Na srpskoj književnoj sceni pojavio se pre 11 godina novi književnik
Đorđe Bajić (1975) sa romanom „Ostrvo prokletih“ u izdanju Paladina i odmah su se pojavili prikazi i to – ne samo u srpskoj već i u hrvatskoj štampi.
Aprila ove godine pojavio se njegov peti roman „
Smrt u ružičastom“ – prvi u izdanju Lagune. U tiražu od 2.500 primeraka, što je najbolji pokazatelj da ovaj vodeći srpski izdavač veruje da će Bajić ući među omiljene domaće pisce žanrovskih romana, pre svega detektivskih kojih, inače, ima relativno malo među našim književnicima.
Rođeni Beograđanin, Bajić se već afirmisao kao filmski i književni kritičar koji je magistrirao teoriju umetnosti i medija.
Piše za mnoge časopise, ali se tek 2010. usudio se da se upusti u pisanje romana.
Nakon „Ostrva prokletih“, „Žute kabanice“, „Jednog đubreta manje“ i romana u nastavcima „Crveni sneg“ – Bajić se po treći put vratio svom omiljenom glavnom junaku, višem inspektoru beogradske policije Nikoli Limanu.
Liman se ovoga puta našao pred misterioznim ubistvom plavokose lepotice sa Dedinja Ivane Ružić, bivše žene ozloglašenog tajkuna Vida Koraća.
Povodom najnovije Bajićeve knjige moram priznati da sam bila iznenađena u kojoj meri je autor zreo pisac koji je iskreni poklonik detektivskog žanra i dobro ga poznaje.
To je, poverio se ovaj književnik, zasluga njegove tetke Cace koja mu je davala da čita klasike krimi-žanra i vodila ga da gleda filmske trilere pa je istovremeno zavoleo žanr u pisanoj i ekranizovanoj formi.
Vrstan prevodilac, pisac i urednik
Goran Skrobonja je povodm štampanja najboljeg (za sada) Bajićevog romana konstatovao da „Skandinavci imaju Nesbea. Kada je o trilerima reč mi imamo Bajića“.
Znači, Skrobonja je u ovom trileru prepoznao dodirne tačke između skandinavskih i ovog srpskog trilera.
Mirjana Đurđević autorka većeg broja veoma zabavnih romana o našoj svakodnevici, u kojima ima često i elemenata trillera, napisla je za Bajićevo delo da njegov autor „biva prinuđen da tokom istrage svog inspektora Nikolu Limana prinudi da zgazi i na svet tabloidne štampe i sprege politike sa kriminalom. Stoga Bajićev roman, tako bolno smešten sada i ovde, možete s jednakim uzbuđenjem čitati i kao odličan tvrdi krimić i kao stvarnosnu prozu. Jedno je sigurno: kraj ćete sklopiti veoma zadovoljni“.
U jednom intervjuu, Đorđe Bajić naziva svoj roman „trilerom na srpski način i to sa radnjom koja se odvija sada a glavni junak ima podosta mana, jer osim što voli da pije, povremeno prevari ženu, ali srce mu je na pravom mestu, ne trpi nepravdu i učiniće sve da istinu istera na čistac.
U ʼSmrti u ružičastomʼ se ogledaju savremeni Beograd i naše naravi, ali je sve to dato kroz zdrav, pouzdan žanrovski triler“, zaključio je autor.
„Roman govori o nama i našem savremenom društvu i verujem da svaki čitalac u većoj ili manjoj meri prepoznaje našu stvarnost“, istakao je Bajić.
Za samo dva tri meseca dosta ljubitelja trilera je već pročitalo „Smrt u ružičastom“ i to se vidi po komentarima na internetu koji su uglavnom afirmativni.
Jedna čitateljka je zabeležila da „knjiga ima sve što treba: misteriju pre svega a autor vodi čitaoca iz zapleta u zaplet. Na kraju časti čitaoca raspletom koji ostaje u pamćenju. Ništa ja tu ne bih dirala.“
Autor: Vera Kondev
Izvor: fakti.org