Hrabar čovek je zdrav čovek, Ridiger Dalke za Bazar

Strah je emocija koja upravlja većinom ljudi: plašimo se za zdravlje, decu, egzistenciju, budućnost, plašimo se bolesti, samoće, sile… Šta leži ispod svih tih strahova?
 
Iskustvo mi govori da je trauma rođenja presudni faktor straha. Zbog toga se u terapiji senke radi na tome da se ona ponovo proživi, kako bi se razrešila. Ta pra-teskoba odgovara pra-strahu. Latinska reč angustus znači tesan, a u njoj je već sadržana i namačka reč Angst – strah.
 
Koje bolesti ova emocija najčešće izaziva?
 
Strah nas čini teskobnim i uskogrudim, oduzima nam nadu, i može da se odrazi kao sužavanje krvnih sudova srca, što vodi u pravcu angine pektoris, i dalje, sve do srčanog udara. Tu, međutim, pre svega prete hronične bolesti, uslovljene istim životnim principom.
  
Kako osvestiti strah? Na koji način možemo da ga prevaziđemo?
 
O tome sam još pre mnogo godina napisao knjigu Živeti bez straha, ali ona još nije prevedena na srpski jezik. Najvažniji u njoj je jedan ritual, u kome osoba pola sata dnevno pregovara i dogovara se sa svojim strahom, koji se zatim, kako nam iskustvo pokazuje, tokom dana više ne javlja. S vremenom mu se, međutim, na taj način možemo približiti, što čini da on prestane da nas plaši.
 
Da li ste vi osvestili neki svoj strah i kako?
 
To sam postigao tokom mnogih godina rada na sebi, u kojima  sam i sam prolazio kroz svoju terapiju. Naročito dobro se sećam svoga straha od birokratije i službenika i njihovih čudovišnih formulara.
 
Kako se možemo osloboditi besa?
 
Za to postoje mnoge mogućnosti, od Ošove dinamičke meditacije, pa do udaranja u bubanj...
 
U šta energiju  besa možemo kvalitetno da utrošimo?

U pozadini besa leži energija agresivnosti, koju bismo, naravno, mogli da iskoristimo i za hrabar život u kome bismo se više radovali donošenju odluka.
 
Kako se ponašati prema ljudima koji često na nama iskaljuju svoj bes?
 
Tako što ćemo se s njima suočiti i uzvratiti im u najmanju ruku istom merom, hrabro im odgovoriti svojim agumentima i svojom borbenošću.
 
Zašto je danas toliko ljudi alergično na sve i svašta? Zbog čega su alergije bolest 21. veka?

Zato što veliku energiju agresivnosti više ne živimo svesno i što se ne hvatamo hrabro u koštac sa životom.
 
Deca su danas posebno sklona alergijama. Kako pomoći detetu da se izbori s alergijom?
 
Detetu bismo mogli da pomognemo tako što bismo hrabrije i ofanzivnije živeli, kao što sam opisao u svojim knjigama Bolest kao govor duše i Bolest kao simbol.
 
Da li ste vi alergični na nešto (ili ste bili)?
 
Nisam alergičan, niti sam ikad bio, a  i sklon sam da da svoje mišljenje kažem glasno i da živim hrabro, recimo i u tom smislu što sam svojim psihosomatskim pristupom utro put jednoj novoj vrsti medicine.
 
Koje su, osim alergija, najčešće bolesti savremenog čoveka? I šta nam ta klinička slika u stvari govori?
 
Najčešći uzrok smrti su srčana oboljenja. Kad je reč o staračkom proširenom srcu i srčanoj insuficijenciji, uzrok je to što svom srcu gotovo uopšte više ne dopuštamo da u prenesenom smislu postane veliko i široko. Zbog toga ova tema tone u telesnu ravan i otelovljava se u fizički velikom srcu obolelih od srčane insuficijencije. Prilikom srčanog udara (infarkta) srce zove u pomoć najgorim bolom koji čovek poznaje, jer nismo dovoljno vodili računa o željama svog srca, onome što nam leži na srcu i drugim srčanim temama. Drugi po učestalosti uzrok smrti je rak, koji odaje da smo dopustili da i tema rasta potone na fizički nivo. Bolje rešenje u smislu terapije i preventive bilo bi ako bismo celog života duševno, društveno i duhovno rasli.
 
Ljudi najčešće utehu traže u hrani, alkoholu i cigaretama. Šta svaki od ovih poroka govori o ličnosti koja je sklona nekom od njih?
 
Kod traženja utehe u jelu u pozadini može da leži mnogo modela, osoba možda hoće da razvije „debelu kožu“ radi sopstvene zaštite, možda sebe nagrađuje hranom, ili se „ždere“ od sekiracije. Onaj ko ne može da zaokruži svoj život često jede dok mu se ne zaokruže trbuh, obrazi, ili celo telo. Kod alkohola se često radi o tome da osoba želi da se omami da bi prestala da oseća, da sebi pićem ulepša svet koji doživljava kao ružan, ili da nađe hrabrost u čašici. U pozadini pušenja leži još više modela, od nastojanja da se cigaretom smirimo, do traženja podsticaja u njoj. Nikotin, zaista, može ujutro da nas pokrene, a uveče, kad smo nervozni, da nas opusti i smiri. Može se raditi i o oralnom problemu. Takvi pušači ukoliko prestanu da puše često počinju da (previše) jedu, neki cigaretu koriste kao ventil za „ispuštanje pare“, drugi kao dirigentski štapić, kojim daju ritam svom životu. U džepnoj knjizi Pušenje prikazao sam sve te modele.
 
Da li vi imate neki porok i koji?
 
I dalje prebrzo jedem, i radim na tome da se toga oslobodim. Veoma mnogo radim, ali to povremeno može da bude i dobro, pa se zbog toga ne uznemiravam, mada me neki možda vide kao radoholičara.
 
Kako negujete svoju dušu i telo?
 
Svakodnevno meditiram, svesno jedem hranu koja smiruje, dakle punovrednu biljnu hranu, i pokušavam da živim najsvesnije što mogu.
 
Hrana nam je danas zatrovana. Kako se zdravo hraniti ako zdrava hrana nije masovno dostupna?
 
Mnogima to nije lako, ali ja bih najpre počeo s daleko najvećim korakom, budući da 93 odsto otrova koje u sebe unosimo potiče iz životinjskih belančevina. Dakle, treba ih izbegavati i jesti biljnu hranu. Veoma bih preporučio i gajenje sopstvenog povrtnjaka.
 
Kako se vi hranite?

Vegetarijanac sam, a pored toga izbegavam i gluten, kao vaš vrhunski teniser Đoković.
 
Postoji li neka formula za zadrav život i zdravog čoveka i kako bi ona otprilike zvučala?
 
To bi bio neko ko pravila igre života i zakone sudbine ne samo poznaje, već  i poštuje, ko uvažava princip senke i rukovodi se životnim principima. Trebalo bi, sem toga, i da ozbiljno shvata stubove zdravlja, da se hrani punovrednom biljnom hranom, da u proleće i jesen redovno posti nedelju dana, da se dovoljno i dobro kreće i da vodi računa da se redovno opušta (popodnevno spavanje) i meditira.
 
Izvor: Bazar