Fransoaz Sagan: književna buntovnica koja je bila ispred svog vremena

U vreme prepuno tinejdžera vizionara, kojima su godine bile samo broj, Fransoaz Sagan ostaje jedna od izvornih mladih provokatora. Sa samo 18 godina, objavila je svoj sjajni, skandalozni prvenac, „Dobar dan tugo“ koji je momentalno zaposeo parisku književnu scenu, a zatim i ostale, munjevitom brzinom. Saganova, koja je odabrala svoje prezime kao omaž princezi De Sagan iz romana „U potrazi za iščezlim vremenom“ Marsela Prusta, živela je neumerenim i kontroverznim životom, a njeno zaveštanje danas živi u obliku stotina hiljada očaranih čitalaca. Danas slavimo spisateljicu i dramaturškinju koja se smelo usudila da piše – jednom je to opisala kao „veliku avanturu“ – u vreme kada se od većine žena njenih godina očekivalo da se vide, a ne čuju, a kamoli da preoblikuju svet.



Glavne odlike

Pošto je bila poznata po uzdrmavanju javnosti svojom prozom, elegancija Saganove je bila malo potcenjena. Najčešće je bila obučena u podvrnute farmerke, crne rolke, dečačke mokasine i ravne suknje, Saganova je odavala utisak lakoće bez napora, a njena prepoznatljiva frizura je oslikavala pariski radikalni šik pedesetih i šezdesetih godina.

Kako je njena slava rasla sa objavljivanjem prvog hit romana, uskoro su počeli da je traže modni časopisi kao što je El, nudeći joj da piše sa udaljenih mesta, kao što su Kapri i Njujork. Ipak, uprkos svom glamuroznom stilu života, Saganova je insistirala da se oseća dobro u svojoj koži. Bilo da je nosila plave farmerke i kardigan za svojom pisaćom mašinom, sa svojim mačkom Bramsom u krilu ili elegantnu crnu haljinu na koktel večeri posle baleta u pariskom Maksimu, nezavisni duh Saganove i njen bezvremenski ukus su uvek bili prisutni.

Važni trenuci

Rođena 1935. u bogatoj katoličkoj porodici u Kažaru u Francuskoj, kao Fransoaz Kuare, Saganova je naginjala ka knjigama još od malih nogu. Međutim, pošto nije uspela da diplomira na Sorboni, odlučila je da se upusti u projekat koji će, iako to nije znala, naposletku oblikovati ostatak njenog života: pisanje svog prvog romana, „Dobar dan tugo“, priču o  izgubljenoj mladosti i izdaji na Azurnoj obali, koja je Saganovoj brzo donela međunarodno priznanje, i prodala se u 350.000 primeraka u prve dve godine. Godinu dana kasnije, knjiga je, u engleskom prevodu, prispela na broj 1 liste bestselera Njujork Tajmsa, a Saganova je, sa 19 godina, u to vreme bila najmlađa spisateljica koja je postigla takav uspeh. Knjiga je postala tako popularna da je 1958. režiser Oto Preminger izabrao tada nepoznatu Džin Siberg za u glavnu ulogu u filmskoj adaptaciji knjige, koja je postala klasik zlatnog doba Holivuda.

Kao što je čest slučaj sa ženama koje kroz svoju umetnost kritikuju društvena pravila, knjiga Saganove je dirnula u kulturni živac, izazivajući žustre rasprave o tome da li je u redu da njena junakinja, sedamnaestogodišnja devojčica, slobodno govori o svojoj seksualnosti i da otvoreno polemiše o stvarima koje su strogo za odrasle. Naravno, indirektno se to odnosilo na godine i pol same autorke. Neki kritičari su čak nagađali da je stariji, najverovatnije muškarac pisac, pod pseudonimom, napisao tako intuitivnu i prefinjenu knjigu. Činjenica da ju je nesumnjivo napisala Saganova, bez pseudonima, bila je snažna poruka čitaocima sklonim seksističkim pretpostavkama: za razliku od drugih spisateljica pre nje, poput Luize Mej Olkot ili Šarlot Bronte, Saganova se nije ustručavala da objavi svoje delo bez sakrivanja iza muškog pseudonima.

Uskoro je nastalo još romana sa sličnim mladim, ženskim likovima, među kojima su bili „Izvestan osmeh“, „Volite li Bramsa?“ i „Čudesni oblaci“ – uz scenarije za film, kratke priče i pozorišne komade – ali ništa nije izazvalo kritičku pomamu kao njen prvenac. Tokom svoje književne karijere, Saganova se kretala u glamuroznim krugovima, a mnogi su kritikovali njen izrazito hedonistički stil života i povremeno nepažljiv odnos prema svom bogatstvu – da ne pominjemo njenu sklonost ka sportskim automobilima. Ali niko nije mogao da porekne njen urođeni talenat kojim je kroz svoja dela oslikavala emotivni pejzaž francuske mladeži tog doba, i zbog toga je dobila odgovarajuća priznanja. Uz Nagradu kritičara 1954. za „Dobar dan, tugo“, dobila je i nagradu Monako 30 godina kasnije za svoj celokupni opus. Saganova je preminula 2004. u ozbiljnim dugovima, u 69. godini života, u bolnici Onfler. Ipak, za sobom je ostavila bogato književno nasleđe koje i danas pominju stručnjaci i u njega se zaljubljuju čitaoci koji je otkrivaju po prvi put.

Saganova je uvek otvoreno govorila šta misli i izazivala je pometnju, bilo u javnosti ili na stranama svojih evokativnih i emocionalno sirovih romana. Što je možda i najvažnije, s obzirom na njenu burnu životnu priču, ona se nije kajala, naročito kada su u pitanju njeni rani književni pokušaji. Kao što je rekla za jesenje izdanje časopisa Paris Rivju 1956. godine: „Više volim 'Izvestan osmeh', jer je bila teža. Ali mi je 'Dobar dan, tugo' zabavna jer se odnosi na određeno doba u mom životu. I ne bih promenila ni reč. Šta je urađeno, urađeno je.“ Zato što je idol tinejdžerkama koje žele da pišu i objavljuju svoja dela – šta god o tome mislili javno mnjenje i prevashodno muški književni kanon – Saganova će uvek biti posebna.


Autor: Olivia Ajlmer
Izvor: anothermag.com
Prevod: Đorđe Radusin