Kultni antiratni roman „
Idemo na Zagreb“ pisca i istoričara Nebojše Jovanovića, prvi put objavljen 1998. godine, u Laguni je doživeo novo izdanje posle skoro 20 godina.
Ovo je bio i prvi srpski roman objavljen u Hrvatskoj, gde je doživeo 11 izdanja, koji je govorio o domovinskom ratu. Napisan je bez ustezanja ili ulepšavanja u obliku dnevnika, dopunjen delovima pisama, zasnovan na autorovim ličnim doživljajima sa terena. Ovaj specifičan osvrt sa srpske strane fronta vredno je svedočanstvo o ratnim ciljevima i pogubnom, tragičnom karakteru takvih sukoba.
Autor koji je u izdanju Lagune objavio knjige iz domena publicistike „Dvor gospodara Jevrema Obrenovića 1816–1842.“ i „Dvor kneza Aleksandra Karađorđevića 1842–1858.“, na promociji koja je održana 14. oktobra 2021. godine, otkrio je da je „Idemo na Zagreb“ njegova prva knjiga: „Dok sam pisao, imao sam dilemu koju praktično imam i danas: da li pišem kao istoričar ili kao umetnik. U pisanju su mi pomogle lične dnevničke beleške koje sam vodio u formi dnevnih izveštaja sa terena.“
Dr Marko Nedić, istoričar književnosti i književni kritičar, u predgovoru knjige piše da roman Nebojše Jovanovića „provokativnog naslova i otvorene prozne strukture pripada književnim delima inspirisanim neposrednim životnim iskustvom autobiografske prirode i činjenicama koje se odnose na prepoznatljivu i dramatičnu istorijsku i političku stvarnost u kojoj se nalazio naš društveni i nacionalni prostor u poslednjoj deceniji 20. veka.“
Iako je reč o prvom autorovom proznom delu, ono je veoma promišljeno komponovano i izvedeno.
„Važna karakteristika njegovog romana jeste istovremena pripadnost i žanru romana i žanru ratne reportaže oslonjene na događaje iz leta i jeseni 1991. godine. Autoru je izuzetno bilo važno da uveća stepen njenih romanesknih osobina na račun dokumentarnih, retrospektivno pripovedanje, korišćenje pisama kao važnog konstruktivnog elementa naracije, uključivanje sna u sadržinu teksta, zatim dijaloške partije teksta i druge“, istakao je Nedić.
Istoričar dr Kosta Nikolić u pogovoru piše da „osnovna karakteristika ovog romana koji nije samo običan dnevnički zapis već vredna književna i istoriografska proza, jesu emocije koje se nižu onako kako nadiru iz aktera ovog dela. U centru pažnje su obični ljudi dojučerašnji mirni građani provincijske varoši na granici dva sveta, koji odjednom treba da se suoče sa ratnim strahotama. Mali čovek odjednom treba da postane ratnik i heroj, spasilac nacije i branilac patriotizma. On misli, i to provejava od početka do kraja knjige, da o tome ne može da odlučuje niko mimo njega i bez njegove volje.“
Roman „Idemo na Zagreb“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.