Laguna - Bukmarker - Džordž R. R. Martin je „digao ruke“ od predviđanja kada će završiti „Pesmu leda i vatre“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Džordž R. R. Martin je „digao ruke“ od predviđanja kada će završiti „Pesmu leda i vatre“

U zajedničkom razgovoru sa Rajanom Dž. Kondalom o „Kući zmaja“, tvorac „Igre prestola“, Džordž R. R. Martin otvorio je dušu: „Mislim da je pomalo jezivo što ljudi na internetu nagađaju šta će se desiti sa nastavcima mojih knjiga kada umrem.“

Džordž R. R. Martin se prehladio – ali i pored toga bljuje vatru. Tvorac „Igre prestola“ nije mogao da prisustvuje svečanoj premijeri nove serije „Kuća zmaja“, koja pokriva događaje koji su se odigrali pre onih iz serije „Igre prestola“, jer je dan pred premijeru utvrđeno da je pozitivan na kovid. Međutim, dan nakon premijere osećao se dovoljno dobro da učestvuje u intervjuu zajedno sa Rajanom Dž. Kondalom – koga je lično odabrao za koautora nove TV serije, čija se radnja odvija otprilike dva veka pre brutalnih događaja koje su gledaoci imali priliku da vide u HBO-ovoj hit seriji koja se prikazivala od 2011. do 2019. godine.

Kao što se i moglo očekivati, pisca su pomalo naljutiti obožavaoci koji su iskoristili njegovu bolest da bi vodili javne polemike oko toga šta bi moglo da se desi sa njegovim čuvenim nedovršenim knjigama iz serijala Pesma leda i vatre. „Iako mi je mrska i sama pomisao na pandemiju, dve godine prinudne izolacije omogućile su mi da pišem mnogo više nego inače, jer sam mnogo manje putovao i javno nastupao“, rekao je ovaj sedamdesettrogodišnjak. „Napredujem, ali sam digao ruke od predviđanja kada će biti gotovo. Svaki put kada sam dao neki okvirni termin, pa ga probio, svi su se ljutili na mene, tako da je to izgubilo svaki smisao. Biće gotovo kada bude gotovo. Na svu sreću neću umreti od kovida, pa nećemo morati da se bavimo tim problemom. Pomalo je jezivo što ljudi na internetu nagađaju šta će se desiti sa nastavcima mojih knjiga kada umrem. Ne volim da spekulišem o tome. Nećete me se skoro ratosiljati.“

Nova serija, koja se emituje od 21. avgusta, nastala je na osnovu njegove knjige „Vatra i krv“ iz 2018. godine i prikazuje samo jedan segment iz prošlosti porodice Targarjen, iz vremena kada zmajevi nisu predstavljali retkost. Nemilosrdna porodica je koristila zmajeve u Vesterosu kao oružje nezamislive moći, ali su ova stvorenja bila i svakodnevni prizor. Kada članovi klana međusobno zarate, u sukobu koji je poznat pod nazivom „Ples zmajeva“, oni koji se bore za prevlast na kraju uništavaju ove zveri – ali i jedni druge – tako da će narednih generacija zmajevi biti na rubu istrebljenja.

Prva epizoda „Kuće zmaja“, pored uvoda u celu ovu priču, sadrži i nove detalje o proročanstvu koje može u velikoj meri da implicira ono šta autor još želi da saznamo u sagi Pesma leda i vatre. Ovo je Martinova šansa da iskaže svoje stanovište o kanonu, nakon što su scenaristi originalne HBO TV serije preuzeli pisanje scenarija. (Iako su vodili računa da se održi kontinuitet sa prethodnom serijom, u „Kući zmaja“ je promenjen Gvozdeni presto, tako da više liči na onaj koji je Martin opisao u svojim knjigama.) Martin i Kondal o svemu tome raspravljaju u razgovoru koji sledi, a osim toga pokušavaju i da opravdaju najuznemirujuću scenu u prvoj epizodi, koja neće biti prijatna za one koji su gadljivi.

Džordž, kako si? Svi su zabrinuti za tebe.

Martin: „Pozitivan“ sam. Ali i pored toga što sam pozitivan, osećam se sasvim dobro. Imam neke simptome. Nos mi pomalo curka i mnogo spavam, ali osim toga, ne osećam se ništa gore nego kao kada sam prehlađen. Osim toga što sam u karantinu i što sam malo poludeo zbog toga, dobro sam.

Rajane, kako je došlo do toga da ti i Džordž zajedno radite na „Kući zmaja“?

Kondal: Džordž me je uključio u ovaj projekat pre skoro četiri godine. U septembru 2018. godine su me pozvali. Posle toga, usred celog projekta, desila se ova situacija sa pandemijom koja kao da je naterala vreme da se vrati unatrag. Prosto je bizarno, na neki način, što smo na ovome dugo radili usred nekog vakuuma, u Votfordu u Engleskoj, a sada imamo bioskop koji je prepun ljudi koji gledaju gotov materijal. Bilo je trenutaka kada sam pomislio da serija nikada neće biti završena.

Šta je izazvalo burne reakcije na premijeri?

Kondal: Mnogi su komentarisali rođenje princa Belona.

[Napomena: Slede manji spojleri] Ovo je čuveni „naslednik na jedan dan“, koji je umro po rođenju, zbog čega je došlo do krize među Targarjenovima povodom pretendovanja na presto.

Martin: Ta scena je… ne biste možda koristili reč „prijatna“ za takvu scenu, ali je neverovatno moćna. Visceralna je, isčupaće vam srce i baciti ga na pod. Ostavlja onakav utisak kakav je ostavila scena Crvenog venčanja. To je predivno snimljena scena koja prikazuje nešto užasno.

Glavni likovi u seriji su peti kralj Vesterosa, Viseris I (Pedi Konsidajn) i njegova ćerka, princeza Renira Targarjen (Mili Alkok), koja bi bez sumnje nasledila tron samo da je muškarac. Oni znaju nešto što je pokrenulo mnoge diskusije. Možete li to malo da nam pojasnite?

Kondal: Fanove „Igre prestola“ veoma je zainteresovala i zaintrigirala tajna koju je Viseris podelio sa Renirom, koja povezuje Egona [prvog kralja u porodici i prvobitnog osvajača Vesterosa] sa proročanstvima koja znamo o Dugoj noći i Tuđinima [to jest Belim hodačima] i Noćnom kralju koji dolazi sa severa – i što je možda dinastija Targarjen svega bila svesna mnogo pre nego što mislimo da jeste.

U pitanju su ona proročanstva koja su poslužila kao vrhunac zapleta u originalnoj seriji. Ova serija sugeriše ne samo da su Targarjeni znali za njih pre dvesta godina nego da se znalo za njih još sto godina pre toga.

Kondal: Mislim da ih je to vrlo zaintrigiralo. Mnogi su rekli da sam počinio jeres prema Pesmi leda i vatre, ali sam im rekao: „To je Džordž smislio.“ Onda su se smirili.

Zbog čega su značajna ova proročanstava, Džordž? Možda mi je promaklo – da li je to nešto što se nalazi u nekoj tvojoj knjizi ili su to izmislili scenaristi serije?

Martin: Spominju se tu i tamo – dovode se, na primer, u vezu sa princom Regarom [Denerisinim bratom, koga je u „Igri prestola“ glumio Vilf Skolding]. To je sada već opšte poznata stvar. U pričama o Danku i Jajetu [o budućem kralju, „Jajetu“, to jest Egonu V], pojavljuje se jedan od braće Jajeta koji ima proročanske snove, sa kojima, naravno, ne može da se nosi. Odao se piću jer se uplašio tih snova. Ako se vratite sve do Deneris, postavlja se pitanje zašto je ona otišla. Videla je kako nadolazi Propast Valirije. Sve je to povezano, ali me još čekaju dve knjige do kraja tako da i dalje nisam sve detaljno objasnio.

[Napomena: Propast Valirije je bila kataklizma slična propasti Atlantide koja je razorila stari svet otprilike sto godina pre Egona I, prvog kralja Vesterosa. Martin je ranije napisao da su „Targarjeni jedina porodica zmajskih gospodara koja je preživela Propast Valirije“. To što su unapred znali neke stvari koje će se dogoditi bilo je od velikog značaja za sticanje njihove moći.]

Da li ova serija, između ostalog, implicira da bi Targarjeni možda bili bolje pripremljeni za proročanstvo sudnjeg dana da nisu bili desetkovani i lišeni svojih moćnih zveri tokom međusobnog sukoba, poznatog kao Ples zmajeva?

Martin: Ne želim previše da odajem, jer će se nešto od toga razjasniti u narednim knjigama, ali ova radnja se dešava dvesta godina pre događaja iz „Igre prestola“. U tom proročanstvu se nije nalazio tačan datum. U tome je problem. Svi Targarjeni koji su znali za to su pomislili: Ovo će se dogoditi dok sam još živ i moram biti spreman! Ili: To će zadesiti mog sina. Niko nije rekao, ni znao, da će se to dogoditi za dvesta godina. Da se Ples zmajeva nije odigrao, šta bi se dogodilo sledećoj generaciji? Šta bi se desilo generaciji nakon nje? Mnogo toga još mora da se razradi.

Kada smo već kod nagoveštaja onoga što će se dogoditi, proteklih godina smo često gledali Gvozdeni presto na ekranu. U „Kući zmaja“ postoje dodaci u vidu nazubljenih mačeva koji se izviru svuda oko njega. Kada sam to video, pomislio sam da će u nekom trenutku oni biti uklonjeni. Ali pitam se ko će biti nabijen na njih pre nego što se to desi.

Kondal: Pa, moraćemo da sačekamo i vidimo.

Martin: Da, to je nešto potpuno novo. Davno sam rekao da Gvozdeni presto u „Igri prestola“, iako je postao ikona i simbol vladavine, uopšte ne liči na Gvozdeni presto koji sam opisao u knjigama. Bilo je desetak različitih ilustracija urađenih na osnovu opisa iz knjiga, od kojih je najbolja ona koju je napravio Mark Simoneti, umetnik sa kojim sam blisko sarađivao. On je napravio zaista sjajnu ilustraciju. Znam da su Rajan i njegov tim hteli da naprave nešto slično tome, ali nisu mogli jer je Simonetijev tron visok četiri i po metara i bio bi potreban kran za snimanje kralja koji sedi na njemu. Možda bi o tome trebalo razgovarati sa njima, a ne sa mnom. Smislili su nešto što liči na njegov tron, ali ne u potpunosti.

Kondal: Počeli smo da se bavimo ovom serijom znajući da je ovo vreme velike dekadencije. Smatramo da je ovo vrhunac vladavine Targarjena, pa smo zaista želeli da prenesemo ideju bogatstva i prosperiteta i činjenicu da je postojalo šest godina mira. Targarjeni su uistinu umeli da stvore mnogo toga lepog: mirnodopsko vreme, kipove i umetnost, puteve i fontane.

Originalna „Igra prestola“ deluje skromnije... a to je delom zbog toga što su tada imali petinu resursa koje mi sada imamo. Međutim, zahvaljujući velikom uspehu koji je postignut, dobili smo velike resurse bukvalno na tacni. Iskoristili smo to tako da carstvo koje je prikazano u prethodnoj seriji deluje kao bleda senka carstva prikazanog u ovoj, jer je velika dinastija uništena, Targarjeni su nestali. Na njihovo mesto je došao Robert Barateon, kome progresivne ideje nisu jača strana, niti je spreman da ulaže novac kako bi njegovo kraljevstvo napredovalo.

Martin: Nije baš zabavan lik.

Kondal: [Smeje se] Ali se zato odlično zabavljao. Jedan od načina na koji smo želeli da prikažemo promene jeste putem Gvozdenog prestola. Mislim da su autori serije „Igra prestola“ Dejvid Beniof i D. B. Vajs od prestola stvorili ikonu. Čak i kada se vidi silueta tog oblika, svi znaju šta je to. Poput svetlosnog mača iz „Ratova zvezda“. Želeli smo da odamo poštovanje onome šta su oni postigli, ali i da ispričamo priču o jednom dekadentnijem vremenu i prikažemo kako je prošlo dvesta godina. Ako pažljivo pogledate, videćete da je originalni tron i dalje tamo. Prosto je dorađen i dopunjen, čime sugerišemo da se tokom istorije neke stvari menjaju.

Da se ​​vratim na ono što je Džordž rekao o razlici između ilustracija u knjigama i produkcije... Želeli smo da napravimo nešto zaista veliko, a po tome je uostalom Simonetijeva ilustracija poznata. Produkcija je uočila moguć problem pri snimanju scena sa kraljem, jer bi onaj koji ga glumi bio postavljen veoma visoko, a svi ostali bi bili dole. Kamera bi uvek morala da bude uperena gore ka njemu ili da snima preko njegovog ramena ​​ljude koji su dole. Svi bi morali da viču. Ne bismo imali nikakvu interakciju. Želeli smo da prikažemo veličanstvenost, dekadenciju, ali na način koji je izvodljiv i nismo želeli da naši snimatelji zbog nas čupaju kosu s glave.

Osim što je to vreme dekadencije i prividnog mira, to je i era zmajeva. U jednoj početnoj sceni Renira leti na svom zmaju iznad Kraljeve luke, a tu je i snimak ljudi koji hodaju ulicom ispod nje. Niko od njih nije ni pogledao gore. Zmajevi su toliko česti da niko ne obraća pažnju na njih. Zašto je bilo toliko bitno da se to prikaže?

Kondal: To je jedna od mojih omiljenih scena na početku epizode. I moram da te ispravim: jedan momak je podigao pogled!

Zaista?

Kondal: Veoma suptilno. Nalazi se na samoj ivici kadra, i ideja je bila da prikažemo kako su zmajevi deo svakodnevnog života, ali da su oni ipak i dalje zmajevi.

Mora da je tek stigao u grad.

Kondal: Upravo tako. Došao je u posetu. Stigao je preko Uskog mora.

Martin: U Kraljevoj luci zmajevi su skoro svakodnevna pojava. A isto važi i za Zmajkamen, gde prolaze mnogi zmajevi, i Plavikraj, ali ne i za okolne zemlje. Da je scena bila smeštena u Lanisgrad i u njoj zmaj koji leti iznad Livačke stene, ili, kao što će se to desiti u narednim sezonama, da vidimo zmajeve na severu u Zimovrelu, to bi izazvalo veliku reakciju. Oni obično ne odlaze na sever. To je onda prava senzacija.

Kondal: Na to smo morali da obratimo pažnju prilikom izgradnje celog ovog sveta, jer su zmajevi nešto zaista specifično za Kraljevu luku. Život u Kraljevoj luci može da se uporedi sa životom u blizini neke vojne baze. Ako prolazite pored San Dijega, videćete mnogo bizarnih letelica kako vam lete iznad glave, tako da svi oni koji nisu odatle kažu: „To je Osprey (letelica koja je kombinacija aviona i helikoptera)! Kako je to fantastično!“ Dok drugi samo kažu: „Da, to se dešava svakog dana.“ I upravo smo to želeli da postignemo.

Naravno, ima tu još svega i svačega. Migel Sapočnik, koji je režirao ovu epizodu, režirao je i epizodu „Zvona“, u kojoj smo poslednji put videli zmaja kako leti iznad ulica u Kraljevoj luci. Siromašni trgovci i prodavci koji su živeli u toj ulici nisu baš dobro prošli tada.

Ponovo sam pročitao relevantne delove knjige „Vatra i krv“ i primetio da je smrt bebe, „naslednika na jedan dan“, mnogo nasilnije prikazana u seriji nego u knjizi. Zašto je ta scena bila toliko važna?

Kondal:
Ovo je Viserisova priča. On u početku veruje da će dobiti sina, nakon godina i godina pokušavanja, mrtvorođene dece i celog pakla kroz koji je njegova žena, kraljica Ema, prošla kao majka. I konačno deluje kao da je bio u pravu. On je samouveren i siguran da će sve biti u redu. Međutim, i majka i sin umiru na porođaju. Odjednom se sve menja i ide dođavola.

Martin: Postoji mnogo mogućnosti za priču da se proširi. Postoji mnogo takvih mesta u seriji. Rajan i njegov tim pisaca su do sada sjajno radili na tome i pazili da ne dođe do kontradiktornosti sa knjigom. Može se dodati mnogo toga. Mogu se dodati scene. Mogu se čak dodati i neki likovi. Ali ne smete da uradite ništa što bi uticalo na strukturu – ili ćete u suprotnom imati problem kada dođete do treće ili četvrte knjige.

Autor: Entoni Brezniken
Izvor: vanityfair.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Foto: DepositPhotos


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
uz banca intesa mastercard kreditne kartice popust 25  laguna knjige Uz Banca Intesa MASTERCARD kreditne kartice popust 25%
20.11.2024.
Odlična vest za sve ljubitelje dobrih knjiga i društvenih igara je da Banca Intesa i Izdavačka kuća Laguna nastavljaju sa uspešnom saradnjom i omogućavaju specijalne popuste.   Do 30. novem...
više
black friday od 29 novembra do 1 decembra 2024 u delfi knjižarama i na sajtovima laguna rs, delfi rs i dicearena rs laguna knjige Black Friday od 29. novembra do 1. decembra 2024 u Delfi knjižarama i na sajtovima laguna.rs, delfi.rs i dicearena.rs
20.11.2024.
Četvrti petak u novembru se od sredine 20. veka naziva crnim, jer od tog dana počinje sezona praznične kupovine i sniženih cena. Ovaj datum iz godine u godinu poprima sve veće razmere i proglašava se ...
više
uspešno predstavljanje lagune na interliberu  laguna knjige Uspešno predstavljanje Lagune na „Interliberu“
20.11.2024.
Na nedavno završenom Međunarodnom sajmu knjiga „Interliber“ u Zagrebu, Laguna je predstavila svoja izdanja čitalačkoj publici u Hrvatskoj na štandovima „Hoću knjigu“ i „Knjižare Zuzi“. Tokom sajams...
više
promocija romana sedef magla dragoljuba stojkovića laguna knjige Promocija romana „Sedef-magla“ Dragoljuba Stojkovića
20.11.2024.
Roman Draguljuba Stojkovića „Sedef-magla“ predstavljen je 19. novembra u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, gde su, pored autora, govorili i reditelj Milorad Milinković i urednica Dubravka Drago...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.