Dizgram, autor knjige „Sebi duguješ sve“: Jednostavnost je važna

Dizgram, pisac knjige „Sebi duguješ sve“, građanin sveta koji voli ljude, more i obične trenutke, stekao je bogato životno iskustvo obišavši 75 zemalja, a neka od njih podelio je sa magazinom Lepa&Srećna.



Kakav je osećaj večno biti zaljubljen u svet, ljude, more, zalaske sunca...?

Sreća je stvoriti mir u sebi i mir oko sebe. A to je nekako najlakše kada pronađeš i inspiraciju i uživanje i ljubav upravo u moru, u sjajnim ljudima, zalascima sunca; u vetru na koži, koji sve negativno iz tebe izduva, pročisti i ti osetiš da živiš.

Da li je Vaše bogato iskustvo s ljudima povezano s Vašim radom na sebi?

Ljudi su uglavnom dobri. Nažalost, više se čuju oni drugi, više galame i ističu se, pa nam se čini da ih je više. Ali nije. Toliko je divnih ljudi, divnih mesta i sudbina. Naučio sam da cenim ono što imam. Naučio sam da je dom utočište. Da smo prolazni, ali važni.

Po čemu pamtite vreme kada ste radili kao novinar i RTV voditelj i šta milsite o toj profesiji, koje su njene prednosti a koje mane i izazovi?

Nekako mi je to bilo kao u „prošlom životu“. Možda ja ne bih ni bio ja da nisam to pokušao rano u životu. Naučio sam da se postavim prema ljudima koje ne znam, ali sam, nažalost, naučio i da je mnogo neznanja, mnogo ega i interesa u svemu „što nas vodi“. Ne nedostaje mi taj period i sada posebno osećam poštovanje za one sjajne novinare, koji istinski rade svoj posao, koji šire istinu, ljubav i osmeh. Mnogo toga sam radio u životu i uvek je to bilo s ljudima, jer me ljudi i zanimaju i inspirišu. Kažu da mudar čovek uči iz tuđih grešaka. Mnogo sam tako naučio, ali imam u sebi i tu dozu radoznalosti, tako da tražim informaciju o svemu što me zaista zanima. Upravo to je onaj deo starog mene, novinar, kada proverim razne uglove i izvore informacija da bih došao do suštine. Radio sam i s ljudima koji su uspešni u mnogo čemu, a i s onima koji to nisu i koji se bore s raznim mentalnim problemima. Sve je to i te kako uticalo na moj rad na sebi i na moje rezultate – da pohvalim i podržim, da se smejem i s drugima to podelim, da cenim i trenutak i život, i prihvatim i one loše trenutke, jer znam da ce proći.

U svojim delima podsećate čitaoce na strast i ljubav, osećanja koja su nekako iščupana iz naših srca. Kako ih možemo vratiti na mesto gde pripadaju?

Mnogo se fokusiramo na svet oko nas, na tuđe probleme. Mnogo utiču i mediji i poznate ličnosti na nas. Potrebno je jednostavno to okrenuti i vratiti fokus na sebe. Pokušati da budemo najbolja verzija sebe. Kada nađeš balans sa samim sobom, uživaš u svom drustvu. Stvoriš te neke vrednosti za koje želiš da ih i drugi imaju, pa je tada mnogo lakše privući upravo takve i ljude i takvu energiju. To možda zvuči izlizano, ali ipak je veoma važno. Naučiti voleti, prihvatiti sebe i biti sebi numero uno.

Kako je Vama pošlo za rukom da se izborite protiv takvog sveta i ne prepustite mu se?

Bežim od svake negative. Nema televizije u mom domu. Ne pratim portale ni mnoge poznate ljude. Uživam u svetu, prirodi, knjigama, muzici... S vremenom postaneš kao magnet, privlačiš ono što ti treba, a od tebe se odbija sve što je loše. Čak se i ne moraš mnogo truditi. Naučio sam da u životu imamo i stvari koje moramo uraditi, srediti iako ih ne volimo. Imamo dva izbora: uraditi ih sa osmehom, pokušati da uživamo u tom procesu i tako zaštitimo svoj mir ili pak da se „stresiramo“, žalimo i budemo u toj negativi, ali ipak to moramo uraditi. Biram ono prvo.



Kako uspevate da na zanimljiv, šaljiv način podstaknete ljude da razmišljaju o ozbiljnim temama suočavajući se sa samim sobom?

Jednostavnost mi je važna. Da sam jednostavan i da su mi takve misli, poruke, odluke. Uz to, važne su mi realnost i autentičnost. Ljudi su sjajni, i te kako umeju da sve osete i mislim da upravo zato mnogi budu podstaknuti. Ljudi su umorni od komplikovanog i veštačkog, od pametovanja. Željni su ljubavi, strasti i običnog, zadovoljnog života. Veseo sam i šalim se privatno stalno i mislim da se to ispoljava i kroz moje reči.

Kako postižete da svojim pisanjem prodrete u čovekovu dušu i vidite njegova najdublja osećanja?

Slušam ljude, posvetim se trenutku. Pokušavam da predosetim njihove borbe i izazove i to ljudi osećaju, upravo zato što sam radom na sebi poređao prioritete, i naučio kako da stvorim mir i makar malo bolji život. Osećam da su te stvari potrebne durgima. A osete i oni.

Zanimljiv je Vaš pogled na ženu i ženski svet i način na koji ih opisujete.

Žena je početak i kraj svega. Žena je i bol i ljubav. Jednom sam pročitao da je žena kao so: moglo bi i bez nje, ali bi bilo bljutavo. Ona je oslonac porodice, inspiracija i zaslužuje mnogo više i razumevanja i poštovanja. Žašto bi samo žene pisale o ženama? Žene su emocija. Srećna žena, majka i supruga čini srećan dom.

Kako vidite svet u godinama koje dolaze, a kako sebe u tom novom vremenu?

Nema lošeg vremena, već samo to kako se postavimo u tom trenutku. Ne možemo izabrati u kakvom vremenu ćemo živeti, ali možemo i moramo birati kako ćemo živeti. Sve je izbor. Izabrati život, urediti ga i ulepšati svojim odlukama, granicama i ciljevima. Upravo tako vidim sebe. Podsetio bih na onu staru izreku: Samo da je zdravlja. Volim susrete s ljudima i nadam se da će ih ubuduće biti mnogo više. U novom vremenu ne želim da budem novi ja, već želim da budem bolji i srećniji. Sanjam, borim se i trudim se da to i ostvarim.

Autor: Žaklina Milenković
Izvor: Lepa&Srećna