Deset činjenica o Tolstoju koje niste znali

Ime Lava Tolstoja poznato je čak i ljudima koji nikada nisu bili u kontaku sa ruskom književnošću. Tolstojeva književna zaostavština inspirisala je i nastavlja da inspiriše čitave generacije pisaca. Pa ipak, postoje određene činjenice koje čak ni najvatreniji čitaoci možda ne znaju o ovom ruskom piscu i filozofu.

Provodio je mnogo vremena na selu

Uprkos tome što je rođen u imućnoj porodici, Tolstoju su jednostavne stvari pričinjavale veće zadovoljstvo u životu. Najveći deo svog života proveo je na imanju u Jasnoj Poljani, gde je često hodao bosonog, a neretko je znao i da se pridruži seljacima u obavljanju njihovih poslova. Svoju ljubav prema selu utkao je u neke od svojih junaka kao što je, na primer, Konstantin Ljevin u „Ani Karenjini“.

On je bio istaknuti lingvista

Kao i mnogi pripadnici plemstva, i Tolstoj je izučio mnoge jezike tokom svog života. Ne samo da je govorio engleski, francuski i nemački, već je, između ostalih jezika, mogao da čita i na grčkom, latinskom, španskom, italijanskom, ukrajinskom, turskom i bugarskom. Njegova kućna biblioteka sadržala je 23.000 knjiga napisanih na 39 različitih jezika.

Imao je grozan rukopis

Tolstoj je zasigurno bio čovek koji je voleo reči, a njegova dela poznata su po tome što su većinom prilično obimna i dugačka, kao što je slučaj i sa njegovim epskim romanom „Rat i mir“ koji ima četiri toma. Na razočaranje njegovih izdvača, Tolstojev rukopis bio je daleko od idealnog, a čak ga je bilo teško uopšte pročitati. Sofija, njegova supruga, u većini slučajeva je prepisivala sva njegova veća dela pre nego što bi ih Tolstoj predavao izdavačima. Pred kraj Tolstojevog života, ona je čak prepisala i njegov dnevnik kako buduće generacije ne bi bile uskraćene još jednog uvida u piščev život.

Nije želeo Nobelovu nagradu

Imajuću i vidu činjenicu da je Tolstoj jedan od najvećih pisaca svih vremena, prilično je čudno da on čak nije bio ni razmatran kao pisac kome bi ova nagrada za književnost bila dodeljena. Međutim, postoji priča koja delimično osvetljava ono što se zaista zbilo. Ruska akademija nauka je 1906. godine predložila Tolstoja za ovu prestižnu nagradu, međutim, Tolstoj je nije želeo, pa je čak morao da potegne određene „veze“ kako bi njegovo ime izbrisali sa spiska predloženih pisaca. Prema njegovom mišljenju, to ga je poštedelo muka koje bi usledile da je nagradu morao da odbije ukoliko bi je dobio.

Nije voleo Šekspira

Tokom svog životnog veka, Tolstoj je voleo mnoge pisce. Bio je prijatelj sa mnogim svojim savremenicima i divio se njihovom stvaralaštvu. Međutim, postojao je jedan pisac prema kom Tolstoj nije gajio blagonaklona osećanja – bio je to Vilijam Šekspir. To je išlo čak dotle da je Tolstoj izjavio da nije mogao da podnese engleskog dramskog pisca. Čehov je jednom izneo mišljenje da se Tolstoj osećao ugroženim pred Šeskpirovim genijem.

Bio je ekskomuniciran

Iako ovo možda zvuči radikalno, nije i u praksi tako bilo. Tolstojev izlazak iz crkve bio je u potpunosti na dobrovoljnoj bazi. Tolstoj je bio hrišćanin, kršten je, a u Boga je verovao tokom celog svog života. Međutim, na kraju, njegovo mišljenje razilazilo se od mišljenja i određenih principa Ruske pravoslavne crkve. Imajući u vidu da je Tolstoj bio pisac, svoja mišljenja po tom pitanju često je glasno i jasno iznosio. Ubrzo, a nakon pritiska vladajućeg vrha, Ruska pravoslavna crkva izdala je pismo ekskomunikacije.

Idealizovao je siromaštvo

Tokom svog života, Tolstoj je izgradio niz dogmatskih uverenja i živeo je prema njima uprkos svom statusu i onome što se od njega kao pripadnika plemstva očekivalo. Na kraju je doneo odluku da pravi način na koji treba živeti život jeste u siromaštvu, a želeo je da pokloni sva autorska prava na svoje knjige. Ipak, njegova žena je uspela da ga odgovori od te ideje, zabrinuta za dobrostanje porodice i budućnost njihove dece.

Uživao je u razmenjivanju pisama

U isto vreme dok je aktivno radio na svojim romanima, Tolstoj je održavao i veliki broj korespondencija. Dopisivao se čak i sa svojim čitaocima iz celog sveta. Među zapaženim osobama sa kojima je razmenjivao pisma, bio je i Mahatma Gandi, koji je, kao i Tolstoj, verovao da se zlo ne pobeđuje silom ili mržnjom.

Bio je vegetarijanac

U drugoj polovini svog života, oko svoje pedesete godine, Tolstoj je odlučio da postane vegetarijanac. Njegovo mišljenje je bilo da će se u budućnosti svi ljudi okrenuti vegetarijanskoj ishrani. Suvišno je čak i reći, ali u to njegovo vreme biti vegetarijanac nije nešto što je bilo uobičajeno. Ipak, kao i mnogo puta pre, Tolstoj je bio ispred svog vremena.

Bio je kockar

Poput mnogih ljudi iz tog doba, i Tolstoj je imao slabost – karte. Bio je strastveni kockar, a pretrpeo je i nekoliko velikih gubitaka. Jedan od njegovih najvećih uloga bilo je imanje u Jasnoj Poljani koje je izgubio. Čitava kuća je bila srušena do temelja. Tolstoj je nakon toga stalno pokušavao da imanje otkupi, ali mu to nikada nije pošlo za rukom.

Autor: Anastasija Iljina
Izvor: theculturetrip.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković