„Grad devojaka“ je očaravajuća priča o odrastanju

Otprilike na polovini novog romana autorke Elizabet Gilbert, pod nazivom „Grad devojaka“, izbija skandal u Njujorku četrdesertih godina 20. veka. Vivijan Moris, mlada kostimografkinja, uslikana je kako ljubi igračicu Siliju Rej, dok ih jedan glumac pohotno gleda. To dovodi do žestoke svađe, mnogo suza, skandala zabeleženog u tabloidima i ludovanja po noćnim klubovima.

Vivijan, naratorka romana „Grad devojaka“, ovaj događaj doživljava kao prekretnicu u svom životu jer prvi put oseća sramotu i veliko kajanje: „Do sada nisam zaista bila posvećena svom životu, ali mi je dovljno stalo do njega da ga ne uništim.“

Taj odmak od stvarnog sveta, koji Gilbertova koristi u svojim romanima, ostavlja snažan utisak na čitaoca. Nakon što se 2006. godine knjiga „Jedi, moli, voli“ prodala u 12 miliona primeraka, Gilbertova se proslavila, a događaji koji su se desili kasnije – razvod od muškarca u koga se zaljubila na kraju knjige; nova romansa sa njenom najboljom prijateljicom Rejom Elajas, koja je kasnije umrla od raka pankreasa – samo su učvrstili njeno mesto u javnosti. Držala je govor na TED konferenciji; ima 890.000 pratilaca na Instagramu. Gilbertova je već 13 godina oličenje moderne žene, što publiku instinktivno privlači. U uvodu zbirke eseja „Eat, Pray, Love Made Me Do It“ u kojoj drugi pisci govore o tome kako je njen rad uticao na njih, Gilbertova je sažeto rezimirala: „'Jedi, moli, voli' je rezultat onoga kad ljudsko biće shvati da život ne mora više da izgleda tako kako izgleda – da se sve (uključujući i samu sebe) može promeniti.“

„Grad devojaka“ je još jedan roman koji će nas podstaći da razmišljamo na tu temu, jer odrastanje njene glavne junakinje nosi ličan pečat, iako nas 80 godina razdvaja od trenutka radnje romana. Iako „Grad devojaka“ prikazuje pozorišnu zajednicu sa Menhetna u doba Drugog svetskog rata, Vivijanina katastrofa je iznenađujuće moderna, paralelna osećanju sramote savremenih žena kad njihove golišave slike počnu da kruže internetom. Ali jaz između savremenog problema i istorijskog okruženja samo prikriva ozbiljnost događaja. Čak i da se Vivijan oseća kao da joj je život uništen, a karijera upropašćena, to, u svetlu fatalnosti svetskog rada deluje nekako prolazno.

Pred kraj knjige, smirena Vivijan raskida veridbu sa vojnikom i kaže: „Istorija nije toliko zauzeta oblikovanjem nacije da ne može da izdvoji vreme kako bi oblikovala živote dva beznačajna ljudska bića.“ To je dirljiv trenutak prožimanja Gilbertina proze i aforističke snage: ničija sudbina nije beznačajana.

Budući da Gilbertova ima očaravajući glas, koji dolazi do izražaja čak i kada pokušava da ga zamaskira, „Grad devojaka“ je živopisan roman o ženi koja balansira svoje želje sa svojim godinama i vredi da mu posvetite svoje vreme.

Autor: Erin Vanderhuf
Izvor: vanityfair.com
Prevod: Lidija Janjić