Laguna - Bukmarker - Intervju s Paolom Konjetijem, autorom knjige „Osam planina“: Odlazak i povratak - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Intervju s Paolom Konjetijem, autorom knjige „Osam planina“: Odlazak i povratak

Paolo Konjeti, koji je obišao mnogo sveta, voli suprotnosti kao što su Njujork i Nepal. Ovaj autor iz Milana kod kuće se, međutim, najviše oseća u Italiji u dolini Aoste, s pogledom na planinski masiv Monta rosa. Svakog leta tamo iznajmljuje planinsku kolibu, na visini od 1.800 metara. Najkasnije krajem avgusta tu je na redu seča drva za loženje vatre u kaminu ‒ a Konjeti je u svom elementu. Planinski svet mu je postao izvor inspiracije za autobiografski roman „Osam planina“, koji se bavi veoma važnim pitanjem šta čini uspešan život.


 
U vašem romanu ima fotografija na kojima ste sa psom. Je li to vaš pas?

Da, moj je. Zove se Laki. Zapravo je trebalo da bude pastirski pas, ali stalno je bežao – a ljudsko društvo mu je i tako draže nego društvo krava. Nije bio za rad, pa sam ga ja uzeo.
 
Kako se osećate u dolini Aoste? Više kao gradski čovek na odmoru, ili u svom elementu, kao brđanin?

U dolini Aoste osećam se kao kod kuće, mnogo više nego u Milanu. Najvažnije osobe koje volim su ovde, a u brdima vidim i svoju budućnost i nove projekte.
 
Kako ovaj planinski svet deluje na vaš način života?

Doba dana u brdima više utiče na čovekov život nego u gradu. Ustajte sa suncem. Ja sam, doduše, uvek bio ranoranilac. Rano ujutro sam pun energije, čitam, pišem, cepam drva i idem u šetnju. Uveče odlazim na spavanje čim zađe sunce.
 
Imajući u vidu vašu kolibu i povlačenje od svetske galame čovek se seti Henrija Dejvida Tora i njegove knjige „Šume ili život u šumama“. Šta ovaj klasik alternativnog života znači za vas?

Šume su mi veoma mnogo značile. Toro u njima traži model suprotan zapadnom principu „posao-kuća-porodica“ i odvažuje se na pokušaj da živi s malo novca i na taj način bude slobodniji. To je veoma konkretan pokušaj, koji danas mnoge nadahnjuje da promene svoj život i da u jednostavnosti i izdržljivosti pronađu ispunjenje.
 
U selu iz vašeg romana, koje se zove Grana, ne zvoni nijedan mobilni telefon, a i inače se čini da takozvani napredak tu još nije prodro. Omaž jednostavnom životu?

Nisam pustinjak koji bi bio protiv takozvanog napretka. Ali smatram da su mobilni telefoni i stalni pristup internetu prava droga i da moramo da pazimo da ne postanemo robovi tehnike. Te opasnosti bi trebalo da budemo veoma svesni.
 
Upravo kao i Pjetro, junak vašeg romana, i vi ste dete iz Milana koje je letnji raspust provodilo u dolini Aoste. Jeste li tamo i sami imali prijatelja kao što je Bruno?

Bruno je prijatelj kakvog sam kao dete uvek priželjkivao. Danas imam prijatelja koji je sličan Brunu i koji me je nadahnuo da stvorim taj lik.
 
Pjetro i Bruno se kao deca verovatno ne bi ni upoznali da ih nije sastavila Pjetrova majka. I kada su oboje odrasli, ona je ta koja jednome od njih priča šta se s onim drugim dešava. Je li to tipično za dečake i muškarce?

Ne znam da li je to tipično muško ponašanje. Ali tipično je za mene.
 
Renoviranje propale pastirske kolibe u mnogome pogledu deluje kao simbolični čin. Kakav značaj vi pripisujete tom zajedničkom projektu dvojice prijatelja?

To je simboličan čin, ali i nešto vrlo konkretno. Uveren sam da se pravo prijateljstvo i bliske veze zasnivaju na tome da se zajednički nešto postigne. Zajedničko građenje kuće vredi više od hiljadu reči.
 
Koliko Paola Konjetija ima u Pjetru, junaku vašeg romana?

Pjetro - to sam ja. Pjetro je moj alter ego, koji se javlja i u drugim mojim knjigama.
 
Otac iz romana odlazi u planine kao „tvrdoglav i ambiciozan“, a njegov sin Pjetro, kao dečak, naprosto pokušava samo da hrabro održi korak s njim. A vi? Kako se vaš stav razvijao tokom života?

Ne priznajem rado, ali veoma ličim na svoga oca. Nešto od njegovog načina ponašanja još i danas me razbesni, ali na žalost, to otkrivam i kod sebe. Ali radio sam i još uvek radim na tome, jer neću da pravim iste greške.
 
Kako Bruno menja situaciju u Pjetrovoj porodicu? Kakva je tu njegova uloga?

Bruno je pravi usvojeni sin i jedinstven je u životu Pjetrove porodice. Dok Pjetro putuje i prekida kontakt s ocem, Bruno je taj koji Đovaniju pravi društvo u njegovim šetnjama.
  
Izvor: Büchermenschen
Prevod: Dušica Milojković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme knjižara delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika laguna knjige Radno vreme knjižara Delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika
25.12.2024.
Obaveštavamo Vas da su 1, 2. i 7. januar neradni dani pa nećemo vršiti obradu i slanje porudžbina u tom periodu, već prvog sledećeg radnog dana. Porudžbine napravljene nakon 8. januara će biti ...
više
nova izdanja domaćih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih autora
25.12.2024.
Uskoro će se na knjižarskim policama naći treće izdanje romana „Zmajeva žena“ Ane Atanasković, romansirana biografija Jelene Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića. Nakon Angorske bitke 1402. g...
više
strastveni i očaravajući ljubavni triler moć žene nataše turkalj u prodaji od 26 decembra laguna knjige Strastveni i očaravajući ljubavni triler: „Moć žene“ Nataše Turkalj u prodaji od 26. decembra
25.12.2024.
Ko izlazi kao pobednik u sukobu osećanja i obaveza? Saznaćete čitajući „Moć žene“ Nataše Turkalj, zanimljivu, erotsku i tajnovitu ljubavnu priču, prepunu strasti. Helena je uspešna policijska inspe...
više
koje knjige je čitala slavna merlinka  laguna knjige Koje knjige je čitala slavna Merlinka?
24.12.2024.
Merilin Monro, slavna glumica koja je decenijama sinonim za glamur, šarm i kontroverzu, od skora je i glavna junakinja romana „Platinasta prašina“ Tatjane de Rone. Njeno lice krasi brojne postere, a n...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.