Teško mi je odrediti žanr ove knjige, jer je u osnovi lepa i nežna ljubavna priča, ali je u pitanju i fantastika, mada ima i elemente drame, tako da neka bude sve zajedno.
Kler je studentkinja umetnosti, a Henri bibliotekar. Njihov prvi susret desio se kada je ona imala 7, a on 38 godina, međutim, venčali su se kada je ona imala 24, a on 32. Sad se verovatno pitaju oni koji knjigu nisu čitali kako je ovo moguće, možda čak pomišljaju da sam permutovala brojeve dok pišem ovaj utisak, ali nije tako, sve je potpuno tačno, a priča je sva u tom skakanju kroz vreme, svako poglavlje je zbunjujuće, bar u početku, dok se ne naviknete na to da je Henri putnik kroz vreme, a da ga na to prisiljava takozvani hrono-poremećaj, te ne može birati ni kada će se „skok“ desiti, ni u kom vremenu ili mestu će se naći.
Sigurno i uvek isto je da će biti potpuno nag i gladan, mada i često bolestan od šoka putovanja, što se manifestuje povraćanjem.
Jeste zanimljiva priča, moram priznati da je nezaboravna i neobična, a Kler čestitam na strpljivosti, odanosti i vernosti, jer nije lako živeti sa Henrijem i biti žena jednog „vremeplovca“. Naravno, podrazumeva se i ogromna količina ljubavi i tolerancije. Tren, eto toliko je potrebno da on samo nestane i ko zna kada opet se pojavi, a da li će to biti u nastavku prethodnog susreta, ili će doći iz prethodne decenije ili iz buduće, pa će, njoj ili njemu, neke stvari biti novina, što dodatno pojačava izazov za njihov brak, ljubav, vezu. Baš teška priča, a za uzbudljivost skidam kapu!
Pre čitanja ove knjige gledala sam film koji jepredivan, i on je uticao da knjigu nabavim i krenem da čitam. Jao, kako mi je teško palo, čak me smorilo što sve već znam, a radnja se razvukla, te sam knjigu prekinula čitati posle nekoliko poglavlja i ostavila je na čak skoro godinu dana nazad na policu. (Biva to sa mnogim knjigama kod mene, čekaju drugu šansu.)
Zatim sam je, zbog osvrta u Delfi Kutku, ponovo izvadila i, naravno, krenula iz početka. Kako već postaje normalno u mom slučaju, dobila sam nove knjige u koje sam odmah počela zavirivati i opet odložila ovu, nezasluženo ipak, jer sada mi je tokom drugog čitanja bila bolja. Konačno, rešila sam da je pročitam i zadovoljna sam zbog toga, jer sada mogu od srca da je preporučim. Mislila sam da je film bolji od knjige, ali nije, ponovo se potvrdilo da knjiga pobeđuje film, koji, iako je baš dobar, ipak nije dovoljno opširan da bi objasnio sve segmente zajedničkog života Kler i Henrija, njihove misli, strepnje, njihovu veliku ljubav koja je jača od života, vanvremenska, kao i cela knjiga. Čitajte, ne propustite to zadovoljstvo.
Autor: Tatjana Todorović
Izvor:
Delfi Kutak