Osam odraslih dorma i jedan mali na prvom koloseku. Tri deteta i vucibatina na drugom. Ovo će biti zabavno.
I zaista je zabavno družiti se sa malom ali odabranom družinom tokom njenog puta od jave do snova i tokom njenih pokušaja da pobedom nad bićima iz noćnih mora izvojuje pobedu u ime sveta kojim je na javi okružena.
Izabravši da joj glavne junakinje romana „
Mesečari Monterijera“ budu dve veoma različite i neretko zavađene devojčice,
Morea Banićević pokazala je da se svakodnevni dečji sukobi i zađevice mogu potisnuti pred naletom mnogo opasnijeg protivnika, te da su drugarstvo i ljubav nepobedivi čak i pred bićima koja ne samo što podsećaju na spodobe iz košmara, nego su zaista otuda došla i još se ponose takvim svojim izgledom.
Podsećajući u pojedinim momentima na avanture
Petra Pana i njegove detinjaste družine, roman „Mesečari Monterijera“ nudi svojim čitaocima novi put u Nedođiju, koja je pritom opasnija od one Panove i iz koje je mnogo teže vratiti se u stvarnost.
Kad se za nešto kaže da je kao u snu ili kad se kaže da treba težiti ostvarenju svojih snova, tu se svakako misli na one lepe snove, dok se često zaboravlja da snovi mogu biti i košmarni, te da iz takvih snova svako želi što pre da izađe i da se vrati u javu kakva god ona bila.
Niko, međutim, ne može da utiče na svoje snove niti da spreči noćnu moru, a čak i kad se na vreme probudi iz nje, opet ne može da izbriše ono što je već odsanjano.
Da stvari budu još teže, troje stanovnika Monterijera moraju svojevoljno da uđu u snove za koje se unapred zna da neće biti nimalo lepi, nego da se u njima kriju neizbrojive prepreke do plemenitog cilja za spasavanje celog grada čiji su stanovnici najednom zaspali kao da su masovno zaraženi snovima.
Srećući na svom neizvesnom putu brojne likove zasnovane i na stvarnosti i na fantastici, dve devojčice i jedan dečak imaće dovoljno prilika da u ključnim trenucima iskoriste i svoju fizičku i svoju umnu snagu, i da se oslone sa sopstveni instinkt i da deluju u kolektivnom duhu, i da steknu nove prijatelje i da se suprotstave dobro prikrivenim neprijateljima.
Činjenica je da snovi i danas predstavljaju veliku misteriju čak i za nauku kakva je medicina, pa nije čudo što mnogi pisci upravo od tajanstvenog i neistraženog sveta iz čovekovih snova stvaraju nove priče i romane, a pritom su snovi dovoljno otvoren i slobodan prostor za ostvarenje svake mašte koja se ne bi jednostavno i bez dodatne (a ponekad naporne) motivacije uklopila u stvarni svet.
Ipak, svojstveno bajkama i bajkovnim romanima, i u „Mesečarima Monterijera“ ponekad je teško razlikovati fantastiku od stvarnosti, pa i javu od sna, što će i same junake dovesti u nedoumicu, a što opet ima utemeljenja u snovima kao biološkom fenomenu, jer je i san podložan slojevitosti i složenosti, pa je buđenje iz jednog sna ponekad samo ulazak u drugi san, a ne susret sa javom.
Sigurno je da niko ne bi voleo da mu san bude noćna mora i da tamo sretne spodobe čiji izgled neće moći da zaboravi dugo nakon buđenja, ali ponekad je noćna mora u snu pravi putokaz za rešavanje brojnih košmara koji na javi neprestano vrebaju i koji znaju da se ispreče onim lepim snovima, pa je bolje na vreme suočiti se sa košmarima i monstruoznim bićima nego se prepustiti mesečarenju i upasti u masu brojnih mesečara koji ionako nukuda ne idu svojom voljom.
Autor: Dušan Milijić