„Sve ljubavne priče na početku su divne, a na kraju uglavnom tragične. Ima i onih koje su prvo tragične, pa onda srećne. A ima i onih koje su predivne, pa stršne, pa opet lepe. Možda je ove treće najbolje proživeti…“
U svom novom romanu „Cvet mog života“ Maša Rebić nam predočava sudbinske drame nekoliko žena koje su živele u različitim vremenima a svaka od njih je nastojala da se na svoj način uhvati u koštac sa životnim iskušenjima i ostvari svoje snove. Na prvom mestu, pažnja autorke usmerena je na sudbinu jedne savremene žene, spisateljice Dalije, koja je i glavna junakinja ovog romana. Premda je profesionalno ostvarena, udata za markentiškog maga i živi sre]enim, prema mnogim kriterijumima, lagodnim životom, Dalija se ipak, u jednom prelomnom životnom trenutku, zajedno sa svojom sestrom Tarom, suočava sa duševnom krizom.
Nakon očuhovog samoubistva, koje predstavlja okidač one najskrovitije psihološke junakinjine drame, poznata spisateljica nesvesno počinje da preusmerava tok sopstvene sudbine. Ona proživljava krizu identiteta koja je zapravo tera da učini nešto zaista bitno za sebe, da spozna koje su njene prave želje, šta znače njeni porivi, uzburkane emocije, ko je onaj pravi muškarac koji zaslužuje njenu ljubav. Takođe, Dalija uranja u prošlost svoje porodice osetivši da je deo njene ličnosti neraskidivo vezan za sudbine njenih predaka o kojima ne zna sve, ne zna baš ono što je najskrovitije, što je vezano za njihov unutrašnji svet, baš kao što još uvek ne nazire ni pravi smisao sopstvenog života. Okreće se korenima, porodičnim fotografijama, na kojima se pomaljaju obrisi starog Beograda, svojim dnevničkim zapisima iz detinjstva. Uranjajući u fragmente istorije svoje porodice, Dalija postepeno razotkriva srž onog zaključanog tajanstvenog dela svoje duše što joj konačno pruža šansu da se uključi u samu srž dinamike života i otkrije u svom srcu novu klicu radosti, izvor buduće snage i ljubavi…
Hoće li pohod u prošlost i rasplitanje porodičnih tajni ovu junakinju učiniti pobednicom nad scenarijem sopstvenog života ili će joj doneti novo razočaranje? Mogu li događaji koji su predodredili ishode nekadašnjih porodičnih drama uticati i na rasplet sadašnje ljubavi? Ovo su neka od ključnih pitanja koje čitaocu postavlja ovaj slojevit i lucidan roman Maše Rebić. Upravo zbog njegove specifične slojevitosti – naime, autorka postepeno slaže deliće života svojih junaka, postavlajujući ih jedne naspram drugih i stvarajući jednu celovitu, iznijansiranu sliku – moja ideja je bila da se ovaj roman zove „Dalijin mozaik“, ali smo na kraju ipak odlučili da to bude „Cvet mog života“ ponajviše zbog univerzalne simbolike cveta.
Dalija, koja je dobila ime prema čuvenom cvetu što ga je u svojim vrtovima uzgajala Napoleonova supruga, carica Žozefina, proći će i sama kroz vatreni prsten požude i smrti da bi konačno pronašla svoje pravo utočište. Upravo simbolika cveta govori nam kako svaki čovek, u ma kom vremenu, pa i ovom našem, koje nosi žig površnosti, prolazi kroz sudbinski krug rađanja i smrti, u kojem zapravo sam sebe stvara ili poništava.
Dalijina borba koja započinje očuhovom smrću a završava ro]jenjem deteta na čijem se licu ogleda čista, neiskvarena, jasna sreća, u stvari je borba za ispunjenje sopstvenog života, koji će biti krunisan ljubavlju tek kada oni ključni aspekti bića, duh, volja i iskrene emocije, prevladaju egocentrizam, lažne obzire i površnost.
Hilda Urošević, urednik izdanja