Filip David, srpski književnik, esejista, dramaturg, scenarista, urednik dramskog programa televizije Beograd, dobitnik Ninove nagrade za 2014. godinu, predstavio je roman „Kuća sećanja i zaborava“ i Obrenovačkoj publici.
Promocija knjige i druženje sa autorom održano je u utorak, 24. marta u biblioteci „Vlada Aksentijević“.
„Kuća sećanja i zaborava“ je jedan od najautentičnijih romana novije srpske književnosti.
„U svom romanu zapravo pišem o sudbinama ljudi koji su morali da promene svoj identitet, morali da postanu neko drugi da bi preživeli. Tu je i priča o odbačenoj deci, roditeljima koji su voleli svoju decu iznad svega ali su morali da ih odbace da bi ih spasili“, rekao je Filip David.
Roditelji koji su vođeni u logore iz kojih nije bilo izlaza decu su ostavljali susedima ili kraj puta.
„U mom romanu je opisano kako su ih iz voza u pokretu koji je išao u logor izbacivali, dvogodišnjake, petogodišnjake, sve u nadi da će ta deca ipak imati neku šansu da prežive ako ih odbace“, istakao je Filip David.
Nakon 60 godina sastaju se u Njujorku, u jednom hotelu gde počinje priča o užasima koji su osećali kada su ih roditelji ostavljali.
„To je zapravo priča o zlu, o teškim mračnim vremenima kada se događaju stvari koje su nam u nekim normalnim vremenima neshvatljive“, rekao je Filip David.
Filip David za roman „Kuća sećanja i zaborava“ kaže da je njegova najličnija knjiga, zasnovana isključivo na istinitim događajima i sudbinama, dok za nagradu koja mu je dodeljena u januaru kaže da je priznanje jedna vrsta lutrije i da ne treba imati previše poverenja u nagrade, već da treba verovati čitaocima koji knjigu prihvataju ili odbacuju.
„’Kuća sećanja i zaborava’ zahvaljujući Ninovoj nagradi objavljena je u tiražu od 45.000 što je za naše prilike gotovo neverovatno, ali piscu je drago što se o njegovoj knjizi čuje i što se priča. Onog trenutka kada vi napišete knjigu, vi nemate mnogo veze sa knjigom, ona ima svoj sopstveni život, njoj presuđuju kritičari, čitaoci, nadograđuju, dopunjuju“, rekao je Filip David.
Ako želite da zavirite u „Kuću sećanja i zaborava“ srešćete se sa pokušajem da se obeleži granica ljudske patnje. Videćete da je pamćenje često strašnije od zaborava. „Kuća sećanja i zaborava“ je preplitanje stvarnog i nestvarnog a ujedno i najbolji roman u 2014. godini.