Ovo je tip knjige kakvoj sam oduvek zavidela na stilu koji sama nisam uspevala da stvorim. Takav talenat jednostavno imate ili nemate, a
Sju Kofman ga definitivno ima. Najbolji opis koji bih mogla da dam je „kontrolisan tok svesti“.
Ova priča objavljena 1967. godine govori o domaćici koja se opire oštrici iscrpljujuće anksioznosti dok prolazi kroz izazove svakodnevnog života, ali zaplet nije toliko uzak da bi se mogao jednostavno opisati. Detalji koji oslikavaju vreme odvijanja romana su sjajni, ali istovremeno izuzetno cenim bezvremenost pripovedačice, Betine Bolzer, dok manevriše kroz svakodnevicu i održava glavu iznad vode. Sju Kofman iznosi ciničan pogled na brakove u drugoj polovini 20. veka napisan iz perspektive Betine Bolzer, pametne domaćice iz više srednje klase na Menhetnu koja živi sa dve ćerke, psom, služavkom i suprugom – šmrcavim, kontrolišućim Džonatanom koji nepopravljivo želi da se uspinje na društvenoj lestvici.
Fascinirana sam pričom o tome da je postala domaćica iako je živela relativno slobodan život kao devojka, a njena porodica je udaju smatrala nekom vrstom „leka“.
Ova knjiga ima priču o kojoj ćete dugo razmišljati, a pretočena je i u film nominovan za Oskara 1971. godine. Nažalost, film se danas teško pronalazi, ali preporučujem ga od srca. Film, a posebno roman, od mene dobijaju maksimalnih pet zvezdica.
Izvor: Goodreads
Prevod: Dragan Matković