Gotika – žanr koji su oživele dve žene

Kako su to žene neplanski popularizovale ovaj žanr i šta je to značilo za književnost?

Dobro je poznato koliko su muškarci decenijama dominirali književnom scenom – postojao je i period kada su žene koje su želele da se ostvare kao spisateljice morale da preuzmu muške pseudonime. Danas je situacija potpuno drugačija, ali moralo je da književnom rekom proteče dosta vode da bi se stvari za žene preokrenule. Spisateljice su vrlo često asocijacija na ljubavne romane u kojima one ipak prednjače, ali malo je poznato da su zapravo dve žene pionirke jednog potpuno drugačijeg žanra, za koji bi se pretpostavilo da je muški – gotički žanr.

Danas mi to zovemo horori i trileri, ali žanr koji je prvi nastao i iz koga su se iznedrila ova dva već pomenuta jeste gotički žanr. Nema mnogo razlika između horora, trilera i gotike, odnosno nema promena u samom žanru koliko u vremenu u kom su ti romani nastajali. Horora i trilera danas ima za izvoz, i uglavnom su svi smešteni u moderno doba, te je vrlo lako napisati triler koji u sebi ima manijake, serijske ubice i detektive koji pokušavaju da razreše neko ubistvo. I koliko god to interesantno bilo čitati (i gledati u mini TV serijama, koje se na striming servisima rađaju na dnevnom nivou), gotika je bila donekle drugačija i unikatnija, te je i sama postavka tih romana morala biti drugačija.

Prvo i najosnovnije – šta je gotika?

Gotika, ili gotička književnost, žanr je koji najviše karakterišu tmurni i mračni ambijenti kao što su napušteni zamkovi ili groblja i nadrealni elementi. Sadrže vrlo groteksne likove i vrlo često nadrealne situacije, kao što su postojanje duhova, koji je bio vrlo čest motiv u prvim gotičkim romanima. Ovi romani su uglavnom smešteni u neke daleke predele u kojima vlada jeziva atmosfera – ništa nam nije servirano na tanjiru, ali smo svesni da u tome ima nečega zlog. Upravo zato su se radnje ovih romana smeštale u daleke i izolovane kuće, vrlo često zamkove tik uz koje stoji, na primer, groblje bogate porodice koja je vlasnik tog zamka. Ovaj žanr je prvo nastao negde u 18. veku u Engleskoj, da bi kasnije bio popularizovan i u Sjedinjenim Američkim Državama, i to uglavnom zahvaljujući Edgaru Alanu Pou i njemu sličnim piscima. Ali vratimo se na gotiku i na njene same početke.

Začeci gotike

Iako je primer prvog gotičkog romana napisao muškarac (Horas Volpol i njegov roman „Otrantski zamak“), gotika dostiže pravu popularnost tek sa romanom spisateljice En Redklif, koja važi za pionirku gotičke književnosti. Ona je 1794. godine izdala svoj prvi gotički roman „Udolfove tajne“, da bi nekoliko godina nakon njega izdala takođe popularan roman „Italijan“. Ono što je jako zanimljivo, i što svakako dokazuje koliko je En Redklif bila popularna spisateljica, govori činjenica da je za svoje romane od izdavača dobijala po 500 dolara, što je bilo i pedeset puta više od drugih spisateljica tog vremena, koje su dobijale honorare od deset do pedeset dolara. Druga spisateljica koja je takođe napisala revolucionarno delo, koje danas važi možda za jedan od popularnijih gotičkih romana, jeste Meri Šeli, kreatorka „Frankenštajna“. Upravo su En Redfklif i Meri Šeli popločale put velikim književnicama ovog žanra, kao što su Dafne di Morije („Rebeka“) i Širli Džekson, uticale na velika književna dela kao što su „Orkanski visovi“ ili „Džejn Ejr“ (koja takođe imaju elemente gotike, posebno knjiga Emili Bronte), a kasnije uticale i na moderne spisateljice koje pišu trilere, horore i naučnu fantastiku, kao što su Anđela Karter, Ursula K. le Gvin, Pola Hokins ili Džilijen Flin.

Škole gotičke književnosti

Takođe je važno pomenuti dve škole gotičke književnosti, koje dosta govore o položaju žena u društvu u tom periodu. Kako su i muškarci i žene pisali romane iz ovog žanra, stvorila se razlika između prezentacije likova u ovim romanima. Naime, žene iz muške gotike uglavnom su predstavljene kao objekti muške žudnje ili likovi koji su na granici žrtve i negativca. Vrlo često se dešavalo da su žene u ovim romanima ludače koje muškarci skrivaju na tavanima da bi ih sakrili od javnosti (ovo je bilo toliko učestalo da postoji i motiv u književnosti luda žena na tavanu, a primer možemo videti i u klasiku „Džejn Ejr“). S druge strane, tu je i ženska gotika, koja je žene oslikavala na malo drugačiji način. Ovi romani su zapravo bili način da žene, na malo originalniji način, predstave probleme društva i ono sa čim se one svakodnevno susreću, a ako malo zagrebete ispod površine ovih romana moći ćete da vidite nezadovoljstvo patrijarhalnim društvom u kom su živele (primer mogu biti svi ženski likovi iz romana „Frankenštajn“).

Danas žanrove, proistekle iz gotičkog žanra, horore i trilere, pišu u istoj meri i muškarci i žene. I moderni romani jesu potpuno drugačiji od izvornih gotičkih romana, mnogo su nam pristupačniji, jer su uglavnom smešteni u današnjicu koja svakako zna biti strašnija od duhova iz srednjovekovnih zamkova. Iako horora i trilera možete pronaći na svakom ćošku, dajemo vam spisak nekoliko gotičkih/triler romana čiji su autori žene.


„Rebeka“ – Dafne di Morije

„Rebeka“ Dafne di Morije važi za klasik gotičke književnosti, i dan-danas može biti jako zanimljiv čitateljkama. Sadrži sve elemente pravog gotičkog romana, iako je napisan pre manje od sto godina, tako da može da se posmatra kao idealni predstavnik ovog žanra, imajući u vidu vreme u kom živimo. Priča je smeštena na mističnom imanju Menderlej, u koji naša naratorka stiže nakon udaje za gospodina De Vintera. Međutim, naratorku ne fascinira samo imanje već i sećanje na De Vinterovu pokojnu suprugu Rebeku, čije se prisustvo i dalje oseća.

---

„Orkanski visovi“ – Emili Bronte

Svi ste već čuli za „Orkanske visove“, možda nekada davno čitali roman ili pogledali film, ali ovo je roman koji uvek vredi preporučiti i ponovo pročitati. Ovo je jedan od boljih viktorijanskih romana, posebno jer iskače iz uniformisanosti tog književnog perioda, ali i jer su Hitklif i Ketrin neverovatni književni likovi.

---

„Fabrika lutaka“ – Elizabet Maknil

Time Bartone, gde si da režiraš ovaj film? Možda „Fabrika lutaka“ nije dragulj književnosti, ali je savršeno interesantna i zabavna knjiga. Dočarava gotičku atmosferu na savršen način i jako lepo opisuje likove. Priča prati Ajris, koja želi da postane slikarka, i jezivog Sajlasa, čoveka koji u Londonu u 1850. godini skuplja preparirane životinje i kuriozitete poput pasa sa dve glave. Kada vidi Ajris (koja ima krivu ključnu kost), pokušaće da učini sve da je uzme za sebe.

---

„Sestre“ – Dejzi Džonson

Retko šta zna da mi unese nemir kao mračne priče o braći i sestrama, a u romanu „Sestre“ ćete od samog početka osetiti gotičku atmosferu na malo moderniji način. Priča prati sestre tinejdžerke September i Džulaj, koje se zajedno sa svojom majkom sele u rodnu kuću njihovog oca, nakon nesreće koja se desila u školi. Super knjiga, pitka, zanimljiva, donekle jeziva i slojevita. O likovima se može pričati dugo, dugo, čak i analizirati sa psihološke strane.

---

„Odmazda“ – Irsa Sigurdardotir

Ako ste za neki klasični triler smešten u moderno doba, preporučujem Irsu Sigurdardotir i njen roman „Odmazda“. Ovo nije remek-delo, ali ima baš sve što tražite od triler romana. Zanimljivu priču, napetost koju spisateljica gradi baš lepo, dopadljive likove, jednostavan jezik koji omogućava lakše čitanje, nekoliko televisa presenta momenata, čisto da malo začine sve. Priča nas vodi ka detektivu Huldaru i dečjoj psihološkinji Freji koji pokušavaju da odgonetnu misterioznu poruku, staru deset godina, kojom se predviđa smrt nekoliko ljudi.

---

„Tajna istorija“ – Dona Tart 

Iako ne spada baš u gotiku ili horor, „Tajna istorija“ je roman iz supkulture zvane mračna akademija koja može imati poveznice sa gotikom. Romane Done Tart ne mogu da preporučim dovoljno, jer je jedna neverovatna spisateljica koja nerealno piše. Priča je smeštena krajem 80-ih i početkom 90-ih godina u jednom elitnom koledžu u Novoj Engleskoj. Pripovedač je Ričard, koji dolazi da studira helenistiku i starogrčki, a već na prvoj strani saznajemo da je jedan od njegovih kolega i prijatelja ubijen. Odličan roman, savršeno izgrađeni likovi, a srpsko izdanje nam stiže kroz nekoliko meseci, pa ga imajte u vidu.
 
Autor: Marko Kovačević – Bukmarkić
Izvor: grazia.rs