HO, HO, HO! Srećan Praščić! Šta ste vi poželeli od Deda Prasa?

– odlomak iz knjige „Deda Pras“ – 

Bilo je veče uoči Praščićne noći. Sve živo u kući je spavalo...

                ...osim jednog stvora. Bio je to miš.

A neko je, kako to već biva, postavio mišolovku. Pošto je bilo vreme gozbi, kao mamac su upotrebili čvarak. Njegov miomiris čitavog je dana izluđivao miša i ovaj je sada, kad nikoga nije bilo u blizini, sakupio hrabrost da ga se domogne.

Nije znao šta je mišolovka. Miševi su vam vrlo traljavi po pitanju obrazovanja. Mlade mišiće niko ne vodi na poznata mesta s mišolovkama da im kaže: „Ovde je poginuo ujka Artur.“ Ne, za njih je to samo – njam-njam – nešto za jelo. Na nekakvoj daščici s nekakvom žicom.

Dotrčao je do čvarka i zario zube u njega.

Ili je bolje reći kroz njega.

Miš pogleda u telo koje se odnekud obrelo ispod žice i pomisli: „Ups...“

A onda mu pogled odluta ka tamnom obličju koje kao da je izronilo iz zida.

„Ciju?“  upita miš.

CIJU, odgovori Pacovska smrt.

I to je bilo manje-više sve.

Pacovska smrt se znatiželjno osvrnu oko sebe. Priroda njegovog važnog posla obično ga je vodila na tavane, u mračne podrume, u mačje želuce i u kojekakve rupe i rupice u kojima su miševi i pacovi konačno dobijali priliku da saznaju postoji li Obećani sir. Međutim, ovo mesto je bilo drugačije.

Za početak, bilo je bogato ukrašeno. Bokori bršljana i imele visili su s polica za knjige. Zidovi behu okićeni raznobojnim trakama, što se ne viđa često u mišjim rupama, a ni u najfinijim mačkama.

Pacovska smrt skoči na stolicu, pa sa nje na sto, i to pravo u čašu punu zlatnožute tečnosti, koja se preturi i slomi. Barica poče da se širi oko četiri glavice repe i da natapa pisamce ispisano neveštom rukom na ružičastom papiru.
U njemu je pisalo:
 

Dragi DedaPrasu,
                Za Praščićnu noć želim doboša i lutku i medu i Grozomornu Omnijansku inkvizicicijsku Odaju za mučenje s Čekrkom na rasklopanje i skoro pravom krvlju koja se može koristiti više puta a ima dase kupi u prodavnici Igračaka u kratkom Sokačetu i košta $5,99p. Bilasam dobra a tu imaš čašu Vina i parče pite za tebe i repu za: Riška, Njuška, Gricka i Zubu. Nadamse da ti ođžak neće biti tesan ali moj drug Vilijem kaže dasi ti ustvari tvoj tata.
                   Tvoja Virdžinija Prud
 

Pacovska smrt gricnu malo pite, jer to što ste personifikacija smrti malih glodara znači da morate da se ponašate na određeni način. Potom iz istog razloga posveti dužnu pažnju i jednoj glavici repe, ali samo metaforički, jer to što ste majušni kostur u crnoj odori znači da ima stvari koje ipak ne možete tehnički da izvedete.

Onda skoči sa stola i ostavi tragove s mirisom vina sve do okićenog drvceta u saksiji u ugllu. Bila je to zapravo samo hrastova gola grana, ali s toliko listića imele od staniola pričvršćenih žicom da je sva bleštala na svetlosti sveća.

Bilo je na njoj i sjackavih ukrasa i šljokica i vrećica punih čokoladnih novčića.

Pacovska smrt se zagleda u svoj uveličani i iskrivljeni odraz u staklenoj kugli, a onda se osvrnu ka kaminu.

Jednim se skokom prebacio tamo i počeo da radoznalo vrluda između čestitki. Sivi brkovi su mu se trzali od tekstova u stilu „Želimo vam srečnu Praščičnu noč i mnogo Zdravlja i beričeta u Novoj Godini“. Na nekoliko ih je bila slika veselog debeljka s vrećom, a na jednoj se on vozio u saonicama koje vuku četiri ogromna krmka.

Pacovska smrt onjuši i dugačke čarape što su visile nad kaminom u kome se vatra odavno ugasila i pretvorila u sumorni pepeo.

Bio je svestan izvesne napetosti u vazduhu i osećanja da je sve to zapravo pozornica, okrugla rupa u koju će svakog časa ući okrugao klin...

Uto se začu nekakvo grebuckanje. Nekoliko komadića čađi pade u pepeo.

Mali kosač zadovoljno klimnu glavom.

Grebuckanje postade jače, a onda zavlada kratkotrajna tišina, posle koje usledi tresak kao da se nešto srušilo u pepeo i preturilo se preko ukrasne ograde kamina.

Pacov je pomno pratio kako prilika u crvenom ustaje i tetura se preko prostirke držeći se za mesto na cevanici gde se bila zabila velika viljuška za meso.

Čudni gost ode do stola i pročita pisamce. Pacovskoj smrti se učini da čuje bolno ječanje.

Repa završi u crvenim džepovima, a za njom, na veliku žalost Pacovske smrti, i komad pite. Bio je prilično siguran da je ona bila za ovde, a ne za poneti.

Onaj u crvenom još jednom pročita pisamce, a onda se okrete i priđe kaminu. Pacovska smrt se oprezno povuče iza Najlepših želja.

Ruka u crvenoj rukavici skide jednu čarapu. Čulo se šuškanje i krckanje i čarapa se, vidno deblja, ponovo našla na svom mestu. Iz nje je virio deo velike kutije s rečima Figurice žrtava nisu uključene u komplet. Za decu 3-10 god.

Pacov nije uspeo dobro da vidi darežljivog gosta. Velika crvena kapuljača skrivala mu je čitavo lice, s izuzetkom duge bele brade.

Kada je završio, neznanac se odmačepa iz džepa izvadi list papira i prinese ga kapuljači kao da nešto proverava. Slobodnom rukom je, kao da nabraja, neodređeno mahao ka kaminu, ka praznoj vinskoj čaši i ka čarapi. Potom se povi napred, kao da čita vrlo sitan tekst.

A, DA, reče. HO. HO. HO.