Laguna - Bukmarker - Izgleda pomalo ekstremno, ali evo kako su nekada biblioteke čuvane od krađa - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Izgleda pomalo ekstremno, ali evo kako su nekada biblioteke čuvane od krađa

Ako vam predstavlja napor da se svaki put kad pođete u biblioteku setite da ponesete člansku kartu, opustite se. Samo polako! Mnogo pre Gutenberga i njegove novotarije od štamparske mašine, sve knjige su se ručno izrađivale – bio je to jedan iscrpljujući, naporan posao. Neki su posvetili čitav život prepisivanju tekstova, ukrašavanju korica ornamentima i oslikavanju stranica raznobojnim detaljima. Knjige su bile prava retkost i smatrane su velikim blagom. Kada su otvorene javne biblioteke u kasnom srednjem veku, morale su biti osmišljene i sigurnosne mere kako posetiocima ne bi palo na pamet da pobegnu s knjigama.

Ova knjiga se nalazi u biblioteci „Guildhall Library‟ u Londonu. Obratite pažnju na kariku na poleđini knjige gde se kači lanac!



Izvor: carolineld.blogspot.rs

Mere zaštite su baš bile napredne: knjige su bile zakačene za lanac kroz prsten na njihovim koricama ili riknama i tako privezane za policu. Tako bi zainteresovani mogli da čitaju knjigu, ali nisu mogli da je odnesu iz biblioteke. Knjige su se više čuvale okrenute licem nego riknom. To je možda potragu za pravom knjigom činilo uzbudljivijom (sve je ovo bilo mnogo pre nego što je Djui insistirao na upotrebi decimalnog sistema kojim se i danas biblioteke služe u klasifikaciji dela), ali je davalo mogućnost ljudima da otvore knjigu a da se ne upetljaju s lancem. Jedini koji su mogli osloboditi knjige bili su bibliotekari koji su imali ključeve.

Biblioteka u Hereford katedrali u Engleskoj



Ovo je najveća očuvana biblioteka sa lancima. Najvredniji deo zbirke ove biblioteke čine antifoni (muzičke knjige za liturgijska izvođenja) iz 1200. godine i Herevordski gospeli pisani na anglo-saksonskom koji datiraju iz 780. godine.



Pošto je izumljena štamparija, cena knjiga je pala jer su se kopije lakše pravile. Potreba da se knjige drže pod ključem je tokom vekova bila sve manja, dok nije potpuno nestala krajem 19. veka. Danas je preostalo samo nekoliko takvih u Evropi, a i one postoje tek da bi se sačuvao delić istorije; mnoge od tih knjiga su ponovo štampane.

„The Chained Library of Zutphen‟ u Helderlandu u Holandiji



izvor: medievalfragments.files.wordpress.com

Kao i većina ovih biblioteka, i ova je smeštena u crkvi. Većina tekstova koji potiču iz srednjovekovnog perioda su zapravo bili religijskog karaktera. Ova biblioteka potiče iz 16. veka i gotovo da joj se izgled nije menjao od tada, sa knjigama koje su i dalje na isti način vezane za drvene stolove na kojima stoje. Kao što možete primetiti, sada su na njima moderni obeleživači.

Biblioteka „Royal Grammar School Chained Library‟ u Gilfordu u Engleskoj



Izvor: viralnova.com

Najstarija knjiga koja se nalazi u ovoj biblioteci je štampana u Venciji oko 1480. godine, a najstarija engleska knjiga je iz 1500. godine. Za razliku od mnogih drugih biblioteka u lancima koje se nalaze u sklopu crkava, ova se nalazi u sklopu jedne škole. I da, trebalo bi da budemo zadivljeni činjenicom što  CD-ovi i viševekovne knjige dele zajednički prostor.

Biblioteka „Maletestiana‟ u Čezeni u Italiji



Izvor: Pinterest/Tumblr

Ova biblioteka je deo starog franjevačkog manastira koji je otvoren 1454. Mada, nekako izgleda kao da su ovi lanci promenjeni.

„The Francis Trigge Chained Library‟ Grentam, Engleska



Izvor: viralnova.com

Prva javna biblioteka referentnih izdanja. Mnogi lanci su naknadno stavljani na knjige kako je rasla vrednost ovih knjiga starih nekoliko vekova.

Crkva u Vimborn Minsteru u Engleskoj



Izvor: wimborneminster.org.uk

Biblioteka ove crkve datira od 1686. i bila je jedna od prvih javnih biblioteka u Engleskoj uz „Trigge‟ biblioteku. U njoj su knjige pisane na latinskom, grčkom i hebrejskom. Najstarije delo napisano 1343. govori o tome kako da se izbegnu zamke štetne za naš duhovni život. Većina ovih knjiga je pisana na pergamentu koji se pravio od jagnjeće kože.

U poslednje vreme ljude je počelo zanimati očuvanje i rekonstrukcija biblioteka u lancima. Mnoge su pretvorene u muzeje i otvorene su za javnost, predstavljajući modni trend u bibliotekarstvu koji zahteva malo manje baratanja knjigama. Nekako je smešno kada samo pomislite na to kako su, da bi znanje i i knjige učinili dostupnim svim ljudima, bibliotekari morali da učine upravo suprotnu stvar.

Izvor: viralnova.com


Podelite na društvenim mrežama:

otkriven 60 godina nakon autorove smrti rat luj ferdinanda selina tema 120 laguninog književnog kluba laguna knjige Otkriven 60 godina nakon autorove smrti: „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina tema 120. Laguninog književnog kluba
17.01.2025.
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina biće tema 120. tribine Laguninog književnog kluba, koja će se održati u petak 7. februara u 18 sati u ka...
više
literarni konkurs za sve generacije moj mali princ  laguna knjige Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
17.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
roman duž oštrog noža leti ptica tanje stupar trifunović u najužem izboru za nagradu beogradski pobednik  laguna knjige Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“
17.01.2025.
Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović našao se među pet naslova u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“ za najbolji roman objavljen u 2024. godini, saopštio je žiri. Im...
više
šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici laguna knjige Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici
17.01.2025.
Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji. Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.