Mislim da ne postoji osoba koja nije čula za Tesu, sirotu ženu, devojku, devojčicu sa kojom je život imao nezasluženo i neopravdano surove planove. Lik Tese, koju su izdale porodica, društvene norme i muškarci koji su je iskorišćavali, Hardi je toliko raskošno opisao, sa toliko simpatija, da je gotovo nemoguće ne osetiti empatiju zbog životnih nepravdi sa kojima je suočena.
Tomas Hardi rođen je u jugozapadnoj Engleskoj 2. juna 1840. godine. Nakon neuspelog pokušaja da postane arhitekta, Hardi je proživeo svoj dugi život u rodnom kraju okružen prirodom i rularnom sredinom. U svojim delima prikazivao je engleska sela i niko do njega i nakon njega nije bolje i živopisnije opisao englesku provinciju. Najviše je stvarao u periodu izmedju 1880. i 1895. godine, i svojim stilom pisanja ne može se uporediti ni sa jednim od pisaca tog vremena. On je život u provinciji poznavao bolje od ikoga pa je kroz svoja dela uvek verodostojno opisivao čak i najmanje sitnice. Smatrao je da je koren zla u osnovnim prirodnim zakonima, a da život i sreća ljudi neosporno zavise od niza slučajnosti. Ova odlika Hardijevog pesimizma kulminira u njegovim poslednjim, a ujedno i najpoznatijim delima „Tes od roda D’Erbervila“ i „Neznani Džud“.
„Tes od roda D’Erbervila“, kojoj je podnaslov
Čista Žena smatra se najboljim Hardijevim romanom i jednim od najboljih romana engleske književnosti. Knjiga je podeljena u sedam celina, u kojima su predstavljene sve faze Tesinog života isprepletane nevinošću, bolom, skromnošću, hrabrošću i ljubavlju. Sve su ovo različiti segmenti života kroz koje prolazi naša junakinja gurnuta u vatru pohlepe, naterana siromaštvom i osećanjem krivice. Tes se pojavljuje kao simbol nevinosti, lepa devojka sa sela koja uživa u igranju i pevanju u prirodi. Hardijevi opisi engleskog pejzaža su briljantni, dok promene godišnjih doba simbolički prate razvoj radnje. Kada usled nepažnje Tesina porodica ostane bez svog konja, jedinog izvora prihoda, Tes biva prinudno poslata da se bori za njihov opstanak. Iznenadno saznanje da ima plemićko poreklo odvodi je kod gospođe D’Erbervil, od koje njena porodica očekuje pomoć i izbavljenje iz siromaštva. Međutim, ta mogućnost biva otežana jer Tes upoznaje Aleka D’Erbervila, čoveka bez emocija i savesti, površnog i sebičnog, kojem je najbitnije da zadobolji sopstvene potrebe, i koji je njenu naivnost i nevinost iskoristio i zauvek obeležio život mlade devojke. Stariji, nazovi rođak ju je zaveo, oduzeo joj nevinost napravivši joj dete a ostatak života su joj oblikovale patnje zbog zločina koji nisu njeni. Težak život, užasan gubitak, naporan rad, sve to isprepleteno vremenskim prilikama i neprilikama, selo, okruženje, stid i sramota slomilo se kao breme na devojku koja je samo htela ljubav i dobro onima koje neizmerno voli – svojoj porodici. Nakon nekoliko meseci, Tes odlazi da radi kao mlekarica na farmi krava. Tu upoznaje svoju pravu ljubav – ambicioznog, mladog sveštenikovog sina, po imenu Ejndžl Kler. Nakon upornog Ejndželovog udvaranja oni se zaljubljuju. Ejndžel veruje da je Tes nevina, dok nju pritiska prošlost i svakodnevno se bori da smogne snage da Ejndželu ispriča istinu o sebi. Ključni momemat koji određuje Tesin dalji život i bitisanje, dešava se odmah nakon venčanja sa Ejndželom, kada ga ona upozna sa svojom prošlošću. Razočaran, Ejndžel je odbacuje i odlučuje da pobegne što dalje ne bi li ugušio tugu i zaboravio. U međuvremenu se u Tesin život ponovo ušunjava Alek, naizgled preobraćen, koji uporno želi da Tes ponovo bude njegova. Emocionalno ispražnjenoj i krajnje utučenoj Tesi, iznenada stiže vest da joj je otac preminuo i da je njena porodica na rubu egzistencije i nema ko da ih izdržava. Budući da gotovo gladuju i da će uskoro ostati bez svog doma, Tes je primorana da se vrati Aleku i spremna je da se žrtvuje za druge, umre za ljubav, ali i učini mnogo gore stvari koje su ujedno i uzrok i posledica njene nesrećne sudbine.
„Tes od roda D’Erbervila“ krije u sebi težak i sumoran put glavne junakinje, protkan tugom i gorčinom kao i nikada odgovoreno pitanje: da li možemo pobeći od sebe i života koji nam je suđen?
Autor: Jelena Ćirić
Izvor:
Delfi Kutak