U starom Egiptu smrt nije bila milosrdan način za okončanje nečijih problema. Zagrobni život je takođe bio pun opasnosti, a mrtvi su morali da se bore sa duhovnim preprekama, kako bi stigli do Duata, slavnog carstva Ozirisa, boga smrti.
Postojale su dve staze koje su vodile do carstva: jedna kopnena, a druga morska. Oba puta su bila komplikovana, pa je za njih morao da postoji vodič, prikladno nazvan „Knjiga dva puta“. Ova zamršena mapa drevnog egipatskog podzemlja možda je prva ilustrovana „knjiga“ u istoriji. Arheolozi su sada otkrili primerak star 4.000 godina – verovatno najstariju verziju ikada pronađenu, kako je za Njujork tajms izjavio Franc Lidz.
„Stari Egipćani bili su opsednuti svakim oblikom života“, kaže Rita Lukareli, kustoskinja na kalifornijskom univerzitetu Berkliju, u intervjuu sa Francom Lidzom. „Smrt je za njih predstavljala novi život.“
Najnoviji (tehnički najstariji) primerak „Knjige dva puta“ jedan je od dvadesetak dosad pronađenih. Ovaj primerak je četrdesetak godina stariji od najstarijeg primerka koji je pronađen pre njega. Tekst je pronađen za vreme iskopavanja grobova u egipatskom selu Der al-Barša, u kovčegu koji pljačkaši grobova i arheolozi do sada nisu pronašli.
Za razliku od savremenih, uvezanih knjiga, ovaj drevni tekst nije bio uvezan. Delovi tekstova bili su napisani na unutrašnjosti samog sarkofaga, na dve trule ploče od kedrovine na kojima su bile urezane slike i hijeroglifi. Jasno se vidi da su na tim drvenim pločama urezani delovi iz „Knjige dva puta“, a drugi artefakti u grobu datiraju iz vremena vladavine faraona Mentuhotepa Drugog, koji je vladao do 2010. godine pre nove ere.
„Tekstovi u sanduku bili su lako pristupačni preminuloj osobi i njihov zadatak je bio da im daju savete i uputstva kako da bezbedno stignu u svet bogova“, kako kaže Harko Vilems, autor studije i egiptolog sa Univerziteta u Levenu, u Belgiji. U ovom sarkofagu je bila zakopana žena po imenu Ank, ali su uputstva za prelazak u zagrobni svet pisana u muškom rodu.
U drevnom Egiptu ponovno rođenje najviše je bilo povezano sa muškim bogovima; žene koje su umrle morale su da prihvate zamenicu „on“ kako bi više ličile na samog Ozirisa.
Ali se u ovoj „Knjizi dva puta“ može videti da je tekst donekle personalizovan. Kako piše u tekstu, možda se njen život prerano završio, a možda se kasnije suočila sa demonima, duhovima i ovozemaljskim nedaćama poput vatre. Jedina zaštita od ovih bolesti bile su čini koje je sama Ank bacila. Srećom, u tekstu iz sanduka nalaze se detalji o ovim bajanjima.
Mape ovih knjiga išarane su linijama i zloslutnim figurama, a te simbole je jako teško interpretirati u savremenom životu. Neki istraživači smatraju da slike prikazuju scene iz života, a ne smrti, evocirajući rituale kojima se bogovi ili ljudi vraćaju iz mrtvih. Bilo kako bilo, tekstovi predstavljaju ponovno rođenje, na ovom ili onom drugom svetu.
Autor: Ketrin Dž. Vu
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Lidija Janjić