Laguna - Bukmarker - Frankenštajn u Bagdadu - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Frankenštajn u Bagdadu

Gotovo dvesta godina nakon što je Meri Šeli odlučila da kratku priču o duhovima proširi u svoj prvi roman, čudovište iz njenog Frankenštajna upotrebljeno je kao metafora političke stvarnosti na drugom kraju sveta. Centralni motiv gotičkog klasika – večni život, tačnije njegova esencija, omogućio je pokretanje niza pitanja etičke, socijalne i političke prirode. Frankenštajn, plod nezajažljive ambicije svog tvorca, postaće sinonim kazne za svakog ko se usudi da iskorači van okvira moralno prihvatljivog.



Ahmed Sadavi, irački pisac, scenarista i autor dokumentaraca, aktuelizuje Frankenštajnovo čudovište u svom romanu o dešavanjima u Iraku da bi ukazao na razarajuće posledice američke vojne intervencije i pada Sadama Huseina 2003. godine. Frankenštajn u Bagdadu dobitnik je Međunarodne nagrade za arapsku književnost i prvi arapski roman koji koristi metaforu modernog Prometeja u kontekstu goruće problematike Bliskog istoka.

Hadi, neugledni staretinar, nalazi na ulici nos i odnosi ga u svoju šupu. Tamo, među prašnjavim komadima nameštaja i pohabanim kuhinjskim elementima, leži telo čoveka – bezimene žrtve nasilja na bagdadskim ulicama. Lice leša je unakaženo. Hadi mu pažljivo prišiva novi nos. Smatra da je time učinio leš kompletnim, da više neće biti tretiran kao đubre i da će mu biti obezbeđena dolična sahrana. Ono što će uslediti možemo okarakterisati kao geopolitičku horor-fantastiku. Baš kao što Hadi to čini sa delovima tela koje prišiva Onom čije se ime ne zna, Sadavi se ne libi da ukrštanjem žanrova i iskakanjem iz formalnih okvira tradicionalnog pripovedanja naglasi apsurdnost istorijskog trenutka u kom se nalazi Irak. Njegov Frankenštajn, obuzet pravedničkim besom, sveti se onima koji su od Bagdada napravili klanicu.

Nema nevinih koji su dokraja nevini, niti zločinaca koji su dokraja zločinci. Bila je to spoznaja koja će podriti njegovu misiju – zato što je svaki zločinac koga je ubio bio ujedno i žrtva. Udeo žrtve u nekima od njih možda je čak bio i veći od udela zločinca, pa je tako moglo biti da je slučajno sazdan od najnedužnijih delova tela zločinaca.

U Sadavijevom romanu nasilje je opšteprisutno, svi se međusobno ubijaju. Zavađene strane smatraju da se bore iz valjanog razloga, a teror koji sprovode vide kao zakonit. Dok se pitanja nevinosti i krivice beskrajno prepliću, granica između dobrog i lošeg sve je zamagljenija. Šta je po zakonu, a šta nije? Čija je verzija pravde ispravna? Glavna Sadavijeva preokupacija je da ukaže na apsurdnost ratova.

U postkolonijalnom svetu gde okolnosti postaju sve komplikovanije, naročito u kriznim područjima, iz previranja izranjaju vođe i svaki tvrdi da je zaštitnik zakona i ljudskosti, dok nasiljem izvojeva ono što smatra pravednim. Ovde uočavamo još zajedničkih premisa Sadavijevog i Frankenštajna Meri Šeli – ljudi nisu rođeni jednaki i zakon nije isti za sve, što je srž svih tenzija u konfliktnim zonama. Pored borbe sa čudovištima koja se množe, ostaje i da se suočimo sa onima koji ih stvaraju.

Autor teksta: Ivana Veselinović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
 ruski konzul srpski kandidat za oskara kreće u holivud laguna knjige „Ruski konzul“ – srpski kandidat za Oskara kreće u Holivud
04.12.2024.
Filmski centar Srbije i produkcijska kuća Vision Team organizovali su svečanost povodom odlaska srpskog kandidata za Oskara, filma „Ruski konzul“ reditelja Miroslava Lekića, u Holivud. Film, in...
više
delfi kutak je pročitao stranac u šumi poziv na preispitivanje ličnih stavova o pitanjima sa kojima se svakodnevno susrećemo laguna knjige Delfi Kutak je pročitao „Stranac u šumi“: Poziv na preispitivanje ličnih stavova o pitanjima sa kojima se svakodnevno susrećemo
04.12.2024.
„Stranac u šumi“ vladike Grigorija je zbirka priča koja se sastoji od uvodne priče Ulazak i dvanaest priča, svojevrsnih bokserskih rundi. Rasprave, to jest bokserske runde, vladika vodi sa svojim sago...
više
prikaz romana leptirica da li leptir slomljenih krila može da nauči da opet leti  laguna knjige Prikaz romana „Leptirica“: Da li „leptir slomljenih krila“ može da nauči da opet leti?
04.12.2024.
„Leptirica“ Aleksandre Veljović Ćeklić jeste psihološki roman i snažna emotivna drama u kojoj pratimo dve sestre, čije se sudbine ukrštaju posle više godina. Iako su bile iz iste porodice, jedna je bi...
više
noć knjige priča koja traje laguna knjige Noć knjige – priča koja traje
04.12.2024.
Kraj godine donosi mnogo radosti, a jedna od njih je i omiljena manifestacija svih knjigoljubaca! Noć knjige, 31. po redu, održaće se od 13. do 15. decembra 2024. godine u knjižarama Delfi i Laguninim...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.