Infiltriranje u „darknet“, gde vladaju kriminalci, trolovi i ekstremisti

Postoji strana interneta koju većina ljudi nikada nije posetila. Tor skrivene usluge, ili Tor mreža, je enkriptovana, skrivena mreža od oko 50.000 sajtova kojima ne možete pristupiti uz pomoć tradicionalnih pretraživača poput Chromea ili Firefoxa. Njene korisnike čine kriminalci, trolovi i ekstremisti.



Autor Džejmi Bartlet, koji beleži tajne strane interneta u svojoj knjizi „Darknet“, upoređuje ih sa „Divljim zapadom.“

„Imate anonimne korisnike koji posećuju sajtove koji ne mogu biti cenzurisani. Tako da svako ko ima nešto da sakrije, bilo iz dobrih ili loših razloga, ovde pronalazi svoje prirodno stanište“, kaže Bartlet Teriju Grosu iz Frešera.

Bratlet se prvi put susreo sa Torom, kojeg neki korisnici nazivaju „darknetom,“ dok je istraživao onlajn komponente radikalnih socijalnih i političkih pokreta. Postepeno se njegovo istraživanje proširilo i uključivalo je razne kanale unutar darkneta. Kao deo istraživanja za ovu knjigu, upravljao je grupom trolova, kupio marihuanu na crnom tržištu i izučavao mreže dečje pornografije.

Bartlet kaže da infiltriranje u enkriptovani svet interneta nije bilo teško kao što  je očekivao. „Generalno ljudi koji žive u ovim mračnijim delovima interneta u stvari žele da njihova strana priče dospe u javnost, žele da ih čuju. Tako da kad jednom zavredite njihovo poverenje, ne mogu da prestanu da pričaju; ne mogu da ućute.“

Prenosimo delove intervjua:

O korišćenju Tor pretraživača kako bi se pristupilo „darknetu“

Zove se Tor pretraživač i možete ga skinuti sa interneta. ...Izmislila ga je američka mornarička obaveštajna služba koja je želela veb pretraživač koji bi omogućio njihovim službenicima da pretražuju internet, a da se ne odaju. ...U osnovi to znači da kada krenete da pretražujete uz pomoć njega, možete poći na bilo koji sajt; možete otići na CNN.com, ali će se vaš zahtev ići preko nekoliko različitih računara širom sveta, usput ga enkriptujući i dekriptujući, što znači dok stigne do sajta CNN-a niko neće znati odakle je on došao.

Ovaj pretraživač se može koristiti za bilo šta i sve više ljudi ga koristi zato što brinu o svojoj internet privatnosti. Ali to je takođe i vaš ključ, vaš način za ulazak u drugi, skriveni, šifrovani internet, koji se tehnički zove Skrivene usluge, ali ga neki ljudi zovu „darknet.“

O tome kako funkcioniše tržište na darknetu

Kada idete na neki sajt, koristite vaš enkriptovani pretraživač – Tor – imate bitkoin, kriptovalutu koja vam dozvoljava da trgujete sa ljudima; neku vrstu digitalnog keša koji skriva vaš identitet. Imate ovaj inteligentni sistem enkripicije, sa kojim ste već upoznati kad počnete da ga koristite. Odete na mrežu, logujete se na sajt i pred vama se pokaže ono što je u osnovi Ibej za drogu – hiljade proizvoda od stotinu različitih prodavaca širom sveta i sve povoljnosti sajtova za elektronsku trgovinu. Dobijate specijalne ponude. Opise proizvoda. Krucijalne recenzije svakog proizvoda koji je u ponudi... Skrolujete kroz različite dostupne opcije. Možete čak i kontaktirati prodavca ako želite. Naručite vaš proizvod. Platite vašom kriptovalutom. Unesete vašu adresu i čekate da vam proizvod stigne poštom. Tako je jednostavno.

O filozofiji da darknet postoji zbog slobode i privatnosti pojedinca

Sigurno postoje oni koji koriste liberalizam kako bi sebe izuzeli od bilo kakve odgovornosti. Ali van toga, mislim da postoji značajan broj ljudi koji stvarno veruje – i to ide unazad do devedesetih kada smo imali talas interesovanja u enkripciju i privatnost i anonimnost na mreži – da je internet  na neki način velika nada za libertijance, mesto gde bi se ljudi okupljali, komunicirali, trgovali, stvarali zajednice i identitete, u potpunosti van područja ove države. ...

Stvarnost je, naravno, uz ovakav pogled na svet, da ćete uvek dobiti neverovatnu eksploziju, ekspresiju sloboda, ideja i aktivnosti koje većina nas smatra prilično neprihvatljivim. Ponekad je to neverovatno inovativno i interesantno, a ponekad veoma mračno.

Tako da je tu reč o tehnologiji uopšte, tehnologiji koja proširuje ljudsku slobodu i moć, a oni je koriste za dobre ili loše svrhe.

O dečjoj pornografiji na darknetu

U ovoj skrivenoj Tor mreži, vrlo je teško zatvoriti sajtove zato što ih je skoro nemoguće locirati. Morate pronaći server vebsajta kako biste ga ugasili, a sa enkripcijom koju ovaj sistem koristi, to je prilično teško. Ali postoji druga strana ovoga, koja se ne tiče pametne enkripcije. Ne tiče se distribuiranih fotografija. To je način na koji se ove fotografije stvaraju. Prema fondaciji „Internet Watch“, smeštenoj u Velikoj Britaniji, koja prati ovakve stvari, trećinu fotografija dečje pornografije prave lično mladi ljudi, deca ispod 18 godina koja fotografišu ili snimaju sebe i svoje partnere, a fotografije ili snimke dele svojim prijateljima ili ih postavljaju na mrežu. Tako da kad imate toliko mladih ljudi koji sami stvaraju snimke, uvek imate i pedofile koji vrebaju, sakupljaju te fotografije i skladište ih u ovu vrstu magacina, ovaj sistem distribuiranja, deljenja i čuvanja snimaka. Ove dve stvari zajedno otežavaju čitav problem.

O tome kako samoproklamovana Islamska država koristi društvene mreže

Video sam kako ISIS koristi ono što smatramo prilično tradicionalnim tehnikama marketinga, koje se više povezuju sa kul, mladim marketinškim tipovima u Bruklinu, nego sa ljudima koji se bore za Islamsku državu. Na neki način, ovo uopšte ne iznenađuje, zato što su ljudi koji se pridružuju Islamskoj državi ili ISIS-u, tipično muškarci sa Zapada u svojim dvadesetim ili tridesetim godinama. Da li iznenađuje to što će se poslužiti Fejsbukom, Tviterom ili Jutjubom kako bi napravili svoje blješteće klipove i učiniti svoje sadržaje viralnim? Video sam kako prave klipove oružja i mačaka i drugih čudnih stvari koje idu uz viralni marketing. ... Često postavljaju sopstvene fotografije sa puškama i dodaju mačku na njih, jer fotografije mačaka dobro prolaze na socijalnim mrežama; ljudi vole mačke.

O tome kako hakerske grupe poput Anonimusa obaraju ISIS propagandu

Smatram da su grupe poput Anonimusa upravo ono što nam je potrebno u borbi protiv grupa poput ISIS. Ponekad Anonimusi rade stvari sa kojima se ne slažem. Ali iskreno, kada se borite protiv nekog poput ISIS, koji su veoma dobri u digitalnom prostoru, potrebni su vam ljudi koji su podjednako dobri kako bi se suprotstavili njihovom uticaju. Mislim da će grupe poput Anonimusa biti mnogo bolje u ovome od vlada.

O trolovanju

Reč „trol“ ... se odnosi na tehniku pecanja gde mamac vučete po površini vode i čekate nešto da zagrize. Taj termin potiče odatle, a ne od čudovišta iz pećina.

Postoji veliki broj ljudi koji smatraju trolovanje kulturom, umetničkom formom, to je jedna od najdugovečnijih kultura na internetu. I ovim ljudima je to deo libertijarizma, stav slobodnog izražavanja. To je stav da moramo vređati druge kako bismo ih očvrsnuli. Ako želimo da živimo u društvu gde vrednujemo slobodu govora to skoro da zahteva da vređamo druge. A njihov je posao da vređaju ljude, često na vrlo inteligentan, sofisticiran način. Uznemirava ih to što reč „trolovanje“ sada u osnovi znači napastovanje drugih pojedinaca na internetu. Oni to ne smatraju trolovanjem; trolovanje je umetnička forma.
 
Izvor: npr.org
Prevod: Miloš Vulikić
 
Promocija knjige „Darknet – U digitalnom podzemlju“ u izdanju Lagune održaće se u petak 13. aprila od 19 sati u knjižari Delfi SKC, Kralja Milana 48. Pored Bartleta, na promociji će govoriti doc dr Tamara Vučenović, teoretičarka digitalnih medija i kulture, i Jelena Jovanović, stručnjak za mrežnu bezbednost, novinar i aktivista. Prevod sa engleskog na srpski će biti obezbeđen.

Džejmi Bartlet je i gost Međunarodne studentske konferencije LibertyCon posvećene aktuelnim temama iz oblasti informacionih tehnologija, koja će se održati na Kolarcu od 13-15. aprila. Ove godine, tema je je #ExpressYourself sa fokusom na slobodu izraza u najširem smislu – govor, štampu, umetnost, tehnologiju i još mnogo toga. Odlični govornici, studenti iz čitavog sveta, predstaviće zanimljive teme od darknet-a, bitkoina pa sve do aktuelnih političkih i ekonomskih tema. Više informacija o događaju potražite ovde.