Istraživanja potvrđuju da su milenijalci generacija koja i te kako čita!

Sledeći put kada vidite tinejdžera, zadubljenog u svoj telefon, nemojte odmah pretpostaviti da gubi vreme kuckajući poruke ili snapčatujući, postoji velika verovatnoća da uživa u nekom napetom trileru; i to verovatno koristi Hooked, aplikaciju namenjenu mladima od 13 do 24 godina, koja uzbudljive priče nudi u formi SMS poruka. Od kada je puštena na tržište 2015. godine, aplikacija Hooked je skinuta skoro dva miliona puta, i nedavno je postala najpopularnija e-book aplikacija za uređaje koji koriste iOS platformu. Ovo postignuće prati istraživanje koje dokazuje da milenijalci čitaju mnogo više od starijih generacija, i generalno više vole štampane knjige od e-knjiga. Podaci istraživanja pokazuju da iako je izdavčka industrija u tranziciji – prati tehnološke trendove, promene i navike čitalaca – ne postoji opasnost da će štampani format ustupiti mesto digitalnom.




Suprotno uvreženom verovanju, milenijalci čitaju više od starijih generacija, zapravo, više nego što je prethodna generacija čitalaca čitala u njihovim godinama!

Na osnovu ankete koju je sproveo američki Pew Reserch Center, pripadnici starosne grupe od 18 do 29 godina, su tokom protekle godine najviše čitali knjige u bilo kom formatu, čak 80% odsto njih. Potom slede starosne grupe od 30 do 49 godina, 73%, 50 do 64 godina, 70%, i 65 godina i stariji 67%. Na pitanje zašto čitaju knjigu, ili bilo koji pisani sadržaj (blogove ili magazine), milenijalci pružaju daleko konkretnije odgovore od ostalih – čitaju zbog posla, škole, istraživanja, ali vrlo često su se provlačili odgovori „iz zadovoljstva“ ili „da bih bio u toku“.

Do sličnih rezultata je došla i NEA (National Endowment of the Arts). Istraživanje je bilo fokusiranje, bavilo se literaturom; romanima, dramama, kratkim pričama, poezijom, koja nije ulazila u školsku literaturu. Prošle godine, 43% ispitanika od 18 do 34 godina čitalo je literaturu, a od njih su „bolji“ samo ispitanici od 65 do 74 godine (49%) – stara garda visoko obrazovanih ljubitelja visoke kulture. Izveštaj NEA-e od pre nekoliko godina potvrđuje da je broj mladih koji čitaju literaturu znatno porastao od 2002. godine, drugim rečima kada su milenijalci naučili da čitaju.

Čitaoci danas imaju mnogo lakši i veći pristup pisanoj reči zahvaljujući internetu, međutim, štampane knjige su ostale najpopularniji format među svim starosnim grupama. Prošle godine 72% Amerikanaca je čitalo štampane knjige, potpuno zasenivši e-knjige (35%), i audio knjige (16%), i prema istraživanju koje je sproveo Pew Reserech Center, samo oko 6% tridesetogodišnjaka, i starijih bi čitalo isključivo e-knjige. Anketa među studentima je pokazala da čak 92% njih više voli štampani materijal. Ako bi cena štampane i digitalne knjige bila identična, 80% će izabrati štampanu verziju. Čak i milenijalci od 6 do 17 godina više vole štampane verzije knjiga.



Prodaja knjiga potvrđuje ova istraživanja. Nakon konstantnog rasta, prodaja e-knjiga se značajno usporila, i stagnira od 2014. godine. U prvoj polovini 2016. godine prodaja digitalnih izdanja fikcije i fikcije za tinejdžere je pala za 18%, odnosno 35%, što predstavlja najveći pad u prodaji bilo kog formata.

U međuvremenu, prodaja štampanih (i tvrdokoričenih i mekokoričenih) knjiga za decu i tinejdžere nastavlja da raste. Od 2005. godine, tržište knjiga za decu i mlade je poraslo za čak 40%. Uspeh young adult književnosti se može pripisati njenoj mešovitoj popularnosti (YA naslove rado čitaju i stariji), mada čitaoci ispod 30 godina čine osnovu čitalačke publike, navodi agencija za istraživanje Nielsen. Young adult besteleri kao što su Greška u našim zvezdama, u isto vreme oslikavaju život mladih, edukuju i kulturno obogaćuju svoje čitaoce.

Nezavisne knjižare takođe odolevaju sumornim očekivanjima. I pored velikih lanaca knjižara poput Barnes & Noble, koji i dalje drže primat, promet u nezavisnim knjižarama je porastao za 21% od 2010. do 2015. godine. Vlasnici tih knjižara navode da porast duguju i boljoj korisničkoj podršci, i činjenici da kupci knjiga žele društvenu interakciju. „Kupci dolaze u moju knjižaru zato što žele više od knjige sa povoljnom cenom“ rekao je vlasnik uspešne knjižere na Menhetnu za The Wall Street Journal. „Žele da budu pozdravljeni, da osete da su deo zajednice, i čeznu za kvalitetnim kulturnim sadržajem.“



Zašto knjige odolevaju digitalnom cunamiju koji je preplavio druge medijske industrije, kao što su muzika i televizija? Većina čitalaca smatra da su obične knjige bolje u svakom pogledu. Profesor i autor, Naomi Baron kaže: „Kod čitanja postoji taktilna, kinestetička komponenta, koja ne postoji kod e-knjiga.“ Isti impuls navodi čitaoce da posete dobro poznatu, komšijsku knjižaru, umesto da naručuju knjige sa Amazona. Najveće prednosti e-knjiga – niža cena i prenosivost – još nisu dovoljne da natera čitaoce da se odreknu starih dobrih knjiga.

Treba imati u vidu da mladi konzumiraju velike količine teksta u elektronskoj formi kroz socijalne medije, blogove, artikle, onlajn magazine i aplikacije kao što je Hooked. Analiza Pew Reserch Center-a, otkriva da milenijalci koji prate vesti, radije će čitati sadržaj tih vesti (49%), nego što bi ga gledali (38%) ili ga samo slušali (19%) – više od bilo koje starije generacije. Ali većina njih do tih vesti ipak dolazi onlajn (81%). Iako se u ovom trenutku ne odriču tradicionalnog formata knjige, milenijalci polako, ipak, naginju ka telefonima i tabletima.

Šta sve ove statistike znače za izdavačku industriju? Antikvarne, cigla-malter, knjižare se i dalje suočavaju sa poteškoćama. Promet u tim knjižarama je sa 17$ biliona u 2007. godini, pao na 11$ biliona u 2015. godini. Ali, iako je velika razlika, treba biti optimističan, jer je promet nakon konstantnog pada, ipak porastao tokom 2014. godine. Zaključak je pozitivan; potražnja možda varira, ali milenijalci su čitaoci koji traže određeni ugođaj koji samo štampana knjiga može da pruži. Šire gledano, oni predstavljaju svetlu tačku, zvezdu vodilju, izdavačima. Nije sve u videima i slikama. Podjednako, ako ne i više mesta je ostalo i za pisanu reč.
 
Autor: Nil Hou
Izvor: forbes.com