U ovom intervjuu autorka govori o tome kako piše, kako kroji svoje zaplete i u čemu uživa kada ne piše.
Reci nam nešto o svojoj novoj knjizi, „Prvi dodir“.
To je romantični triler, ali mnogo mračniji nego oni koje su moji čitaoci do sada videli. Priča o Emili i Rivu je priča o nesrećnim prošlostima i nesigurnim budućnostima i istražuje na šta smo sve spremni radi ljubavi. U ovom slučaju, Emilina ljubav prema njenoj prijateljici Amber je podjednako snažna kao i ljubav koju Riv budi u njoj.
Kako dobijate ideje za svoje knjige?
Stalno se pitam kako priče mogu da se razviju! Kada sam u kafiću i devojci pored mene ispadne novčanik, a muškarac joj ga podigne i vrati, sledećih pet minuta zamišljam razgovor koji bi možda vodili – šta ako je krišom ubacio svoj broj u njen novčanik? Šta ako ona izgleda kao njegova preminula devojka iz srednje škole? Šta ako je ona špijun? Šta ako je on bio njen šef i pretvaraju se da ne znaju jedno drugog? Uvek sam puna ideja zato što stalno maštam.
Da li postoji ideja za koju želiš da je tebi prvo pala na pamet?
„Asking For It“ Lile Pejs. Tako kontroverzan i provokativan roman i oduševljena sam time kako istražuje najmračnije kutke naših želja.
Da li imaš neke posebne rituale koji ti pomažu da uđeš u proces pisanja?
Dobro mi ide kada sa nekim mogu da popričam o sceni koju planiram da napišem pre nego što je prenesem na hartiju ili na ekran. To mi podiže entuzijazam i skoncentriše me. Ali mi je onda neophodna tišina. Loše podnosim ometanje. Jednom kada završim u tom raspoloženju, niko ne sme da me uznemirava.
Šta radiš kada se negde zakočiš?
Dremnem i igram
Candy Crush. Kada dam svom mozgu da uradi neki zadatak, to omogućava mojoj podsvesti da neometano razmišlja. Nedavno sam čitala neke knjige o tome kako naš mozak funckioniše i i otkrivanje idealnih uslova u kojima bi funkcionisao moj prefrontalni korteks mi je fascinantno! A i Candy Crush je čisto uživanje.
Šta vam najviše odlači pažnju kada pokušavate da pišete?
Siera Simon. Ona je moj kritičar i pričamo svaki dan o tome. Čak i dok pišemo. Posebno onda kada pišemo. Eh.
Da li pišeš u hodu ili pažljivo isplaniraš zaplete svojih priča? Da li se to promenilo u nekom trenutku tvoje karijere ili promene zavise od knjige?
Radim i jedno i drugo. Grubo skiciram zaplet svoje knjige, ali ostavim dovoljno prostora za likove da bi mi pokazali šta oni žele da rade. Svaki pisac zna kako likovi počnu da žive svoj život u knjizi.
Sviđa mi se ta ideja. Da li postoji pisac romantičnih knjiga kojem se diviš toliko da bi lako mogla da počneš da ga proganjaš?
Bilo mi je teško da suzim izbor na jednog pisca (volim vas, Megan Hart i Tifani Ris!), ali Kristina Loren piše najbolje romane. Tako su emocionalni, pametno napisani i duhoviti, pamtite likove i dugo nakon što završite sa čitanjem, a i volim kvalitetnu saradnju u pisanju.
Koje je savršeno okruženje za tebe kada pišeš?
Kankun u Meksiku. Pobegla sam tamo prošle godine sa mojim najboljim prijateljima piscima i ponovićemo to i ove godine. Pisanje, a i sve ostalo, bolje je kada pobegnete iz zavejanog Kolorada da biste sedeli na plaži sa svežim margaritama i prijateljima.
Koja TV serija ili druga aktivnost narušava tvoj raspored pisanja?
Kad se ukrste Netfliks i komentari svih mojih prijatelja koji komentarišu sve aktuelne serije! Tako da imam ogromnu listu serija od kojih ne mogu da odgledam samo jednu epizodu. Uključim televizor i dok trepneš, već je novi dan.
Kako izgleda tvoj odmor iz snova?
Celo leto u Italiji, iznajmljivanje vile, pisanje, čitanje i ležerni obilasci znamenitosti putevima vinograda, katedrala i tratorija. Jednog dana…
Razgovor vodila: Džojs Lemb
Izvor: happyeverafter.usatoday.com