Deset pisaca mačkoljubaca

Pisci su ponekad strogi i hladni, introvertni ljudi koji beže u svoj usamljenički svet, što dalje od spoljašnjih uticaja koji mogu da naude njihovom izuzetnom radu. Pa opet, i piscima je potreban prijatelj. I dok se uvek govori kako je pas čovekov najbolji prijatelj, ovo su pisci koji su utehu našli u jednom drugom četvoronogom prijatelju.



1. T. S. Eliot

Osim što je pisao modernističku poeziju sa aluzijama na mačke, Eliot je napisao i knjigu lakih stihova koja se zvala „Old Possum’s Book of Practical Cats‟ (kod nas se obično prevodi kao „Knjiga starog mačka o mačkama svakodnevnim‟ ili „Knjiga starog oposuma o praktičnim mačkama‟), zbirku od 15 pesama posvećenih njegovim kumčadima, opisujući različite osobine i posebnosti kod mačaka. Sledeća imena: mnogima zvučati poznato jer se javljaju u čuvenom mjuziklu „Mačke‟ koji se neprestano izvodi širom sveta, a za koji je autor Endrju Lojd Veber inspiraciju dobio baš u pesmama T. S. Eliota. Kasnija izdanja ove knjige uključuju crteže čuvenog američkog ilustratora Edvarda Gorija koji je i sam bio veliki mačkoljubac!
 
Poslušajte Eliotovo čitanje pesme „Naming of Cats“ iz zbirke „Old Possum’s Book of Practical Cats“



2. Ernest Hemingvej

Hemingvej i njegova porodica su postali naklonjeni mačkama za vreme života na Kubi. Dok je bio na jednom od svojih putovanja dobio je na poklon polidaktilnu mačku koju je nazvao Snowball (Grudva snega). Hemingvej je toliko zavoleo ovu mačku da kada se doselio u svoj čuveni dom u Ki Vestu, dozvolio je da Grudvica dobije mlade koji su se nalazili svuda po imanju. I dan-danas ima oko 40-50 šestoprstih mačaka koje tu žive, a koje su Grudvičini potomci. Polidaktilne mačke se ponekad još nazivaju i Hemingvejeve mačke.
 
3. Vilijem S. Barouz

Vilijem Barouz je poznat po svom divljem pisanju, često pod uticajem droga, ali je imao i nežniju stranu ličnosti, rezervisanu za svoje mačke. Napisao je i jednu autobiografsku novelu „The Cat Inside‟, posvećenu mačkama koje je imao tokom života, a poslednje što je zapisao pred smrt odnosilo se na čistu ljubav koju je gajio za svoje četiri mačke.

„Jedino čime se može rešiti sukob je ljubav poput one koju osećam za Fleč, Raski, Spuner i Kaliko. Čista ljubav. Upravo ono što osećam prema svim mačkama koje sam imao i koje imam. Ljubav? Šta je to? Najprirodniji lek za bol koji postoji. Ljubav.“



4. Mark Tven

Veliki humorista i velikan američke književnosti je istovremeno bio i veliki obožavalac mačaka. Kada je njegov voljeni mačak Bambino nestao, Tven je postavio oglas u listu „New York American‟, nudeći pet dolara nagrade za onog ko pronađe mačku i vrati mu je na kućnu adresu. U oglasu je Bambina opisao kao veliku mačku, intenzivne crne boje, debelog, baršunastog krzna, sa uskom linijom preko grudi koju je teško uočiti pri običnoj svetlosti.
 
5. Semjuel Džonson

Poznat čitavog života kao ljubitelj mačaka, ovaj istaknuti engleski osamanestovekovni književnik, postao je besmrtan kroz jednu od prvih napisanih biografija „The Life of Samuel Johnson‟ iz pera Džejmsa Bosvela. U knjizi Bosvel opisuje Džonsonovog mačka Hodža govoreći: „Nikada neću zaboraviti sa kakvim se zadovoljstvom brinuo o Hodžu, svom mačku. Sam je izlazio da mu kupi ostrige za ručak, sluge bi imale problem u slučaju da im se ne dopadne ovo stvorenje. Ja sam, na nesreću, bio jedan od onih kojima ova mačka nije bila draga, tako da mi nije bilo baš prijatno kada sam bio u sobi sa njom.‟ Iako Bosvel nije voleo ovog mačka, Džonson ga je nazivao „vrlo pristojnim mačkom‟. Hodž i njegove ostrige su postali besmrtni nakon što mu je podignut spomenik ispred Džonsonove kuće na trgu Gaf u Londonu.



6. Vilijem Batler Jejts

Iako nije otvoreno pokazivao, Jejtsova ljubav prema mačkama se može videti u pesmi „The Cat and the Moon‟ („Mačak i mesec‟), u kojoj koristi sliku mačke da prikaže sebe i sliku meseca da prikaže svoju muzu Mod Gon, feministkinju visokog porekla koja je povremeno bila i glumica, a koja je pesniku služila kao inspiracija čitavog života. Pesma govori o Modinoj mački Minaluš koja sedi i posmatra mesečeve mene. Jejts na metaforičan način prikazuje sebe kako čežnjivo gleda u svoju ljubav pitajući se hoće li Mod ikada promeniti svoje mišljenje. Na Jejtsovu žalost Mod Gon nikada nije pristala da se uda za njega, uprkos činjenici da ju je prosio čak četiri puta.
 
7. Patriša Hajsmit

Nije ostala upamćena po svojoj druželjubivosti; jednom je čak izjavila: „Moja imaginacija funkcioniše mnogo bolje kada ne moram da razgovaram sa ljudima‟. Ali „Talentovani gospodin Ripli‟ i „Stranci u vozu‟ dokaz su da je ipak uspela da nađe savršen način da njena mašta radi uz njene četvoronoge prijatelje. Ona je sve radila sa njima: pisala je sa njima, jela je sa njima, čak je spavala sa njima. Uvek ih je držala uz sebe, sve do svoje smrti u Lokarnu u Švajcarskoj.



8. Čarls Dikens

Jedan od najvažnijih i najuticajnijih pisaca u istoriji, Čarls Dikens, jednom je rekao: „Ima li većeg dara od ljubavi mačke? Umeo je da sedi udubljen u pisanje i po nekoliko sati, ali kada bi mu prišli njegovi krzneni prijatelji tražeći pažnju, gasio bi se stvaralački plamen na njegovom stolu. Godine 1826. bio je toliko potresen smrću svog omiljenog mačka Boba da je dao da se izradi otisak mačje šape na nožu za pisma od slonovače. Na njemu je još ugravirao i sledeće: „Č. D. U sećanje na Boba, 1826.‟ kako bi imao nešto što će ga zauvek podsećati na starog prijatelja. Ovaj nož se danas nalazi u zbirci „Berg Collection of English and American Literature‟ u biblioteci „New York Public Library‟.
 
9. Nil Gejmen

Autor „Američkih bogova‟ i „Sendmena‟ svakodnevno je pisao blog o tome koliko su posebne mačke sa kojima je živeo: Hermiona, Pod, Zoe, Prinses i Kokonat. Iako ne piše puno o njima u poslednje vreme, ljubav i nežnost koje se mogu osetiti u onome što je objavljivao 2010. i ranije prikazuje nekoga ko je apsolutni obožavalac životinja bilo koje vrste.
 
10. Rejmond Čendler

Čendler je imao ogroman uticaj na detektivske romane i postavio je principe za hard-boiled noir. U njegovim delima su opisane fatalne žene, radnje su pune preokreta, a ima i igre rečima kojima se služi glavni detektiv Filip Marlou u romanima „Veliki san‟ i „Dug oproštaj‟. Ali nije baš sve bilo tako ozbiljno kod Čendlera jer je, već i sami pogađate, voleo mačke. Mačka Taki mu je bila  neiscrpan izvor radosti, ali je umela katkad da mu ide na nerve.  Ovako izgleda odlomak o Taki iz pisma koje poslao jednom svom prijatelju:



„Naša mačka se polako pretvara u tiranina. Ako se slučajno negde zatekne sama, počne tako strašno da mjauče sve dok neko ne dotrči do nje. Spava na nadstrešnici i sada zahteva da je na nju podignemo i da je sa nje spustimo. Dobija toplo mleko oko osam uveče, a počne da mjauče za njim još od pola osam.‟
 
Izvor: mentalfloss.com