Filip Pulman i jedna (ne)obična kućna muva

Dok su fanovi veći deo decenije provodili u iščekivanju nastavka trilogije Njegova mračna tkanja, tokom 2014. godine mogli su da prekrate vreme uz hroniku muve po imenu Džefri.

Filip Pulman, autor neverovatno popularne trilogije za adolescente iz žanra fantastike, naporno radi na željno iščekivanom nastavku ovog serijala Knjiga praha.

Pulman je 2007. godine izjavio za Gardijan da je to „velika, velika knjiga“, a očigledno je toliko velika da je, dok radi na njoj, objavio i nekoliko drugih naslova, između ostalog i Fairy Tales From The Brothers Grimm, u kojoj je svojim prepoznatljivim stilom preradio klasične bajke braće Grim. Za BBC je 2012. izjavio da mu najviše pažnje odlazi na Knjigu praha – ali to ne znači da ne traga za povremenim sporednim projektima, da malo skrene misli.

Ipak, misli mu nisu skrenule ka nekoj knjizi koja se bavi, recimo, nordijskom mitologijom ili reinterpretacijom hrišćanske mitologije kroz seriju bajki: umesto toga, te 2014. godine, proveo je nekoliko meseci na Tviteru beležeći avanture Džefrija, svoje omiljene kućne muve. I evo šta je tada izjavio.

„Otvorio sam nalog na Tviteru prošlog novembra na predlog ljudi koji su zaduženi za moj sajt. U početku sam oklevao, kao da ulazim u vodu po hladnom danu“, priseća se. „U stvari, nisam imao mnogo toga da kažem. Trenutno ne putujem nigde radi promocije knjiga i ne pojavljujem se često u medijima – provodim vreme kod kuće i pišem knjigu, što je pod (a) – dosadno i pod (b) – privatno. Ali imali smo jednu veoma prijateljski nastrojenu muvu u kuhinji, pa sam počeo da tvitujem o njenim dogodovštinama“.



Pulmanova naracija o muvinim avanturama – koju je nazvao Džefri – trajala je sve dok muva nije nestala. „Napisao sam mu čitulju, ali onda su neki ljudi počeli da pišu koliko im je žao, tako da sam ga vratio u život. I od tog trenutka nadalje“, kaže Pulman, „sve je fikcija“.



Naravno, pisanje fikcije je Pulmanova profesija, ali lako je uvideti kako tvitovanje o neprestanim avanturama Džefrija – koji susreće razne druge bube, postaje član benda, radi kao tajni agent i postaje pešadinac u Ratu na Balegi – Pulmanu pričinjava zadovoljstvo usred višegodišnjeg stvaranja nastavka njegovog najvoljenijeg dela. Na Tviteru, dok piše o Džefrijevim pustolovinama, u svoje stvaralaštvo može da ubacuje kapricioznosti i insajderske šale koje ne bi bile prikladne u romanu. Tu su pošalice na račun britanske lagane orkestarske muzike, a Pulman – čiji sin profesionalno svira violu – podsmeva se „gudačkoj sekciji simfonijskog orkestra Srebrna Ribica“.



„U ovakvom pripovedanju prija mi sažetost“, kaže on. „Obično pišem mnogo duže tekstove sa mnogo većim stepenom, uslovno rečeno, ozbiljnosti. Ovo me zabavlja“.

A jednim delom je zabavno upravo zbog samog formata Tvitera. „Pomalo mi je novo da pišem u segmentima, ali naravno, tako su pisani i objavljivani mnogi romani u devetnaestom veku“, kaže i dodaje da ovo ne smatra romanom. Međutim, ima priliku da Tviteru dopusti da mu oblikuje priču. „Neko mi je tvitovao ’Zovem se Bond, Džefri Bond’, i to je pokrenulo veliku priču koja se još nije završila“.



Zabavno je čitati autora kao što je Pulman, koga bije glas da je ozbiljan, kako na društvenoj mreži pominje špijunske romane, bit poeziju i klasičnu muziku kroz apsurdne avanture kućne muve. Međutim, ponekad prekine nit Džefrijevih dogodovština kako bi progovorio o nečemu od šireg značaja – o referendumu za nezavisnost Škotske, ili retvitovao o borbi za zaštitu britanskih biblioteka – premda je jasno da je priča o Džefriju postala važan deo Pulmanove komunikacije na Tviteru.



„Samo želim da znam šta će se sledeće desiti“, kaže Pulman. „Ovo zaista jeste kreativni predah od Knjige praha, da, neka vrsta emotivnog oduška. Ali dopada mi se Tviter kao medij i volim da pratim šta drugi ljudi rade na njemu“. Mađarskog pesnika Džordža Sirteša navodi kao jednog od omiljenih, mada nema toliko strpljenja za ljude koji samo retvituju pohvale koje dobijaju. („Nadam se da nikada neću spasti na to“.) Ipak, može da zamisli dan kada na Tviteru neće svojim pratiocima samo pričati o Džefriju.

„Pretpostavljam da ću imati o čemu da pričam kada krenem da promovišem Knjigu praha, kada izađe, ali dotad ima još vremena“, kaže on. „A ponekad me zainteresuje neko političko pitanje, kao što je predstojeći referendum u Škotskoj o njenoj nezavisnosti. Čini mi se da je to pitanje od suštinskog značaja za Englesku, a skoro niko ne govori o tome. Zato sam ostavio tvit o tome pre nekoliko dana. Možda ću uskoro napisati još nešto“.



U međuvremenu, Pulmanu je dovoljno da svoju aktivnost na Tviteru usredsredi na Džefrija – a fanovi koji željno iščekuju sledeći roman imaju jedinstvenu priliku da prate njegovu pripovedačku veštinu u realnom vremenu. U najmanju ruku, izgleda da Pulman oseća divljenje prema liku Džefrija.

„Džefrijeva lepota je u tome što je apsolutno nevin. Jedina slabost mu je sramna ljubav prema balegi, koju je pokupio tokom jednog ludog noćnog provoda napolju u prirodi. Ako to ostavimo po strani, on je neiskvaren, čist, bezgrešni ser Galahad među muvama“, kaže Pulman. „I tako dalje“.

Autor: Den Solomon
Izvor: fastcompany.com
Prevod: Borivoje Dožudić