Filigranski izvedena karakterologija jedne nacije – predstavljen „Sabor srpskih velikana“ Petra Žebeljana

U knjižari Delfi SKC predstavljena je knjiga „Sabor srpskih velikana“, koju je priredio Petar Žebeljan, autor zbornika „Sabor junaka“.



O „Saboru srpskih velikana“, knjizi koja na popularan način predstavlja mnoge interesantne i manje poznate podatke o znamenitim ličnostima koje su stvarale u periodu od 1848. do 1918. godine, kada je građen naš nacionalni i kulturni identitet, pored autora, govorili su i Aleksandra Pavićević, antropolog i kulturolog, prof. dr Aleksandar Stevanović, filozof, i Marko Aleksić, pisac, istoričar i arheolog. Odlomke je čitao novinar Srboljub Manojlović.

Aleksandra Pavićević je predložila načine na koje se ova knjiga može čitati.

„Zajednički imenitelji svih ličnosti koje su dobile svoje mesto u ovom leksikonu jesu nesumnjivi patriotizam, idealizam i odanost ideji žrtvovanja i rada za otečestvo i, u tom smislu, stvaranje moderne srpske države. Mnogi ljudi koji su dobili mesto u ovom leksikonu su zarad patriotizma stradali, zato mi se, kada sam videla naziv ove knjige, javila asocijacija na jednu crkvu u Beogradu, koja je posvećena saboru srpskih svetitelja. Zapitala sam se zašto pravoslavna crkva nikada nije oreolom svetosti označavala pesnike, lekare, privrednike, dobrotvore nego je ostajala u domenu crkvenih ličnosti. ’Sabor srpskih velikana’ može se čitati i kao komparativna literatura. Meni je bila najzanimljivija komparacija između toga šta su po profesiji bili pripadnici srpske elite toga vremena a šta su danas. Modernu srpsku državu su gradili pesnici i lekari, umetnici, pisci, filozofi, politikolozi, ljudi školovani i na zapadu i na istoku. Danas se ljudi koji pripadaju oblasti humanističkih disciplina nalaze na marginama društvenih vrednosti. Ova knjiga se može čitati kao mapa jednog istorijskog iskustva, razvoja ideja i koncepata u različitim oblastima društvenog, kulturnog, privrednog i drugog stvaralaštva.“

Prof. dr Aleksandar Stevanović rekao je da je ova knjiga višeslojno interesantna i da nam pruža brojne odgovore.

„Ako bi trebalo da uputimo nekoga ko je potpuno nesvestan bilo čega, na primer Marsovce, kako je građen srpski identitet, mogli bismo da mu damo ovu knjigu. Zato što u 463 studije imamo minuciozno, filigranski izvedenu karakterologiju jedne nacije. Unutar toga, ne nalaze se suvi, faktografski izvedeni podaci, i zato ova knjiga nadilazi značaj svake enciklopedije. Zahvaljujući njoj, čitaoci stiču predstavu o jednom sistemu vrednosti, o karakterologiji, o mnogim važnim elementima od kojih mi i dan-danas živimo. Ovde imamo jake elemente moćnog književnog izraza. Divim se autoru, jer je za pravljenje ove knjige potrebna neverovatna erudicija, i ne samo to već i gotovo rudarsko delovanje, koje je na kraju iznedrilo objektivnu, čistu i, što je najvažnije od svega, veoma svestranu studiju o jednoj činjenici koja nam je u današnjem vremenu najpotrebnija, jer ovo nije ostatak Jugoslavije već nacionalna država Srba.“

Marko Aleksić je rekao kako ova leksikografska, enciklopedijska knjiga sintetiše naše znanje i svest o čitavoj jednoj epohi.

„U ovoj knjizi se nalaze odrednice s imenima ljudi koji su bili okupljeni oko određenog cilja, koji su delali i koji su svoj život uložili u cilj, a cilj je borba za najbolju moguću Srbiju. To su svojevrsni stubovi našeg sveta: Vuk Stefanović Karadžić, Petar Petrović Njegoš, Ilija Garašanin, knez Mihajlo Obrenović i mnogi drugi, zaista velikani. Sa druge strane, velika pažnja je posvećena i ličnostima poput Svetozara Miletića i Pupina. Ova knjiga nije samo popis ličnosti već i vrednosni sud. Svaka ljudska zajednica treba da ima sinteze ovoga tipa. Ovo je ogroman zadatak za pojedinačnog autora, koji je u vreme postmodernizma, kada imamo potrebu za upotrebljivim znanjem, odabrao pristupačnu formu. Dok sam je čitao, pitao sam se kako bismo mi sada izabrali velikane naše epohe. Mislim da ne bismo mogli da nađemo konsenzus. To govori o našem vremenu. A u vremenu koje obuhvata ova knjiga imamo, recimo, Dimitrija Tucovića, socijaldemokratu, čoveka koji je uložio svu svoju energiju da preispituje društvo, njegove suštinske, temeljne vrednosti, a opet je žrtvovao život braneći to isto društvo sa puškom u ruci u Prvom svetskom ratu. Ili Dragu Ljočić, prvu srpsku lekarku, ženu koja je bila jedna od prvih feministkinja u Srbiji, koja je i te kako probijala barijere svoje epohe i preispitivala vrednosti tadašnje Srbije, ratovala u Srpsko-turskom ratu. Ona je bila majka petoro dece, doktorirala je u Cirihu, mogla je da bira da ode odavde i to na vrhunski, elitni način, a odabrala je da ovde živi, rukovodeći se idealima. To nam je poruka kako se postaje velikan.“

Petar Žebeljan je na kraju istakao da je njegova velika želja, između ostalog, da ova knjiga dođe i do mladih čitalaca i da ih odvoji od računara i mobilnih telefona.

„U ovoj knjizi koja ima formu enciklopedije mogu se naći podaci o mnogim zanimljivim ličnostima i događajima. Enciklopedijske forme knjiga sežu u daleku prošlost. U antičkoj Grčkoj i Rimu nismo imali knjige ukoričene kao danas, već svitke. Srednji vek ima zasluga za širenje ovakve vrste knjiga jer je plamen znanja negovan u tada retkim univerzitetskim centrima, pa i manastirima. Onda se u Francuskoj u 18. veku pojavljuju enciklopedisti i objavljuju prve moderne enciklopedije. Kada je reč o našem području, nažalost ili na sreću, prva moderna enciklopedija ili sveznanje je objavljeno 1925. godine – to je petoknjižje Stanoja Stanojevića. Posle rata Prosveta je objavila dvotomnu malu enciklopediju, a kasnije i njeno dopunjeno izdanje. Istovremeno, Jugoslovenska akademija znanosti i umetnosti i Leksikografski zavod iz Zagreba objavljuju čitav niz vrlo važnih i velikih enciklopedija. Te enciklopedije su dragocena mesta gde se nalazi ukupno znanje tako da su te vrste knjiga izuzetno dragocene. Ne znam zašto se događa da već 20 godina ne postoje pokušaji da se napravi nova enciklopedija koja se tiče prostora koji čini Srbija. U Novom Sadu je Dušan Popov objavio novosadsku enciklopediju u 15 knjiga, a Matica srpska je pored rečnika objavila leksikon jugoslovenskih pisaca. ’Sabor srpskih velikana’ će pomoći da obogatite biblioteku i znanje i poznavanje ličnosti iz naše istorije.“


„Sabor srpskih velikana“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu lagunu.rs.