odakle je došla ideja za ovu priču?
Sve što ste naveli je tačno, a ideja za priču je došla sasvim spontano i slučajno. Želela sam da se dvanaestom knjigom vratim na naše prostore i žanru kojim sam i počela da pišem – drami. U ovom vremenu svetskog ludila, ništavila, sivila, ovom pričom sam zapravo, kroz život jedne porodice u najtežim vremenima, kada se svako od njih ponaosob suočava sa strahovima i neizvesnošću, htela da poručim da osim što je ljubav univerzalna tema u književnosti, ona je i najveća sila na svetu, pomoću koje možemo da prođemo i izdržimo i najteža iskušenja. Kao i da dobro uvek pobeđuje zlo, u šta duboko verujem.
Svaki proces rada na knjizi za Vas je vrlo intenzivan. Šta je ovoga puta bilo najizazovnije tokom pisanja?
Kompleksan odnos između dva glavna ženska lika, ali i između ostalih likova, kojih je podosta. Zatim, nijansiranost svih likova koji su građeni slojevito, temeljno, onako kako suštinski doživljavam ljudskost i osnovna moralna, pa i etička načela.
Glavna junakinja Dušanka, njena sestra Vera, baba Radojka… Ponovo ste stvorili jake ženske karaktere. Ko su Vam bili uzori za građenje ovih junakinja i koja je njihova poruka ženama?
Niko mi konkretno nije bio uzor, u smislu osobe koja možda postoji u ovom životu. Za mene su uzor sve žene koje svojom hrabrošću, inteligencijom, širinom, slobodom govora i mišljenja, a opet dubokom privrženošću i odanošću onima koje vole, ostaju posebne u svojoj doslednosti. Ne poznajem mnogo takvih žena, nažalost, ali one koje poznajem i koje imaju sve gore navedene osobine su žene kojima se divim, a koje svojim postupcima, delima, a ne samo rečima, dokazuju svoju veličinu u svakom smislu.
Zašto je ova knjiga više nego ijedna druga oda životu?
Zato što uprkos svim nedaćama, strahovima, stradanjima, izazovima i iskušenjima slavi život!
Bila sam privilegovana da prisustvujem trenutku kad ste prvi put ugledali novu koricu, da vidim Vaše uzbuđenje, sjaj u očima. Kao da je reč o prvom romanu. Kako biste opisali taj osećaj, kako izgleda iščekivanje reakcije čitalaca na novi roman?
Taj osećaj je naprosto neprepričljiv. Možda će nekom zvučati patetično ili prenaglašeno, ali zaista se kao dete radujem svakom svom novom književnom čedu, i duboko verujem da će i ova knjiga, možda čak i više od prethodnih, naći svoj put do čitalačkih srca. Znate, dok sam je stvarala, dok sam gradila likove i priču, svaki deo moga bića bio je potpuno posvećen tome. Ne bih mogla drugačije da pišem. I kada sam po deseti put iščitavala sve te mojom rukom ispisane stranice, imala sam isti doživljaj: uzburkano more emocija, žudnje, težnje da ne izgubim ženu koju najbolje poznajem, sebe, a istovremeno i nadu da će se mnoge čitateljke, pa i čitaoci pronaći u likovima romana „Kletva“.
Autor: Maja Šarić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 18
Foto: Marko Ristić