Džon Polidori: Nastanak vampira i bajronovskog heroja

Godine 2018. obeležilo se 200 godina od objavljivanja „Frankenštajna“ Meri Šeli (1818). Povest o nastanku ovog romana gotska je priča sama po sebi.

Većini je poznato sledeće: mlada Meri Vulstonkraft Godvin i njen verenik Persi Biš Šeli putuju u Vilu Diodati na obali Ženevskog jezera, gde su boravili Lord Bajron i njegov lekar dr Džon Polidori, pošto su bili primorani da napuste Englesku zbog glasina da je Bajron imao aferu sa svojom polusestrom Avgustom Li.
 
U njihovoj pratnji bila je i Merina polusestra Kler Klermont, koja se, otkrivši da je trudna sa Bajronom, ponadala da će zapečatiti njegovu ljubav.
 
Na odredište su pristigli u julu 1816. godine, koja je bila poznata i kao godina bez leta, jer je bila oličenje ideje „mračne i olujne noći“.
 
Naime, erupcija planine Tambora u holandskoj Istočnoj Indiji tokom 1815. godine ubrzala je dolazak vulkanske zime u većem delu zapadne Evrope, što je dovelo do propadanja useva i velike gladi. Ova sumorna atmosfera i neoubičajeno loše vreme zadesilo je i naših pet putnika koji su postali zatočenici vile.
 
Da bi prekratili vreme, družina je čitala gotske romane i nedavno objavljenu pesmu „Kristabel“ (1816) Samjuela Tejlora Kolridža. Istoimena junakinja pesme spasava lepu, ali tajanstvenu ženu po imenu Džeraldina. U jednom trenutku Džeraldinina nedra su opisana kao „prizor o kojem se sanja, a ne govori“.
 
Dok je Bajron recitovao ovaj stih, Šeli je vrišteći otrčao iz sobe; objasnio je da je gledajući svoju buduću suprugu imao halucinaciju žene sa očima mesto bradavica (Postoji velika verovatnoća da je društvance bilo opijeno još nečim osim dobre književnosti).
 
Ovo mračno, kreativno okruženje dovelo je do poznatog Merinog košmara koji je postao osnova za roman „Frankenštajn“. Međutim, ne želim da govorim o „Frankenštajnu“, već da se usredsredim na još jedan važan, ali zanemaren roman koji je takođe rođen u tom tmurnom i turbulentnom periodu – Polidorijev „Vampir“ (1819).
 

 
Džon Polidori, prvi engleski pisac o vampirima
 
Polidorijevo delo se smatra prvim engleskim romanom o vampirima, a njegov čudesni nastanak je i sam po sebi vampirski. Do trenutka kada je „Vampir“ objavljen u magazinu Nju mantli, Bajron i Polidori su se burno razišli zbog Bajronove kritike spisateljske veštine svog lekara.
 
Polidorijev roman pokazao se kao najbolja moguća književna osveta. Antijunak romana je Lord Rutven, zavodljiv, šarmantan i zao do srži. Ime junaka Lorda Rutvena omaž je samom Bajronu.
 
De Rutven je bio nadimak koji je Bajronu dala njegova bivša ljubavnica ledi Karolina Lemb, koja je u svom gotskom romanu „Glenarvon“ (1816) opisala čuvenog pesnika kao „ludog, lošeg i kog je opasno poznavati“, opis koji savršeno pristaje liku Lorda Rutvena.
 
Rutven, naizgled, odbija pažnju mladih žena iz londonskog visokog društva, ali nakon što otputuje u kontinentalni deo Evrope s naivnim junakom priče – Obrijem, postaje jasno da je situacija upravo suprotna.
 
Umesto toga, otkriveno je da su „sve žene koje je tražio odbacile čak i masku i nisu se snebivale da pred očima javnosti u potpunosti otkriju svu izopačenost svojih poroka“.
 
Da stvari budu gore, one najlepše i najnevinije bivaju ubijene, dok se on naslađuje njihovom krvlju. Očigledno je da Polidori u svom prikazu vampira parodira Bajronov odnos i ponašanje prema ženama.
 
Umesto seljačkog porekla kao vampiri iz narodnih priča, Rutven je gospodskog porekla, kome novac i uticaj omogućavaju pristup unutrašnjim krugovima londonskog društva. Novac mu isto tako omogućuje da nestane, bez suočavanja sa posledicama svog ponašanja – što je Polidori možda verovao da je slučaj i sa Bajronom.
 
Zbunjuje da je „Vampir“ prvobitno bio pripisan Bajronu, nakon što je objavljen sa sugestivnim, anonimnim Polidorijevim pismom. Bajron je to odlučno opovrgao, iako je kasnije te godine objavio sopstveni vampirski tekst „Fragment romana“.
 
Osim dužeg narativa, „Fragment romana“ pripoveda o mladiću koji, nalik Polidorijevom Obriju, putuje u Grčku sa uticajnim, starijim gospodinom Avgustusom Darvelom.
 
Tokom putovanja Darvel naizgled umire i biva sahranjen, kasnije iznudivši zakletvu od svog mladog prijatelja da po povratku u Englesku neće otkriti da je (Darvel ) mrtav.
 
Nakon povratka u London junak priče shvata da je Darvel živ, da je vampir i da se ustremio na sestru našeg heroja. Bajron se za ovu priču odlučio tokom leta 1816. godine, a ostatak onoga što je planirao da napiše izložio je okupljenoj grupi, pruživši Polidoriju inspiraciju da napiše „Vampira“.
 
Tako je Polidori izokrenuo narativ protiv svog bivšeg poslodavca, kako bi vampirski živeo na Bajronovom ugledu. Uprkos suštinskom plagijatu u nastanku prvog engleskog romana o vampirima, njegovo kompleksno poreklo izazvalo je tektonsku promenu u predstavi vampira.
 
Umesto grotesknog, reanimiranog leša, vampir je usklađen sa bajronovskim junakom: mračnim, zavodljivim bićem po modelu Miltonovog satane iz „Izgubljenog raja“ (1667).
 
Iako nije romantična, kao kod novijih inkarnacija vampira, opsesivna želja Bajronovog junaka je destruktivna i predmet njegove naklonosti nije u stanju da se odupre neodoljivoj vampirskoj privlačnosti.
 
Ovaj novi soj vampira izaziva dvostruku reakciju želje i odvratnosti, ili možda želje toliko jake i neprirodne da izaziva mučninu.
 
Time se stvara istinski gotsko biće, ono koje navodi čitaoca da preispita prirodu zla i njegov odnos prema iskušenju.
 
Autor: Kaja Frenk
Izvor: spookyisles.com
Prevod: Aleksandra Mišić