Prilikom putovanja u Pariz mnogi od nas su se našli u Luvru i stajali ispred čuvene „Mona Lize“ Leonarda da Vinčija. Možda i znamo neke detalje o istoriji ove slike – njen nastanak u renesansnoj Italiji, o krađi iz Luvra 1911. godine... Međutim, roman
Nataše Solomons daje novu dimenziju priči o „Mona Lizi“, uvodeći nas u njen um i pokazujući nam svet kroz oči koje posmatraju sa portreta. Da li ćete uživati u ovoj knjizi ili ne, verovatno zavisi od toga da li možete da prihvatite da slika priča priču. Ako vam se ideja dopada, onda iskreno verujem da će vam roman „
Ja, Mona Liza“ biti zanimljivo i zabavno štivo.
Najveći deo priče smešten je u Firencu 16. veka, kada Leonardo radi na svom najpoznatijem remek-delu. Imamo priliku da upoznamo neke od stvarnih istorijskih ličnosti kojima je ova slika svedočila, kao što su Liza del Đokondo – žena koja pozira za portret, Mikelanđelo i Rafaelo – Da Vinčijevi suparnici, Nikolo Makijaveli koji se Da Vinčiju obraća sa planom da preusmeri reku Arno, Salai – Leonardov učenik koji je ljubomoran na majstorov odnos sa Mona Lizom. Iako je „Mona Liza“ zapravo neživi objekat, u ovoj knjizi je opisana tako da ima misli i osećanja prave žene koja je emotivno povezana sa svojim stvaraocem Leonardom.
Nakon Leonardove smrti ranjiva i nezaštićena Mona završava u Francuskoj. Kako vekovi prolaze, ona provodi vreme na dvoru Kralja Sunca u Fontenblou, a zatim u Versaju tokom Francuske revolucije, dok je put ne navede u Luvr, gde će početkom 20. veka razviti prijateljstvo sa još jednim velikim umetnikom.
„Ja, Mona Lisa“ je neobična knjiga koja na jedinstven način istražuje neke od ključnih momenata u istoriji. Ipak, s obzirom na to koliko prostora je posvećeno renesansnoj Italiji, volela bih da su jednako razrađene priče i likovi koji su smešteni u Francusku. Međutim, možda je upravo to namera autorke, jer Mona ima poteškoće da se poveže sa ljudima koje sreće nakon Leonardove smrti i jasno iznosi da će njeno srce uvek biti u Firenci, što se magijom prenosi i na čitaoce.
Ako ijedna knjiga o slici sa ljudskim emocijama treba da bude napisana, onda je to o „Mona Lizi“. Ona je savršen izbor jer je tako realističan i poznat portret. Mona iz priče je očigledno ograničena u onome što može da vidi i iskusi (i sa kim može da komunicira – samo sa Leonardom i nekolicinom drugih slikara i slika), ali Nataša Solomon uspeva da je oživi na izvrstan način. Ovo je njena treća knjiga koju sam pročitala, i iako su sve tri veoma različite, preporučila bih svaku.
Izvor: shereadsnovels.com
Prevod: Jelena Veljković