Pretpostavljam da i vi, kao i ja, često razmišljate o tome šta treba da učinimo da nam deca zavole čitanje. Čini se da je nema jednog recepta, i da treba sakupljati dobre ideje i savete, u nadi da će nešto od toga uroditi plodom.
Evo šta se radi u nekim zemljama.
Kina – Gajenje ljubavi prema čitanju
Kineski program
The Stone Soup Happy Reading Alliance (SSHRA) ne fokusira se na veštinu čitanja, već na podsticanje ljubavi prema čitanju. Škole su, od urbanih do seoskih mesta, pune knjiga. Program naglašava „emocionalne i lične aspekte čitanja“ – što je sjajno, jer je to razlog zbog koga čitamo.
Postoji trostrani pristup koji uključuje nekoliko osnovnih načela – veliki broj lako dostupnih knjiga; vreme za čitanje; kao i nastavničko osoblje i zaposleni koji vole da čitaju. Oni ne samo da čitaju knjige, već i smišljaju predstave bazirane na tim knjigama, što predstavlja odličnu vezu sa tradicijom usmenog prenošenja, s kolena na koleno.
Iako ovo nije norma u svim školama u Kini, svakako jeste impresivan nastavni plan i program, sa zavidnim duhom, gde deca daju sve od sebe.
Južna Koreja – Negovanje bilingvalnosti
U Južnoj Koreji, deca se susreću sa stranim jezikom već od devete godine.
Podaci su prilično jasni – sposobnost čitanja i govora na stranom jeziku jasna je stimulacija za dečiji mozak. Nisu to samo znakovi na papiru. Studije su pokazale da je „višejezički mozak bistriji, brži, efikasnije rešava nejasnoće i konflikte, pa čak se i duže opire Alchajmerovoj bolesti i drugim oblicima demencije.“
Finska – Korenita reforma obrazovanja
U još jednom slučaju koji govori o tome kako Skandinavci uvek sve dobro urade, Finska je potpuno transformisala svoj obrazovni sitem sedamdesetih godina 20. veka i od jedne od najgorih država po uspehu, postala jedna od najboljih u pismenosti i matematici. Dva osnovna načela ove transformacije finansiraju se iz javnog budžeta, ulažu u visokokvalitetno obrazovanje za sve, ali i u nastavni kadar. U Finskoj, posao nastavnika predstavlja prestižno zanimanje. Samo najbolji mogu to da rade. A cene ih i sami učenici.
Tajna uspeha u Finskoj dugo je proučavana. Da li je to zato što finska deca kreću u školu tek kada napune sedam godina? Ili zato što ovi dobro obučeni nastavnici imaju dosta autonomije? Da li je to zbog univerzalnog predškolskog obrazovanja koje je besplatno? Promene poput jednakog pristupa i ulaganja u nastavnike, koji beže od mehaničkog učenja dece da čitaju ili logičkog popunjavanja učionica i spavaćih soba knjigama, prema ključnim stvarima koje održavaju celi sistem. Te ključne stvari su najbitnije.
Podsticati, a ne prisiljavati – to su nove smernice kojima treba da se vodimo kako u životu tako i u odgajanju dece.
Autor: Laura Lambert
Izvor: readbrightly.com
Prevod: Lidija Janjić