Dok smo se početkom godine već tradicionalno spremale za put u London, nismo ni slutile da se sajam u martu neće održati, niti da će čitava izdavačka industrija u narednih šest meseci morati da se navikava na drugačije uslove rada. Svet se u hodu prilagođavao novonastalim okolnostima, a izdavači su bili srećniji nego ikada pre što postoje elektronske i audio verzije štampanih knjiga. Ljudi su se – možemo reći očekivano – okrenuli pisanoj reči, posebno u prvim mesecima karantina. Vrtoglavo su skočile cifre onlajn porudžbina dok su istovremeno knjižare na globalnom nivou pretrpele značajne finansijske gubitke. Neke su nažalost i trajno zatvorene. Iako je knjižarstvo u prošlosti važilo za granu koja je otporna na recesiju, u poslednjih šest meseci doživelo je ekonomski pritisak poput ostatka industrije. Poznavaoci prilika predviđaju da će se prometi vratiti na staro sa tendencijom porasta kada se globalna zdravstvena situacija stabilizuje.
Pogađate ko je najviše profitirao u stanju globalne pandemije – Amazon. Kovid je doveo u pitanje opstanak nezavisnih knjižara. Njihovi vlasnici kao motivaciju za borbu na tržištu navode želju da se ne dopusti Amazonu da ostane jedini igrač na terenu. Kada je Amazon prestao da tretira knjige kao prioritetne pošiljke u aprilu, veliki broj kupaca se, revoltiran dužinom isporuka, okrenuo svojim lokalnim knjižarama. A upravo su podrška stalnih kupaca i lokalnih zajednica ključne za njihovo održanje.
Iz velikih svetskih izdavačkih kuća poput
Harper Kolinsa ili
Sajmon & Šustera stižu statistike koje govore u prilog padu prodaje štampanih izdanja i značajnom porastu u prometu elektronskih i audio-knjiga. Kada se sve uzme u obzir, pad u prodaji štampanih knjiga donekle je ublažen umanjenim troškovima distribucije i štampanja, što velikim kompanijama omogućava da neometano nastave sa poslovanjem. Više zabrinjavaju vesti koje su stizale u jeku pandemije o kadrovskim promenama u strukturi velikih izdavačkih kompanija, gde su radnici masovno završavali na neplaćenim odmorima ili dobijali otkaze. Novonastala situacija na tržištu najviše pogađa male nezavisne izdavačke kuće koje se odlučuju za nekomercijalne naslove i eksperimentalnije sadržaje. Agenti ističu da je srazmerno okolnostima pristizalo i više rukopisa od autora, ali da su izdavači oprezniji prilikom kupovine prava. Budući da će sve te knjige ugledati svetlost dana u najboljem slučaju 2022. tek ćemo videti kako se pandemija odrazila na izdavačku industriju. Istovremeno je nemoguće predvideti kako će izgledati ponuda novih naslova u godinama koje dolaze. Iako se već pojavila nekolicina knjiga na temu kovida, tek se očekuje ekspanzija romana koji će kao premisu iskoristiti nepoznati smrtonosni virus (posebno trilera i horora). Da bi se napisalo nešto relevantno na ovu temu, ipak nedostaje vremenska distanca.
Sezona jesenjih sajmova je uveliko u toku, ali su se iz sajamskih hala izdavačke aktivnosti gotovo sasvim preselile u virtuelni svet Zoom sastanaka, webinara i elektronskih kataloga. Najveći i najvažniji sajam koji se održava u Frankfurtu svakog oktobra, ove godine se neće održati u tradicionalnom obliku. Za razliku od naših inostranih kolega, posle nekoliko meseci rada od kuće mi smo se vratili u redakciju i nastavili uobičajenim tempom. Većina njih se neće do kraja godine vraćati u kancelarije i nastaviće sa radom na daljinu. Svi su saglasni da budućnost neće drugačije izgledati već je samo stigla ranije nego što smo očekivali.
Autor teksta: Ivana Veselinović