Čitaonica Narodne biblioteke „Njegoš“ na Cetinju bila je u ponedeljak, 30. marta, premala da primi sve koji su želeli da prisustvuju prvoj crnogorskoj promociji knjige Filipa Davida „Kuća sećanja i zaborava“, Ninovog laureata.
U pozdravnoj reči direktorka biblioteke Saša Božović zahvalila je Filipu Davidu što je nakon napornog dana, radeći kao član žirija za dodelu Njegoševe nagrade, učinio čast cetinjskoj biblioteci da bude njen gost. Ona je podsetila na Davidovu biografiju, bibliografiju i nagrade koje je osvojio, ističući da je reč o čoveku čije je stvaralaštvo uzdiglo srpsku kulturu van njenih granica.
Zahvaljujući na dobrodošlici David je rekao da mu je veoma drago što je na Cetinju, te da nije slučajno što je upravo taj grad prvi van Srbije u kojem predstavlja svoju knjigu, nakon čega je više od jednog sata razgovarao sa publikom.
„Kada počnete da pišete roman u vama se mešaju mnoge emocije i nije lako objasniti kako da dođete do konačnog rezultata. Zapravo, svaki put kad sednem da pišem novu priču ili roman osećam se kao početnik. Tu nema pravila i iskustvo tu ništa ne pomaže, ali ovaj roman „Kuća sećanja i zaborava“ jeste moj najintimniji roman. I u njemu ima fantastike koja je do sada bila dominantna u onome što sam pisao, ali ovo je nešto najintimnije jer se tu govori o nečemu što je zapravo i deo moje biografije. Tu je pitanje identiteta i pitanje preživljavanja u nekim mračnim vremenima, a to je ono što je zadesilo moju porodicu i mene kao veoma malog. Moji su morali da promene identitet, da skrivaju svoje pravo ime, prezime i slično, i preživeli su zahvaljujući nekim dobrim ljudima u jednom selu ispod Fruške gore“, ispričao je David.
On je istakao da se uvek postavlja pitanje da li je zlo toliko moćno da odnese konačnu pobedu.
„Vidimo da se na raznim krajevima zemaljske kugle i dan-danas događaju užasne stvari kakav je genocid, ali isto tako vidimo da uvek neko preživi. Zlo jeste sveprisutno i svemoćno i čega god se dodirne, to gubi smisao, ali opet postoji nešto što održava svet u ravnoteži, a to su, prema jevrejskoj, kabalističkoj mitologiji, pravednici. To su zapravo oni ljudi čija imena ne znamo, anonimne osobe koje su, u nekim trenucima kada je važno, tu da pokažu da su spremni sebe da žrtvuju da bi druge spasli. Takvi su bili i ovi seljaci u tom malom selu koji su nas sačuvali iako su znali da bi uništili i sebe i svoje selo ako bi se otkrilo da smo mi jevrejska porodica. Podsetiću vas i na slučaj Srđana Aleksića koji je žrtvovao sebe da bi spasao svog druga muslimana i za koga takođe možemo reći da je neka vrsta pravednika“, kazao je David.
On je dodao da nije ni filozof, ni istoričar, ni psiholog...
„I nisam sa tih strana ni mogao ni hteo a ni umeo da osvetlim i dam neku definiciju zla. Govorio sam o ljudskim sudbinama jer mislim da se tako najbolje može govoriti o zlu“, rekao je Filip David.